Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе. Они још осташе. Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију. Сад ће већ на брод под воденицом.
Напуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване. Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! Утом запева петао у селу. Страхињи чисто лакну. Добро је, сад се већ ничег не боји!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита... И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... А он му чита, чита... Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива.
— Њу је отац отерао. — Па где је? — Не зна нико... Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... Крушка се беше узјазбио... Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. — Ама, како то неће? — Неће! — Па шта вели Иван?