Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
рече поп, па се окрете Вуји и, видевши да још нешто петља и веже око теркије, привикну му: — А зар ти, море још ниси узјахао? — Сад ћу ја, попо, сад! — протуњка Вуја, па поче збуњено оптрчавати око коња, гледајући како би најлакше узјахао.
— Сад ћу ја, попо, сад! — протуњка Вуја, па поче збуњено оптрчавати око коња, гледајући како би најлакше узјахао. Поп се хитну на вранца, па подвикну оштро Вуји: — Седи већ једном!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни пси нису залајали, кад је утонуо, нечујно, у Бегеј, са њима. Узјахао је тек на другој страни Бегеја и терао све до Тамиша, кроз прскање баруштина, као кроз неке алеје фонтана.
Чудан је био тај осећај да пут у Росију иде све више у висину. Да ли под утиском љуљања у седлу, кад би опет узјахао, или сањивости, јер је био неиспаван већ давно, Исакович је, одлазећи у Карпате, имао осећај, да се растаје, све више,
Пошто је, међутим, пуковник, његов гост, из лајбгвардије, већ био узјахао црног пастува, Костјурин нареди Павлу да узме кобилу. Почела је да стари, каже, и не скаче, као што је скакала.
Коњушар, Рус, који је ту кобилу тимарио, причао је, после, да је Исакович био напит, кад је узјахао. Давао је од себе некакве гласове, као да је кобили певао. А гугутао њено име, Лиса, као да се животињом женио.
Да нема на себи лаку, хусарску, чизму, него високу, немецку. Удисао је, међутим, мирис песка, и животиње, коју је био узјахао, а сетио се како она, кад јој приђе, фркну. Били су се погледали у очи, право, и Исакович се осмехну.
Павле није могао, ни да га задржи, ни да пође за њим. Него је узјахао и потерао коња у гомилу официра, која је уседала пред Командом и окупљала се, око екипажа Костјуриновог.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Скинувши клобук, даде га слугама и појаха пред њима, тресући се опет као буре. Све је био свршио. Чим је узјахао, вративши своју ћерчицу, сав умор од последњих непроспаваних ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат, на коња.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Поранио Краљевићу Марко прије зоре на недељу дана; узјахао танкога комарца, притегао пушку кремењачу - оде Марко низ поље ловити.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па није ти, ваљда, криво? — Како кад, брате. Ево га, видиш, овај твој побратим још честито није ни оседлао ни узјахао, а већ се натреса: куда, сељо, а! Шта ли ће тек сјутра бит кад тај чврсто узме дизгине у руке?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда Турчин потрчи на врат на нос к воденици, кад тамо, али хоћеш! Еро узјахао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке па пјешице к жени.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
разговара као да неком чита лекцију; Мића се увалио у фотељу, рукама загрлио колена и глупо гледа у таван; Трифун узјахао столицу и наслонио чело на наслон од столице; Танасије, очајна лица, пише и брише нешто на парчету хартије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Рекао је да не стављају седло, већ три савијена ћебета да пребаце преко леђа. На тако опремљенога коња узјахао је, и са својим сеизом, у први сутон, оде право у село.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Шта ти говориш, — цичи један из друге групе — кад тебе није ни практикант никад узјахао! — Знамо ми ваше врлине, — виче неко из треће групе — ви нисте ниједан ударац бича отрпели, а да не закукате.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече неко момче. „Тамо сам почивао колико се он спремио и на коња узјахао“, рече показујући главом пут видара. „Ово је, пети дан откад се ранио?“ „Да, пети.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тај уме и из воде сув изићи. Ударен мокром чарапом Ударила га шљивова грана у главу. Узјахао на вељега ата. Ујела га пчела за језик (тј. опио се). Уточио би ти крви испод грла.
Јела те болест!“ Шатра патра, — вилајетска затра. — Узјахао Турчин јарца, па пошо у народ да глоби. Дошав у прво село, упита: „На што јашем?“ — „На јарца“ — одговорише му.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али теке што га бјеше узјахао, изникоше и краљу крила, а краљ се препаде те сиђе с њега и ухвативши га за фузду поведе га, и мало идући нестаде му
башчу, а Ћела се обукао у оно одело, те постао са свим други: није више ни ће | лав него леп момак што може бити, па узјахао на онога коња, те се шеће по башчи, а коњ да се помами под њим: све му варнице из ноздрва севају.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ослоњен коњу о врат још је, у себи, осећао младост а тело га је већ издавало. Узјахао је, с напором, и на коњу пролазио кроз разлуђене мајске ливаде што су мирисале на земљу, на траве и на вечност.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Док се слуге пробуде, ја ћу с мојом лијом и с коњем већ бити далеко. Што мислио, то учинио. 3ачас узјахао на коња, и само што прихвати за златну орму, звонце звекне, слуге се пробуде, скоче, ухвате га, па с њим пред цара.
Онда Турчин потрчи на врат на нос к воденици; кад тамо, али хоћеш! Еро узјахао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
назад на место незгоде и стигао тамо пре људи који су пошли у потрагу за оцем и срели га како се освестио и поново узјахао коња, не схватајући да је неколико сати лежао на снегу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Уздисао је и отхукивао, као да из себе тера тескобу. Љубимца није било. Када је жега мало попустила, узјахао је магаре и одмилео према Кули. Пратио сам га погледом све време.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
златоруне облаке И тимарио громове и муње Сапете у књижуринама Потрошио је све своје године Зарадио змијоглави штап Узјахао је штап Вратио се на земљу И ту нашао и своје и себе Живи без година без смрти Окружен својим вуковима СВЕТИ
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
министарство држало је седнице гдекад на дрвљанику, али много чешће чак горе на ораху, на коме би сваки министар узјахао по једну грану.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И још се срамотиш пред овим људима. — Ваше Величанство, нама није место овде. Ја никада коња нисам узјахао, а сад под старе дане се ломим. Ако би до нечег дошло, ова деца би ме коњима изгазила. — Е, мој докторе... није тако.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов. Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином и у друштву се бурно