Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ја славу му, колишни је, а налеће као да је побеснео! — вели поднаредник Живојин узјахујући свога коња. Журили смо сада да стигнемо остале. Наиђосмо на пољану, где се пут расипа у много излоканих стазица.
Онда нареди да један војник остане поред коња док не липше. Узјахујући, добаци војнику да не заборави потковице. Макар штогод. Пук је стигао у Ваљево у први сумрак.
неки од оних мирних лудака, који служе на увесељавање села, а сада је, под утиском ове паљбе, сасвим помахнитао. Узјахујући коња, Груја каже: — Славу му, остадох читав горе, а овде замало да настрадам од овога лудака.