Upotreba reci uistinu u srpskom jeziku

Африка

питала ла ли ће је заборавити, обећао да неће никада (разговор који цитира на бретонском је) и због чега се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости, евентуалне лажи, има много искрености и поезије.

Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље. Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне. Излазе, улазе, уистину заборављају да смо ту.

Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину било испод сваке могућности јести за истим столом са црнима. То сматрају откако су свакодневно са њиме, али не умеју

Први пуцањ грома био је тако изненадан, сув и акустичан, да нас је уистину тргао. Величанствени пљусак, какав скоро стално наилази на брод кад се овај приближи Екватору.

Женске главе уистину неописано лепе, дуге, фине, сањалачке, девичанске. Рекло би се да су ове младе другарице Аполонијеваца у ствари

У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити. Ниједна бела жена не би била достојна еве тежине и патетичности боја и

одједном ми сав тај страх од кајмана (крокодила) изгледа савршено романсијерски и смешан, те нагло улазим у воду. Уистину, и поред те смелости, ја ипак несвесно гледам да дерани који лове буду стално на неколико корачаји испред мене.

На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју

Изгледала је уистину чудно, са тамним косама, очима и уснама, посред овог неприродног белила. Изгледала је чак помало и смешно јер је

Иако ме ноге уистину боле а о змијама–пљувачницама, које су изуједале неколико црнаца, било речи цело то по подне! Не узимам ниједног од

Ја не знам уколико екваторски зраци уистину убијају; причали су ми да је било људи који су умирали од сунчанице добијене и несмотреним излагањем само руку, а

Царство Саморија било је уистину огромна држава чији је пречник у овим крајевима износио преко лет стотина километара. На једној старој карти Африке,

Црњански, Милош - Сеобе 2

Њен муж је, каткад, говорио – али само у шали – да ће је отерати натраг, оцу, сенатору Стритцеском, у Нови Сад. Уистину, Петар никад није посумњао у своју жену.

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер они добри оци, ако због тела и није згодно да се зову анђели, уистину бејаху Божји људи; од свега се ослободише ради Бога.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Помислих на Атамана и испричах Рашиди о Бароници и злату, али она рече да не верује у те приче: да је Бароница уистину бароница и да има злата, не би ходала унаоколо у хаљини из прошлог века; јела би и нешто друго сем поврћа, и не би

- Платила си то модром валутом по извесном месту! рекох, а она само рече да би уистину платила да је отац сазнао. - Ти, наравно, ниси тужибаба! - рече и поднесе ми јежа под нос. - Нисам! - одмакох се.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Крзнени Коњ објашњава Плишаном Кунићу: Кад вас дете уистину заволи, тада и сами постајете стварни. Тајну живота Плишаног Кунића чува Дечак који га воли.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

“ — Чини ми се да сте погодили. У сваком случају ни ваше острво није мање лепо од вас. — О, оно је и уистину лепо. Само ја нисам са острва. Моја мати је била али се затим удала у Сарагоси. Ја само проводим лето код ујака и ујне.

Каква несрећа наш живот, ако га гледамо с једне стране. Жалим вас уистину... Помиловао сам је по коси. Њен лик сасвим бео на месечини изгледао је непомичан, ћутао.

Сетио сам се; и није требно да кажете и то. — Кад већ нисте одавде. Приближио сам је још више себи; желео сам уистину да је утешим. И одједном, апсолутна чаробност и срећа овога тренутка уђоше у мене.

Једна црна птица прхну у љуту светлост. Можда је он уистину демон. Он лети у светлост муње, са црним огртачем који се шири око њега.

Сви прозори нису затворени, а људи, до којих допире тај глас, не могу да се не пробуде. Видим да су неки прозори уистину осветљени. Погађам да су тамо људи сели у постеље и прислушкујући врисак говоре шапатом са женама.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У јулу се чини да се једе све што лети, А у јануару се грицка што се уистину стекло. У августу бескрају опипавамо било, У децембру се набијемо у једну собу, као за време узбуне!

О чему би, у петнаестој, човек уопште могао писати? О ономе што га уистину мучи не усуђује се, због стида; да се хвата у коштац са друштвеном стварношћу не уме, и не сме.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

отац о деци рођеној да брине се, надзире по могућству свачију потребу и ваљаном помоћи предузме исцељење и очување, и уистину немоћан уд, или телесно или душевно, са љубављу И очинском добронамерношћу разматраће“.

Јер, овог триблаженог, и уистину господина нам и оца, да знано буде свима нама, а и другима, Бог, чинећи на боље људима, не желећи људске пропасти,

наге у дом свој уводећи одеваше их, сироте нахрани удовице оправда, слепим, и хромим, и немоћним, и глухим и немим уистину мати би.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Вучић се бринуо за опстанак младе династије Обреновића чије му је добро уистину лежало на срцу. Кнез Милош је, зар не, говорио је Вучић другом Обреновићу и погодио скривену господар Јевремову мисао,

Поучен искуством сопствене смрти, кије сигуран да ли је уистину друкчији или само тако изгледа. Рано је, јутро долази од Скадарлије и, још даље од недогледног Дунава, са свих страна

Него да те испратим до пола пута, па иди у Београд! Остало је записано и то да је, уистину, испратио тог побратима, затим му запалио хан па отишао на Авалу.

Гледао је, са неком радошћу, како се његов иметак, ипак, троши у праву сврху. Судбина му је, мислио је, уистину наклоњена кад му је то омогућила. Када је битка почела, Добрачин, гружански, шанац изгледао је неосвојив.

Кад је остао и без вида, као да више није сумњао да му је судбина, уистину, била сасвим ненаклоњена. Није схватао где је то погрешио а, уморан, није ни тражио одговор на то питање.

Змај-Јовина улица, у недавној прошлости, носила има Кнегиње Љубице; још је мање оних који би могли да се сете ко је, уистину, била та кнегиња.

Покушао је да је не рањава претерано, али је тешко ишло. Љубица је уистину све и смиривала, али није могла да не примети како разлика између Господаревог и њеног поступања иде њој у прилог.

Није потписао ниједно писмо и ниједан указ: умирао је. Нешто од те власти уистину је било у Кнегињиним рукама а она ју је осећала као проклетство. Јун 1839.

и оног што није часком би се макнула а онда би се небивање причињавало готово подједнако разумљиво колико и бивање. Уистину, живот је био занимљив. Сад се, Доситеј је то осећао, издвајао из њега, као измаглица.

Изгледало је да је све подредио овом циљу и кад је, опет у септембру, али 1810. године, Богословија уистину и почела да ради у Доситејевој кући, одахнуо је: од њега, било је доста.

Кад је Здање било завршено, радост уистину као да је ишчезла: није је разарало нешто непознато, са стране, разарало ју је нешто познато, у њему.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

А када седне за богату трпезу, неће се више устручавати. А можда је, уистину, човек слабијег стомака, па оде оном пиљару да набави какво средство за чишћење, да би се њиме што боље припремио за

Он сматра материју, у њеном облику и кретању, као једино уистину стварно, а цео духовни живот као стварност, изведену из оне прве. „А баш је обрнуто случај!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Колико људске туге на тим разоружаним лицима! Сретан сам што сам опет сам у соби. Јер уистину више не могу да гледам лица спавајућих.

Јер и по мом схваћању такозвана поезија престаје ондје гдје је уистину, „враг однио шалу”. А моме филозофирању јасно увиђам читав низ запрека. Запрека које га чисто искључују и онемогућују.

А зашто толико зазирем од приговора недосљедности — то не знам. Ваљда (и сасвим вјероватно) баш зато што сам уистину недосљедан. Добро, но зашто ми то толико импонира? Одакле у мени та амбиција на досљедност? То не докучујем.

Да, филозофи — ако су уистину филозофи а не што друго, економисти, биолози, социолози, несуђени државници или генерали и томе слично — само су

— Стари је наставио мирно: — Да, постоји управ тако: као један „садржај моје свијести“. — Уистину, такво је постојање, за једног бога, сасвим довољно — сагласим се ја.

А вјерујте ми, нећу ни ја субјективно много жалити: збиља нисмо ни за што добри, ни за што употребљиви. Бит ће уистину једно одахнуће кад нестанемо. Потпуно схваћам то одахнуће које ће настати, и већ унапријед у њему учествујем.

сматрају својим великим љубавима — патриотизми, идеолошке привржености, вјерничке оданости, фанатизми свих врста — уистину само наличје великих мржња.

— Је ли могуће? — Јест, могуће, сасвим могуће. Зашто не би било могуће? А уистину, ствар је у томе што би он у својој дубини желио да му други завиде.

Данас то име огромној већини не каже ништа. А некад је било веома чувено. Знам га из његових најбољих дана. Био је уистину велик умјетник. У оно доба, и моје се име доста често сусретало у свијету на плакатама и по новинама.

чешће посјећује ме једна мисао, или једно осјећање: да умјетност није оно чудо у које сам некад вјеровао; да је она уистину нешто много мање, много скромније, нешто много испод оне тачке на коју ју је зажареност младеначке егзалтације некад

Знак више или мање свјесног губитка вјере у своју умјетност, или у умјетност уопће... Уистину, велик умјетник је само онај који у својој личности удружује велик ум, велик дух и велик таленат.

Зар нећете, ако никоме другоме, предност на коришћење Атханатика признати онима који су га пронашли? Иначе би се, уистину, на једном вишем, трагичном плану потврдила стара људска истина да ципелар носи најлошије ципеле!...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Да бисмо боље сагледали чему су уистину водила Дисова нарушавања једном већ сређене синтаксе, вратићемо се поново Дучићу.

језик на прелазу из деветнаестог у двадесети век толико мењао, усавршавао, да смо после вуковскога добили нови – уистину модеран књижевни језик.

А имали су га само ретки и, мислимо, уистину велики песници. (2000) АНДРИЋЕВА НОВЕЛА „МОСТ НА ЖЕПИ“ Девојка је, вели једна народна изрека, као камени мост.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

9 Рећи да неко не очима, него челом и целим лицем трепће, врло је чудновато. Томча уистину и није трептао челом и лицем, није у дословноме, него тек у преносном смислу добијеном помоћу зеугме: глагол трептати

И баш тада он само привидно говори у своје име, а уистину мање или више посредује говор ликова, којима се иначе сразмерно ретко даје да самостално узму реч.

И Томча свакако иде међу њих. Али је нагла, уистину муњевита његова промена, која је збуњивала критичаре као недовољно мотивисана, пре побуна него што је промена.

Али он уистину нема ликова који би исповедали неку идеју, заступали неко уверење или били поборници ма каквог става од ширег друштвено

- И не превари се”. 171 Али, у исти мах, то што уистину потиче из туђе тачке гледишта постаје саставним делом Софкиног доживљаја; тиме је такође њена мисао о себи осенчена

ту лако подлегне једном варљивом утиску да тобоже о себи, о својим повременим ноћним сновима, приповеда јунак, а уистину место њега приповеда аутор. Но утисак није случајан.

А та перцепција код Црњанског служи као подлога за песнички шифровану слику. Уистину, слика сва трепери од муњевитог доживљаја и усплахирене свести, а тек јој текстовно ткање и поступци компоновања

Петровић, Растко - АФРИКА