Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та погледај, поглај јаде, Од све славе и дивоте То нам само, то остаде: Четир села, ништа више, Ма још Србаљ не уише. 45. Јоште Србињ не уздише, Тебе гледа, покликује; Што злотвора има више, Све се већма успаљује.