Употреба речи ука у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право среској кући да туже Милуна. Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' ето ти онога човека, Де се лати шуме и литица, Како дође, на њ'га ука, дрека Од јејина и од кукавица, Ал' он ништа, већ секиру лати, Па њом десно и лево довати.

Већ дохака грму и трњаку, Па се крену пустом камењаку, Сад још грђа кукњава и ука, Он ни бриге, већ вата пијука, Диже, спушта, бије, туче, мрска, Силни камен на све стране прска, Та шта камен!

ИИ ПЕСМА 1. Тандр! тандр! ука, лупа, Сад ће дивно чудо стићи, И гле напред једног ћупа, А за њиме све лончићи. Ука, лупа!

Тандр! тандр! ука, лупа, Сад ће дивно чудо стићи, И гле напред једног ћупа, А за њиме све лончићи. Ука, лупа! враг би цркâ, Сваки од њи затандрка. 2. „Какви Срби, гле и сада!

увек није зрачно, Одело каткад узме мрачно Облаке силовит громе бразда — Ал' не траје то тако вазда, Јер скоро ука ова седа, И ведро опет небо гледа, Овако бија, друже, с нам', Кад подиже се бурни плам, Овако тиша се љутина, И

сад је сасвим тавно, Кô да нојца спустила се давно, А сад ето те небеске ватре, Кô да оће цели свет да сатре. Ука, бука, страшно гора шушти, Страшно киша из облака пљушти, Гром пролама небо и облаке, С неба сукћу оне муње лаке,

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

стара мера за дужину (између 65 и 75 см) аскер — турски војник асли — сасвим, потпуно ат (хат) — добар коњ бабина ука — олујно време кад крајем марта удари снег бадањ — „велики шупљи трупац кроз који вода пада на воденички, млински

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности