Употреба речи уклања у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ко мрзи на кавгу и уклања је се, избежава и избављава се млогог зла и немира у животу. 53 Мачак дивји и петао Дивји мачак ухвати петла и каже

Љубећи човек себе с разумом, од свакога се зла уклања и чува; желећи да му добро буде, мора добро творити; и зато у каквом се год состојанију и званију находи, буди у

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Памти све и једна и друга, и мада се тужи на слаб вид, ипак зато једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута. Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

“ не осећам, ни издалека не осећам. Љубав је оно фино лично оплемењавања, она уклања оне прљаве мисли, чини човека бољим. А ја? Јесам ли је оплемењен, јесам ли бољи, волим ли је заиста?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Не зна се који је бољи играч од њих двојице. То је Пера Кирић, брат Шамикин. Шамика, како се само може, уклања му се. Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. У средини сале стоје играчи, те мере играчице.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Патуљак Ловац у руху црном, уклања замке пред хитром срном, од птица скреће стријелу са лука, наводи ловце на сивог вука, мота и ломи зечији траг да

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Једним словом, купећи Турком новце, дошли смо у омразу свету и вилајету; свак се нас уклања као од курјака, јер како нас гди сретне, зна да ће ограјисати.

И тада, ако што позна да је добро учињено, нека следује; ако ли погрешено, нек се уклања. Ја, како сам мало повише казао, био сам сасвим наумио и навалио да се посветим, и то без сваке шале и сумње.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Кад га је, чим је повео Други устанак и почео, без милости, да уклања своје непријатеље, била обузела велика моћ, узимао је све што му је пружало задовољство: тада се већ јасно видело да

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Јемин Алах, а од малена патим ода зла погледа... (Уклања се устрану.) ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Главаш долази. Радак, Вук и Исак остају на вратима. ГЛАВАШ: Помоз бог, Турци!

Ти си бар пашин хлебац кусао, Па ћеш му знати мудру навику: Где двоје раде, трећи мирује! Устрану мало! ЋЕРИМ (уклања се): Змија!... И ту се нашао!... ГЛАВАШ: И то је чуо?... Па шта ће с тим?...

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: На страну с клетвом! Жене проклињу — По којој стази тигар путује, С оне се мирно јагње уклања — Притегни срце вољом гвозденом, Исцеди из њег’ сваку капљицу Што неумесну милост заклања... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А савест?

Јест, туђинка сам! Јесте, осећам! Све ме у овој земљи презире; Све преза, стрепи — све се уклања, Као да лице носим кугино, Ил’ поглед смрти, ил’ у њем’ смрт; Па ко се оне такне светлости Којом живот ми мрски

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности