Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном:
Ту на мосту, нијемо и уклето, остане ми срце разапето. Кад ујесен из Хашана кренем, насред Уне воденица стара подсјети ме на брујање вриједно
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Такви су сви кукуреци (не: кукуреки!) Земно трајање им је ледом уклето, Па уживају у мразу, као што неки Пирују на сунчаној плажи улето...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А можда би се о томе могла лијепо написати и сасвим модерна прича. Замислите само: то уклето гибање, тај робијашки ланац вјечитог кретања који човјек вуче за собом и коме сваки нови дан надодаје по једну карику.
А једини бог црв немира. И он креће даље, уклето, робијашки... Ето, оче, мој немир, тај мој тиранин који не дарива смирење, за мене је једини, незамјењиви, једино
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Тишино у светој сенци што снове моје вајаш хоћеш ли примити то тело уклето, које настањујем последњи и први заточеник одбегле тајне и своје крви.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Каже да су то ваљда неки путници који никада раније нису долазили у овај крај, па нису знали да је Сабориште уклето место. Чудно, додао је, ниједан пут не води туда, па како су онда залутали? Они су! То личи на њих. Дадара Доротеј!
оно што је он учинио, отишао да живи на месту где никад пре њега нико није живео, за које сви остали људи верују да је уклето и заобилазе га у страху. Какав је то инат, шта је то? Болест.
Јесмо ли одлучили да се одвојимо од људи? Јесмо. Јесмо ли изабрали место које су они означили као уклето? Јесмо. Јесмо ли постали независни од њихове помоћи и довољни сами себи? Јесмо.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, узалуд Ведран из изворâ вади лишће и труње! Оно, стално однекуд наилази као уклето. Никако лице извора да заблиста.
Узалуд се трудили да га угуше: јечало је као уклето, а звоњава је и из земље и из неба извирала и обрушавала се на село. Узалуд су дани летели!