Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Страхиња се беше у први мах чисто забезекнуо и застао као укопан. Али кад виде да се Живан не шали, него још сподби и повелики камен да га гађа, а он ти загребе што игда може кроз
— Знам, децо! — одговори баба. — Једва га памтим. Био је то опак човек! — А где је укопан? — подвикну Ћебо опет. — У Кривој јарузи, под рачвастим брестом... — одговори баба, па опет спусти главу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Страшан неки глас загрме: — Стој!... То беше изненада. Станко се трже и стаде као укопан. — Ко си ти? — питао је глас громовито. Станко се збуни и промуца: — Ја сам... ја сам-м... — Ко си?
Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке. Црне мисли раздираше му душу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зна се тачно да је укопан у Крупњу, у самој црквеној порти, иза олтара. — Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она
Али коњ застаде и ошинут снажно тесаком по сапима узјогуни се још више и оста као укопан. Тада човек извади из недара неки дугачки, прљави пешкир па животињи, на којој је дрхтао сваки нерв, завеза очи.
муван, гажен, прскан псован што смета на путу, Јуришић је стајао непомичан, укочен, крут као на стражарском месту, као укопан.
Црњански, Милош - Сеобе 2
) У реду, Петар је стајао као укопан, са руком на сабљи, пребледео, са кожом као мајске руже. А и његова рука, на сабљи, била је бледа, као од воска.
Него ариште и два хусара! Убиће га, пази шта ти рекох, у аришту Осека!“ Ђурђе је био стао на утрини, као укопан, раскреченим ногама, упирући поглед у даљину. Затим се поче пипати око пиштоља и опсова: „Петре! Је ли?
А швалерка остала девојка! О-о-о-ј!“ Познао је смех Филиповича. Неколико тренутака, Исакович остаде, као укопан, на постељи. Одмах затим, једна, повећа каменица улете кроз његова, отворена, врата и разби му лавоар поред кревета.
Узео је све препоне Ђурђа, али се и он намучио, узалуд, испред „зида“. Пастув, којег је јахао, стао би, као укопан, испред зида, или скренуо, тако, да је Петар чучао тренут, два, у ваздуху, изнад грива.
Црњански, Милош - Сеобе 1
косом, црном као у ђаволице, разголићених груди, погледавши га, кроз лорњон, једним оком, тако да би он стао као укопан, да одмах затим побледи и разрогачи очи, загледан нетремице у њу.
При идућим пуцњима, међутим, одјаха коња да га умири и склони, јер коњ беше стао као укопан. Видев да је сам на брежуљку, са коњима, он поче шапутати своме, а дрмусати другог и погледа још једном преко реке,
Над главом зачу свраку и, одмах затим, вране. У истом тренутку коњ, трзајући се, пође натрашке и стаде као укопан, дрхћући ногама.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Срце ми се стеже. Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше. Ти грцаше и плакаше. Ја сам стајао као укопан. Нисам знао шта да радим. Осећаји ме поплавили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
да скрене, ја увиђам да ћемо се стропоштати, али коњ учини неколико крупних скокова, као да набија земљу, и стаде, као укопан, на самој обали, те најахах на његов врат. Командант је већ окренуо свога коња и чека да и ја прескочим...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
(То моје срце блешти у мраку.) Ја као да видим: по житу и маку Словенског себе који оде. Укопан, али већ с пуклом узом, Растем ли ја то врхом главе Заливен својом срећном сузом?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Уз помоћ суседа и секире он се проби унутра и стаде као укопан, а крај нега протрча шарено јато деце, цичећи. Татага је била последња. 3апрепашћени, нису се ни макли да је зауставе.
Али он није престај ао да пита и да хода. Кога све није питао, док није дошао до једне ливаде и ту застао као укопан. Је ли могуће? Протрљао је очи, али и даље је било све исто.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И стоји он сам самцит на тој планети, тежак као гвожђе, непомичан као укопан, напуштен, беспомоћан, сасвим сам, док се опет све не почне да врти, поиграва и враћа на своје старо место.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Стан' дер ти, момче, да се разговоримо. Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. — Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу!
Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан. На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
На уличном углу застали сте мало И мени се нагло окренули лако... Пред оком што на ме кроз поглед је пало К'о укопан стадох сав поражен тако. Ни видео нисам тада Ваше лице — Само Вам се збуњен јавих нехотице... 1903. И ТАКО...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
– О, Мет Фираја, а зар још шећеш по земљи! — викнух му, и он стаде као укопан, али без знака каквога новога стра– ха. — Скидај пушку да се јуначки убијемо!
Ћипико, Иво - Пауци
А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као