Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Опростите што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја. — Молим вас, ви сте врло скромни.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то строг укор са највишег места и Гарсули је знао шта пише у тим писмима. Укор је био „еx Цонсилио Беллицо“ и тежак удар за старог
Био је то строг укор са највишег места и Гарсули је знао шта пише у тим писмима. Укор је био „еx Цонсилио Беллицо“ и тежак удар за старог војника.
Теодосије - ЖИТИЈА
Тек после, укротивши сузе, могаде га прочитати. Дивио се саставу и сили речи, и разумевши укор о младићу који се због богатства ожалостио и за Христом није пошао, прослављаше због тога сина и учитеља.
А краљ Владислав, видећи да је цар неумољив, беше у недоумици шта да чини. Јер сматраше на себи укор, и презир од народа и гнев од Бога, догод буде свети лежао у туђини и ван свога народа.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Овако ће, сигурно као што је сигурно да постојим, пасти укор. Било је три минута до краја часа, а један врабац отресао је крила у жбуну испод прозора.
Очи јој се увек зацрвене када чује за неки мој нови укор, иако осим мене има још две кћерке које су мени сестре, а Влади и Весни нису ништа.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва бламаж (фр. блâмаге) — срамота, брука, укор, куђење болозанка — лађа којом се превози жито бон-вівант (фр.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ 262 КАЈГАНА 263 (РАДОСТ И ЖАЛОСТ) 268 (УКОР) 277 (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) 278 (БЕРАЧИЦЕ) 280 (ЊЕНИ ЈАДИ) 282 ДВА КАМЕНА 284 (ТА НАПИ СЕ) 288 УСПОМЕНЕ СТАРОГ
(УКОР) Де си, душо, де си, рано, Де си данче мио, Де си, сунце огрејано, Де си досад био? Та синоћ се теби млада Баш з
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Показах Ћоси, а он ће гласно: „Ко једе мјесец, сад ми је јасно! Мишу би укор због торбе рекȏ, али је мјесец много далеко. Е, баш је мишић скитара права ... Хајдемо кући, мени се спава.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Крошњом, понекад, прође шумор: Ројеви лептирова ко да проврве. Привезаше је, као за укор, Оставише је, да лечи умор, И да се с дрветом грли и рве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Црна памет — готова погибија. — Кад бог хоће кога да казни, најприје му узме памет. — Бољи је укор мудрога, него хвала лудога. — Тешко луду и у рају. — Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити.
господом стане хвалити какав је лијеп град начинио, вила га прекори да он то без ње не би могао учинити; цару на тај укор буде тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору отрује и све
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
сина и невјесту, наиједи се жестоко и стане корити сина, зашто је вјенчао ђевојку, која није њему прилика; али јој укор би зафајду, него почне мислити, како ће снаси својој крадимице до главе доћи, али ни то од сина не могаше.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
свако састајање и сујетан одговор, празнословља и смех безбожни, од чега се догађа да се запада у непристојан говор, укор и осуду, јер од тога се ум раслабљује и заборавља шта је добро.
одрекну, или да нешто донесу, јер не треба благодат Божију препродавати дугом или добитком, да овде каква срамота или укор не дође поводом оних који су се постригли.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
9 ИВ ДЕД И УНУК 11 В СИРОЧЕ 13 ВИ РИБАРЧЕТА САН 16 ВИИ ЂАЧКИ РАСТАНАК 18 ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ 27 ИX УКОР 31 Х КРОЗ ПОНОЋ 32 XИ ЉУБАВ 33 XИИ 34 XИИИ КАД СЕ СЕТИМ 35 XИВ НА НОЋИШТУ 36 XВ МИЛА 37 XВИ ПИЈЕМ...
Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: „Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну!“ Бр. Радичевић ИX УКОР Где си, душо, где си, храно! Где си, данче мио? Где си, сунце огрејано? Где си досад био?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„О! Тај је укор слаб к’о снега груда”, Југ Богдан смело цару сад придода, „Кој’, кад га врући свет истине склопи, Из ништа поста, у
па Милоша мрко гледа, Ког’ оцрни притворством Вук неверни, А Милош када смотри која беда И стид му грози, за тај укор скверни Одговори: „До колена ти седа Тај издајица злобни и чемерни, А сјутра ће се знати правде мера, И тко је
1933, 1—91, употпуњује Мамузићева излагања о заоштрености илирско-српских трења; чак, сме се, мислим, закључити да су укор и шибе, о којима Боројевић говори, песника Одзива сусреле баш у самоме Госпићу а нису дошле из удаљенога средишта
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
било за свашто и свакад божије хвале у мојих усти, неголи моје су беседе биле шала, лажа, ласкање светско, укор, покор, прекор, шега и смех.
нелагода, сакатлук, грижа, брига, зима, врућина, печа, умор, сиротиња, глад, жеђа, голотиња, босотиња, кавге, бојеви, укор, срамеж, мука. Понајпосле — незнана смрт, мирна, зла ли. Мртвим пак у гробу смрдљиво раструњење.
Тако, знајте, више вам ништа не говорим.« А и пре тога јадник, многу је хулу, ругу и укор на Христа Бога нашега и на пречисту Богородицу поручивао у град Грком.
Ништа ни мало не фали од механе: маскара, смех, говор, шала, укор, позор. У цркви се то стаје ка у некој бањи, на тргу ли коме, и осталих зурница, сви што исто призјавају!
Одвраћај уши своје од песни и свирње, псовних и шаљивих беседа, понајвише од лаживих и шугавих за сваду и туђ укор придоносних речи. И своја ти уста пази од псовки, оговора, хуђења, зла приговора, опадања и ковлајисања.
јако изволиш реци величајшем моштноме господству), уступати натрашке од слова, за стид и снебивање образа опет укор ми је, од вас частна образа чијино сам у својој ми официји на ово наређени у слободи слуга...
Закон под ноге се гази, добротворење загасе, помоћи неста, саможивство, себи угода и својавоља, бесрамство, укор и покор, зазор, пизма и лакомштина, свуд се је раскотило. Од христјана нехристјани учинисмо се.
Како со тим раздељивањем по себи прво и народ израиљски за укор и шегу поднашан бијаше, те једнога рода, племена и језика, двоји људи се учинише с прознавањем: ови ето Израиљи а ови
За један чпот, ругу и укор остасмо пред њима. Зато јер у маломе добру ома сасма се подобестисмо и место хлеба дружње месо закидамо гризући се
Та то је само натура скотска, није то да је за коју дику такав живот, него јоште укор и покор, ништожитак својевољни. Веће ко је богаљ, слеп и сакат, хром, наказан и шувртан с памећу, — оно је друго.
Из тога своме иночаству ништа хвајде нејма, покор и укор... УЧИТЕЉИМА А понајбољма учитељем се од Христа ваља световати и научавати се да прво онако сами бораве и творе
Јоште и чувене злочесте речи преносећи те свађати људе. Како да нисмо пристали за укор и шегу својим људма! ... (Мени је пак ко тому опет већ колофону — ил му рећи к темену главном — беседљив пут обртан, и