Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Натраг, драги, натраг, куд хиташ тамо? А гди ти је Ченеј, промисли само! Нема лепше от Новога Сада — земљи рај; Укорно је куда идеш, близ ченејски крај. Стан', промисли, постој, драги, не хитај!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки покоран. Ништа му укорно не рече, него прознаде свој грех и рече: »Згрешио сам тешко«... А гледните и о том чудну божју над људма милост.
А кад господин кога укорно испред себе истера, и мучно и стидно је пред њега опет изаћи, докле он пак сам не зовне преда се.