Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед укоси очи као да од нечег зазире и кисело примијети: — Па да, прави коњ, и то још дорат. Толико заједно љеба изјести и ракиј
— Да не буде неки вучји светац? — прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри. Он је једино зазирао од вучјих светаца и у њихове дане није се нипошто лаћао свога посла.
Спасоје лукаво укоси очи. — Ништа ја, бако, нијесам казао. Униформа је на мени, а она те ствари не допушта. — Де, де, добро је, знам и ја
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
себе): Савест је овде убог надничар, Што тежак товар греха пакленог На боне душе слабом рамену У црне дворе пакла укоси... ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? Нимало! Нисам ли лане с мајком ручала?