Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... И опет обоје сагоше главу... Сузе су капале, па и престале. Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту... А напољу је свитао дан.. Прођоше три месеца у Тузи И жалости.
Изгуби и глас, руке му се узеше... Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ниоткуд ни ветра да се јави шумом, И заплаче гдегод за крстом, за хумом. Нити смрзло звоно час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат, када је најзад умрло и време.
Кликтао је као дете, зовући, лепршајући као први лептир, када игличастим кљуном ухвати за једно хладно и укочено срце... То је било пре двеста година.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поверљиво, благо, куражно, па десператно. А све скупа страшно, нејасно и укочено. И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.
Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Накуповао симите, пењерлије из фурунџиница. Поређао по гробу. И, укочено, чисто очајно погледом моли попу да што пре дође до њега, препоје, те како би могао да иде, побегне, не слуша око себе
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Седните, да чујем даље, — рече мати, укочено погледавши у Марка а прекрстивши руке. — Сам себи сам проводаџија; хоћете ли ми Мицу дати?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тада, наједанпут, његова дрхтава рука јако притиште слушалицу и он се одазва па се укочено загледа у земљу и побледи. И тако запрепашћен и смртно блед дрхтао је и слушао неко време.
Он грчевито стукну корак назад и пренеражен, ужаснут као да се руши небо застаде укочено, мртвачки. Онда неколико тренутака настаде дубока, страховита тишина, па се он ухвати за главу, и викну: — Јелена, и
ја волим храброст и снагу. И она широко отвори очи, па га погледа некако непомично чврсто-укочено и опрезно као мачка, погледом у коме се видела сва она пожудна чежња и страст за снагом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
својим крупним, црним, очима, од почетка, мило, а девојче га је гледало, кад би им се поглед сусрео, чудно, укочено. Према обичају оног времена, и мати и кћи, имале су откривене груди, јако, тако да је Исакович, ушепртљивши, очи крио.
поче да ћерета, весело, не скидајући ока са Павла, а то лево, поднадуло, крвљу поцрвенело, око, гледало је, као заувек укочено. То око је Павла посматрало, страшно.
његова жена, Варвара – која је добро познавала те плаве очи – могла да примети да Петрово лево око, каткад, остаје као укочено, и гледа, у небо, чудно, укосо, као разроко.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У целокупном њиховом склопу, у њихову начину држања и кретања пада одмах у очи нешто као тешко, укочено, рђаво истесано. То су недовршени људи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Моја мајка ју је укочено посматрала, а онда затворила очи као што их затварате пред исувише јаким светлом. То је био врхунац, а затим је
За узајамно разумевање. Боже! Боже! Било је свечано до лудила. Рашида је стајала мирно као војник, укочено буљећи преда се. С једне стране стајао је њен отац, с друге брат. Луди сте ако мислите да сам имао петљу да јој приђем.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Какву руку?! — рече убезекнута Соколовићка. — Руку ваше Јуце, да се за мене уда. Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. — Шта ви, господине, говорите? Да узмете Јуцу? — Јест, да узмем Јуцу.
Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати. Већ је пред ноћ. Сви плачу. Она гледа укочено на брата. Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
све сводили на моралну и патриотску поуку и њихови стихови били су књишки хладни, старачки мудри, високопарно свечани, укочено правилни. Радичевић, са смелошћу сасвим новога и сасвим младога човека, прекида са тим крутим списатељским традицијама.
старање о ефектима који се постизавају комбинацијама речи и гласова, све то чини утисак нечега хладно усиљеног, укочено отменог, и каткада готово прелази у маниризам.
над старијим рефлексивним песницима српским он има велику надмоћност: док су стари били књишки хладни, старачки мудри, укочено правилни и високопарно свечани, Ракић је у исти мах и мисаон и топао, и књижеван и непосредан, и речит и природан, и
Милићевић, Вук - Беспуће
Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло. Како му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топлине у својим успоменама да
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако тужан, кâ то сада, Није био још никада. Он је глену, ао јада! Препаде се она млада, Виде око укочено, Силном тугом уморено, Беше у њем' и сијање, Ма ко стражње то тињање, Како око јадно сјаје Када тело душу даје.
Заче с' душа отимати, Заче силе прикупљати. Још је тело скамењено, Још му око укочено, Још он главу, још обара, Ма већ тио проговара: „Она мртва, да, мртва је, Да је уби, истина је.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.
Ниједан ми се од њих не приближи и утеши. Бојали су се. Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их. На поду, близу зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из њега
широко предсобље, кујна, гостинска соба, са отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, чудно, укочено.
У фесу, везаних вилица... Испод њега бели се чаршав. До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по челу, испод феса.
А оне још у јачи, већи плач. Као да се надметаху. Одједном све умуче изненада. Из кујне појави му се отац. Укочено дође и стаде више главе Митине. Гледа га, гледа, па хукну: — Мито, синко, што бре ово с нама уради?
Чу како мужу јој у шали добаци: „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да останеш сâм“... Затим узе свираче. Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.
Затим право, укочено, оде са свирачима који су му певали: Подухнуше саба-зорски ветрови... У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће
— Нане, нане, мори!! — заплакала се. — Нане, нане... — грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.
Иде; ноге га не држе. Свирачи већ не могу да му свирају. Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци. Заповеда Циганину да му га донесе.
Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица. И испред Анице укочено, све више почне да се диже. Поглед му строг, мрачан, упрт у њу. Она ништа не сме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ни са које стране не чују се пуцњи, те и не знамо правац марша... Дуго смо чекали. Оно укочено стање пред полазак, када се затежу блузе и намештају шајкаче, постепено попушта.
Као да бисмо желели да продремо погледом кроз тај застор, сви укочено гледамо у те врбаке, одакле допиру узвици возара и нека ларма.
све су даље, још неко роморење... Наједном се све утиша. Само ноћ и језива тишина... Петар нишанџија обрглио цев и укочено гледа у даљину. Темпирач лежи потрбушке, обухватио шакама лице и гледа у земљу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
је ли жив ?... Како ово гледа?... Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота. Стакло!... мртав!... мртав!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Василије брише зној, пали цигарету. Јелисавета укочено седи на коферу, као да је загледана у неку тачку која не постоји.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Гњурац спасилац, пошто је већ био набацио замку од ужета на у песак зароњеног друга, одједном је укочено застао и остао у месту без и најмањег покрета, за тим је полако сео, ухватио се за колена и тако остао као да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника: — Како? Где? — Не знам, газдарице — исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе, настављао је овај.
Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу. Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто: — Ето тако... Газда... Сврши се...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СЕВЕРНА НОЋ Недоглед пукла вечитога леда У ведрој ноћи светлуцаво сива; Замрзнут месец укочено гледа На санте, суве шибљике без бола; Студени ветар широм подухива Са северна пола — Ноћ! Ноћ!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
у котлацу му поиграваше јабучица; лице му ублиједило, као самртнику; зенице му, необично раширене, застале гледећи укочено на њ. Човјек разумједе све. На лицу му се разли велика сјета и уздах му се оте из груди.
Арамбаше сједоше у крај њега, а остали мало подаље, очекујући сви да он започме. Али он гледаше укочено, као човјек који гледа нешто на далеко, ама на далеко. Најзад Милић прекиде мучање.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одви му пелене и на модрикасте, хладне груди прислони уво: не чује срце. — Анђо, Бог нам узе „левог“ — рече мирно и укочено се загледа у њу, с мртвим дететом на рукама.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ћутали су. Његово укочено лице грчило се увек у оној ужасној напетости и јаду. Дисао је тешко, убрзано, као да се с највећом муком пење увис,
обоје ћемо ти умрети. А ти, ти ћеш нас жалити, па ћеш се после, као и сви, оженити. И после тога укочено загледа у његове ужаснуте зенице као да би хтела оно немогуће: да продре и да сазна чак н најинтимнију тајну његових
Мој сапутник, неки млад медицинар из Јагодине, који се школује у Бечу, стегао флашу између ногу, и укочено гледа оне војнике, што повезаних глава и руку — нарочито, руку — промичу поред нас.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једном су му шаке упале у машину која је била у погону и отада му је неколико прстију било укочено и криво. Та деформација прстију, који су личили на соколове канџе, оштре црте лица, крив нос, буљаве очи, његов
Ћипико, Иво - Приповетке
Бесвјесно гледа у чедо положено на сто. Над њим се наднијела мајка му, укочено гледа у њ и, види се, у бризи је што ће с њиме.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Збунио га синовљев поклич и стао укочено као ступ. Ни да коракне напред, ни да изрекне какву реч. А науман је био да уђе одважно, да првим својим држањем
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници одвлаче укочено тело. — Само да нас не нападну док се не утврдимо, — говори мајор Душку, који чучи до њега. Звече мали ашови о
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Оно једно болесно око било је стално отворено, укочено и целом је лицу давало суров изглед. Друго је жмиркало, и непрестано било у покрету.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Код куће је! Поднимио се на обје руке и одбочио на голе, сувоњаве лактове, па укочено, блесасто зури у нешто пред собом.
— издера се осорно, одбочи на лактове, спусти обрве, па се удуби свом снагом у некакве црне мисли и укочено се загледа у западно небо. Вече се примиче.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.
Ћипико, Иво - Пауци
— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршарати. У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. Иво га са чуђењем посматра.
Засве примијети да господин управитељ јелнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи. То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете се
— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу. Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
бледо детиње лице са испуцалим побелелим уснама од грознице, па оне крупне сузе које се котрљају једна за другом низ укочено лепо лице материно, па онда она јабучица очева што се диже и спушта низ грло.
Ништа није помогло што је потрчао, изгледа у очајању, и што је затим дуго гледао, укочено стојећи с ове стране реке, у мртву, изровашену камену плочу што се надносила над вир.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— И изађе. Несрећни отац Миланов је могао. Укочено је гледао у постељу, како не би промашио час кад ће Милан дићи руке — тако је веровао старац — или још једаред
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са њихових лица капљу грашке зноја. Њихов је поглед замишљен, а лице укочено. Ишли су журно. На челу батаљона јахао је командант. — Здраво друже! — обрати му се потпуковник Петар. — Зар и ти?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
све И за вратима чеках кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ онима што ме коре не бих разазнавао род Једино бих
Цео дан остах, кришом укочено мотрећи ти ход, Потом бих ноћу беснео дивље, викао тајне речи, И међ онима, што ме коре, не бих разазнао род; Једино
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Два мала истраживача скаменише се у мјесту. Јованче само што окрену главу и укочено се загледа у Мачка као да нијемо пита: — Шта је сад оно? — Гаси! — прошишта му Мачак у само уво. Прекидач кврцну.
— Ехеј, шта си то сакривао у шуми? Николетина се скамени у мјесту и проблиједи. Зурио је укочено у дјечака, па истом заврти главом. — Знамо се ми добро, мудра мацо моја.