Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
да је, пре него папом постане, све погрбљен ходио и на чаршаву од мреже ручао; а како ти га учине папом, исправи се и укочи боље него иједан кардинал.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
” Страшна ова слика укочи га. — Хајде! — зове Маринко. — Чекни! ... А што ли ме зове субаша? Чудан човек беше Маринко!...
Срећо моја!... И наједанпут старац занеме. Поглед му се укочи и заста на самим вратима... Сви се окретоше и погледаше. Једна прилика замаче. и изгуби се међ дебелим храстовима...
— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. — Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.
— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. Иван се диже на ноге, па се укочи. Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. И све се ућута...
И викну: — Лазаре Миражџићу! Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. Лазар се окрете и укочи. Станко му приђе сасвим. Стаде и погледа му у очи. — Па... шта ћемо сад? — рече. Лазар онемио.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи. Зато заборави све и невенчаног прими Љубу код себе, у колибу. И, од тада, чисто се променила.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он напери у сред чела, али се рука укочи. — Пуцај! Пуцај! и безумна, горда звер забаци ону лепу главу Медузе која окамењава.
— Што? Како? — Рђав је знак, кажу. Чије нема неогодини, не састави годину. Он се укочи, најежи, згури, па дрекну: — Где је моја сенка? Где је моја сенка? — Синко! Синко! — Вештицо! Где је моја сенка?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Личили су на крдо ухваћених, ружних звери. Бел Ами се најежи када га дотаче нечије голо раме, а сасвим укочи када отпоче гурање по бетону уз мутирајућу цику и чудно, полупедерско узбуђење на ивици хистерије.
А онда, кажу, професор више није могао даље; најпре му се укочи рука, па онда цела лева страна тела, а затим му се одузеше и ноге; био је нездраво румен у лицу, а после тога му кожа
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
зар већ зори? Спази свећу е још гори. Онда глену украј себе: „Кога видим, тебе — тебе“ — Па с' уздркта и укочи, Онда боље упр' очи, — Већ му лакше срце бије, Ког мишљаше, онај није; Сад познаде, крај њег' ево Стоји чедо
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ето ти, де. Знао сам ја да ти на свога кума нећеш бацити ружну паролу. Зар мене легитимисати? Пантелија се опет укочи иза рампе и тврдоглаво понови : — Куме, пропис је пропис. Не знам ја ко си ти док не видим. Сељак се уозбиљи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он пресеца електричном брзином весео смех старица и укочи, као конвулсијом, њихова насмејана уста. Свако се плаши од онога, што му је тако близу...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Газда Ђорђе, председниче! Мићо! Провире! Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују! И Срета се трже кад виде кога је загрлио.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јесте живи? Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне. У грлу јој стао плач.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
рећи што сам и од себе крио: Ја стрепим од тог дивљачнога пука, И с осећајем вечним, исте врсте Што дете има кад укочи прсте, Па пружа руке плашећ' се баука, Ја жудим само да ме не додирне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Задрхта земља. Тренутно, потмула, дубока, у самој утроби Земље тутњава... Најежено тело се стресе, па укочи. И старац осети неку чудну везу ове земље и свога тела; везу наших који долазе и наших што их чекају...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
та невјерица, то пољуљано поуздање у наше тетиве, него сама негипкост: кратки хип размишљања пред скок, који смјеста укочи спонтаност и поквари све).
Жедно сам изгледао даље знакове: пази! ако се тај израз надмоћности ружно укочи, ако се осмијех у углу усана уследи у црну бору горчине — тад ће то значити, тад ће то несумњиво значити...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— запита Станка, смејући се и сама. — Ђурица, слава га убила! Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
353 Када негде у високим Алпима „чист сјај плавог неба” укочи очи Вуку Исаковичу, тако да му поглед понире као у неки сан (епифанију), он у исти мах има и изненадну „слутњу смрти”,
Сан и варка, као она магновена Исаковичева епифанија кад му у високим Алпима плави небески сјај укочи очи. Стога у роману сенка и привид сустопице прате оно што се приказује као да се стварно догађа.
Краков, Станислав - КРИЛА
У очима се појави мртав котур. Поглед се укочи. Потом им, за тренутак, лице ишчезне у пламену невидљивих воштаница. Веровало се много у пророке, и помињао нарочито
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Милан мисли. Бранко га са задовољством посматра: лик се грчи, па ведри, па затеже као на скок, па одједаред укочи као у грабљивице која је убаутила плен.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта ви ту шапћете, а?! — грмну он тако строго да најближи ђак шаптач и нехотице суну навише и укочи се у мјесту као леденица. — Шта шапћете? Преплашеном ђаку — шкљоц-шкљоц!