Црњански, Милош - Сеобе 2
Чинило му се да, на видику, види, коњанике потере. Слушао је, кад би, сакривен, прилегао, туп удар копита, својих, украдених, изгладнелих, коња, а чуо је и срце своје како лупа. Био је клонуо од глади, повраћања, бундева и прљавштина.