Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и најзнатнији догађаји били они који се дешавају недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то. Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.
— Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина, — то је једно чудо! — Па, што украду — украду, ајд’ нек и’ носи ђаво; нег што још волу да
— Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина, — то је једно чудо! — Па, што украду — украду, ајд’ нек и’ носи ђаво; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...
— Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина, — то је једно чудо! — Па, што украду — украду, ајд’ нек и’ носи ђаво; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...
— Па, што украду — украду, ајд’ нек и’ носи ђаво; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!... Ето, пре три месеца кад су оном Нéци украли коње, па мало им што су одвели коње, нег’ му још метли улар на
!! — То је кад се људи мешају у наше послове! Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду! Обешењак један чуфуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ко се роди у белој кошуљици, биће „вазда срећан“ (само мора да је чува да му је не украду), верују у Босни и у 3ети.⁴⁹ Лука Грђић Бјелокосић пише да се у Херцеговини верује да „ако се дјете роди у бјелој
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
000 пустаија. ПУТНИК: Опростите. Има у Лондону људи, као и свуда, који оће што и да украду; али прави пустаија, особито 115.000, никако нема. ДОКТОР: Дакле ви ћете одрицати да и пријатељски девојака има до 70.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Увезаше је тешким ланцем, Приковаше црним катанцем: Да је не украду, ил да не оде... Крошњом, понекад, прође шумор: Ројеви лептирова ко да проврве.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” И тако се договоре, те мати ужари пећ, па кад у вече изиђе момак из змијиње коже и легне спавати, оне некако украду онај свлак па га баце у пећ.
Кад буде ујутру они се сироте украду, те напуне џепове пепела, и кад их отац зовне да иду с њим, они пођу. Идући тако задуго деца су просипала за собом
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дјевојке опазе те јабуке, па се стану договарати да их од њега украду. Што реку, то и учине: сађу у авлију, ухвати свака за једну јабуку, али како су ухватиле, тако им руке приону.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Овакове светотатце негди зову: Ладре!) — Договоре да украду пак да хитро врате, Ако би што поквариле, да сторично плате. Дођу, узму. Да отворе — но како без кључа?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Обично још домаћин или његов син (а никако жена или кћи) украду са туђе њиве к. па га укопају, кришом и од копача, у овај оџак и то се сматра за преношење туђих плодова на своју њиву
Гатања и врачања нарочито се радо врше са украденом п. Уочи Тодорове суботе девојке украду мало куване п., коју тога дана сви у цркву доносе, и то из оне куће у којој има неко име које иначе у селу не постоји.
и у три маха закуну суђеника да им дође на сан (СЕЗ, 40, 43). Уочи Ђурђевдана девојке украду п. од кога суседа, и с њом преспавају; који младић од те п.
Ово се ради зато да се из те њиве има шта јести са сољу. Многи украду из туђе њиве по један струк кукуруза с мало земље, па га укопају у овај оџак.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Друга је то ствар, рецимо, порција. Војник одиста порцију чешће пута изгуби, или му украду. — Да, порција, то је друга ствар!