Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — „Што ћемо сад? — рекне ови — нагазићемо на сијасет! Они ће рећи да смо им ми украли сикиру. — „Што ти мене сад мешаш: Што ћемо сад и нагазићемо?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
!... Ето, пре три месеца кад су оном Нéци украли коње, па мало им што су одвели коње, нег’ му још метли улар на врат, па отишли с коњима, а њега оставили к’о никог
каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ, његов, а да пасоша нема зато што су му диндушмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па зато га, вели, и продаје сад јевтиније.
— Доста ми је, доста! Немој ми казивати, нећу да те слушам! Боље главу да су ти украли. Нећу, нећу ништ’ више да чујем. — Па добро кад нећеш, ја и волијем. — А јеси л’ примјетио?
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Шупу ти пало, убила ти скупи коњи! Кукуруз си покварио, толики новци коштуи. Чивутин украли двадесет форинта стребро, и Рошилдова облигација од кир Дима од хиљада форинта стребро.
да вам дам и Рошилдова облигација од кир диму, од хиљаду форинта стребро. МИШИЋ: Гди је? ЈАЊА: Она што су ми украли проклети Чивути. МИШИЋ: Шта ћу с њоме? ЈАЊА: Кад си нађи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. — Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо. Но праштам ти. Ето још једна форинта на пут! — рече Пера.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Онако, као кроз изврнут двоглед, наопачке. Вратимо се тако до њихових кола, кад тамо украли брисаче! Још и то. Да ми је само знати ко их је здипио, био бих у стању да га задавим на лицу места.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК (гледи дуго за њим, пошом Шаљивцу): Не знам шта ћу да мислим о овом човеку. ШАЉИВАЦ: Украли су му разум. ПУТНИК: Шкода, иначе човек млад, мого би од ползе бити. ШАЉИВАЦ: Док му се само врати изгубљени разум.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Одите унутра! — рече им значајним гласом. — Слушајте, нашем поднареднику су данас украли шињел и чутурицу. Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па... ви знате, има да се нађе. — Разумем!
Вучку возару пали камути у блато, и он је био очајан што не може у мраку да их распреми. А неком возару првог вода украли ћебе, па псује на сав глас и прети да ће лопову коске поломити, ако га само ухвати. — Куш!... Ни речи да нисам чуо!
Они се ослободили и причају како су јабуке „реквирирали“ у једној кући у селу, а хлебове су украли од неких коморџија.
Овај нам је друм познат. Прошлога пута на оној раскрсници имали смо застанак. Сећам се и кафане из које су војници украли буре пива. Кажу, било је намењено некој команди.
— Шта ћете ви овде? — Господине потпоручниче, украли нам свињу... — Шта, бре, шта рече?! — Нашу свињу украли, ене је, ене, господине потпоручниче.
— Шта ћете ви овде? — Господине потпоручниче, украли нам свињу... — Шта, бре, шта рече?! — Нашу свињу украли, ене је, ене, господине потпоручниче.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
нијесам ја, него стрико.” Стриц у пећини кад то зачује, препадне се мислећи да је дошао онај што су му браве украли, па на другу страну бјежи дома без ништа, и тако синовцу остане, све. — Ко умије, њему двије. 47. ДВА НОВЦА.
четири Циганина, који кад га виде сама и ваљана два коња, слакоме се и намисле, како би му их најбоље и најпоштеније украли.
дође у јутро, да га с тобом подијели, па кад дође у јутро, почни кукати и плакати и реци му, да су прошле ноћи украли, а прасе мртво објеси о прозору да виси.
“ А кум опет: „Тако, тако, само, куме, вазда говори.“ „Али се не шалим, чујеш? него су ми га украли“ рече опет сељак, а кум једнако: „Тако, тако куме“, те ортацима не допадне ниједноме ни дијел. 25. КАПА И СВАТ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја, вире ми, не разумим шта ме питаш! Зар је нестало коња вра-Брни? Зар га је нико укрâ? — Украли сте га ви... Ти већ знаш, који ви — рече Бакоња оштро. — Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар...
Тетка их утиша, па поче благо: — Немој тако, болан! Ми сви знамо како је било! Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов посâ, те је отишâ у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Упадао је у целац до колена, прскала је ледена кора од његовог брзог хода. Обилазио је имање. Неколико багремова украли су сељаци, врзина је растурена око ливаде, на велику њиву целом матицом насрнула Морава и даноноћно гризе растреситу
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
С куповином је било још мучније: уместо шећера куповао је праћке и стакленце, а затим се правдао: — Украли су ми новац. Нисам могао ништа да купим. — Који је ђаво ушао у њега?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам на фронту плакао као киша оног дана кад су ми украли мога дивног тичара Морица, који је нарочито знао да се улагује (коме никад нисте смели рећи „марш“ толико је био
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У Бечу си, у престоници његовог величанства цара Аустроугарске. - Да - одговорио сам - али само пре два дана су ми украли из једне од ових торби печену гуску у царству његовог величанства, а мој отац ми је причао да су баш овде у Бечу
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЋЕРИМ: Њу... Ту жену своју. ХАСАН: Шта? ЋЕРИМ: Док је Главаш још овдје био, маћеха жене његове са још два Турчина украли су је и насилу је везиру одвели... Сви ТУРЦИ: Евала твојој мудрости!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: А што у фасцикули? МИЛИСАВ: Овде ми је згодно, нико не зна. Па, ето, опет украли! ЖИКА: Па дабоме, кад не држиш веш код куће, као сав остали свет.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
био је нешто покуњен; њему је, док је својим телом заштићивао патријарха, руља поцепала мантију, а непознати прсти украли његов новчаник са свом његовом звечећом садржином.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Раскалашна деца употребила прилику: не даду фењерџији да рашири мердевине; украли су перечару две переце; један мали је скочио у врећу са сочивом пред бакалницом; девојчица нека раширила кецељицу и не
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Наравно, Марица, ко ће други бити. То се могло и очекивати. — Украли су ми, дакле, најбољег друга из дјетињства — размишљала је она идући кроз поља на ивици села.