Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
посуда; просуља, плитица телуће — тупа страна ножа, хрбат тишма — гомила, навала тока — метално дугме пришивено као украс и као штитник трешњевац — топ начињен од трешњиног дебла тукар — угао тунос — врста феса (капе) пореклом из Туниса
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ту се увелико спрема зимница. Дошло је доба »свињских даћа« (такозвани »диснотора«). Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нису могли да спрече, ни реформу инфантерије, у којој је Аустрија почела, Сербима, да сече косу, украс главе, кад је дуга.
Теодосије - ЖИТИЈА
љубављу и вером, неки у Константинов град а други другамо разграбише и однесоше, и сваки у свом отачаству разделише на украс н лепоту црквама.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Абентауер) — авантура, доживљај, пустоловина адиђар — накит, украс, драгуљ Адон, Адонис (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и
Беамтер) чиновник, службеник белајдигунг (нем. Беллеідігунг) — увреда, вређање белензуке — наруквице, гривна, украс билдунг (нем. Білдунг) — образовање, васпитање, наобразба билета (фр.
Је м’ен фоус) —шта ме се тиче, баш ме брига шмук (нем. Сцхмуцк) — накит, украс; шмукирати — украсити се накитом шпенцер — врста кратког капута за посете штатаријум — ванредно стање у држави,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Овај обичај је у вези са старим веровањем да коса није само украс, већ да у њој лежи животна снага и магичне моћи. (...) Код Срба су девојке ишле гологлаве и нису криле косу.
новом, паремиолошком приступу (који су развили руски научници) пословица се више не третира као једноставан реторички украс говорног исказа или као здраворазумска полуистина, већ као сажет, пажње вредан текст од једне реченице.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То су тренуци кад се реченица распева и разуди, кад јој се дода какав прост но добро нађен украс („прозирна поплава млаког михољског лета”).
Прејака рима још увек нам изазива претерани, простачки ефекат, личи на површни, неукусни украс; деконцентрише нас; разбија духовну озбиљност и усредсређеност.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Оне кад смо стигли у Крајину? — Јесте. Одбили Крајишници да се шишају. Њима су њихове ћубе и кике једини украс. Дошао наш берберин у једну њихову чету, а они се све хватају за пушкомитраљезе и реже: — Најприје скини главу, а онда
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости. Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер
тих са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков. — Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...
Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе. Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој
сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс. Кренула се у школу. Време бејаше оштро, хладно...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у говору увек је у вези са датим случајем и одређеном пригодом, кад се она користи као пример и потврда, зачин и украс.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
вама на корист и спасење душевно и учвршћење и свима умирење, да кажем и мога оца пред лицем Господњим похвала и украс.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
су прозори само делимично покривени лепо уобличеним решеткама, тако да испада да то и јесу решетке и нису, и јесте украс и није.
му се пењала уз кичму: свирепост је махнитала, Срби су натицали српске главе на кочеве и носили их уз своје чете, као украс.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам тога јутра погледао на полицу с књигама она се била погла као скрушена, у очајно погурен мали глобус, украс на писаћем столу, нисам смео ни да гледам, а шеталица на зидном сату јецала је једва муцајући секунде док наједанпут,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На столу у благоваоници стајала је, као украс, блистајући међу испијеним шољицама каве и пепељарама препуним чикова, сребрна кутија за бисквит у облику глобуса.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
снага снова, из дугих шапата, Из очију, звезда и говора струне; Моја снага среће, која ми је дата Као накит бола, као украс круне, С љубављу сиротом Залази животом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А неисправљива је. 4) Две дивне песме Саве Мркаља, украс овој Антологији и српској поезији свога времена, нашао је и објавио др Владан Недић тек год. 1959.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
камењар, крш токе — „металне плоче и дугмета пришивени на предњем делу ђечерме или џемадана, које се стављају као украс, а некада и за заштиту груди у биткама“ тубити — памтити тутунлук — на фуруни, пећи цев, сулундар кроз који пролази
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се срезу такође, између другог цвећа по двориштима, »неизоставно гаји и перуника«, а веома је често засађена, као украс, и на гробовима.
— стављају их у амбар, бунар, кућу, виноград (СЕЗ, 70, 1958, 383), а у Сретечкој жупи крст од врбе је обавезан украс на младиној капи (ГЕИ, 1, 1952, 154) — и у једном и у другом случају ради заштите и ради обиља.
Као такав украс ј. се помиње и у старој народној песми: »Над Емком је тубре начинио, По тубрету злаћене јабуке« (Вук, Пјесме, 1, 651),
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Показаћу им да ја умем и господин да будем. Не гледај на сребро и злато, Јелена, не штеди новац. Имаш украс краљевог двора да будеш. Морају запитати која је оно госпођа што блиста у злату.
Додаје тада истинитој повести неку голицаву појединост као украс, да буде згодно за причање, машту да разбукти. Ко зна да ли је баш постојала нека ква властелинска кћи, таква нека
Кад приђу краљевом логору, биће то гомила безвољних преморених људи, а не гиздава колона орних коњаника за украс војске. Макарије Смешан сам сам себи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У Лисинског храброг пана Има блага кô у мору, Ал' његова кћи Океана Беше украс целом двору. Колико је Пољска дуга На четири своје стране, Од Њемена па до Буга, Није било такве пане.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Други украс моје собе је велики романски двоструки прозор кроз који се - иако се његова окна перу у најизванреднијим приликама
Жена остаје увек украс природе и циљ наших жеља у свим поднебљима и временима. Ето видите, драга пријатељице, ја сам опет залутао у давну
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Позва Ристану у башту. Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој. Жуто лишће је још украс; топло је; цвећа пуно по свима лејама. И то наше домаће цвеће је увек некако слатких боја.
Коса црна, зализана, у тврду пунђу стиснута. На глави шеширић, ни мушки ни женски, сив и он, ни за украс ни за заштиту, још и сав изломљен од влаге и сушења. Руке крупне, јаке, увек без рукавица.
Уздигоше се тако у њој један разум и једно достојанство, који су били прави украс. Нола је осећала да чува нешто од чега зависи сад и њен живот и живот њена оца.
Павле, сиромах, скоро сасвим ћелав, и нехотице упре очи у дивну косу Бранкову. — Што коса може да буде украс!... Ако је пустиш, по калуђерски, па ти по раменима падне, богами ће бити греха због тебе.
— звоно лепо набавите, добар фонд за издржавање капелице осигурајте — биће само украс православном гробљу, и поклониће ону тамо дрвењару код католика.
и мир, мир. Гробови су као комадићи цркве: не врше се никакве човечије нужде... и годишња времена су ту само украс и поезија... Ту, тако седећи, пожелео је једаред Спида да подигне капелу над својим гробом.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Има их, на пример, који налазе да је минђуша остатак варварства... можда... али се ипак мора признати да је леп украс. Зар не налазите?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но, уопште узевши, религиозне представе у нашој епици имају веома мало места. Оне су ту више као некакав украс. Мало се полаже, кад је победа у питању, на помоћ од бога, вила, змајева итд.
аваиз) — верски проповедник Вакуп — варош на Уни, удаљена четири сата хода од Удбине валка — некакав украс ватрене боје ваљати — вредети: Ваља сабља три царева града вами — вама Варадин — стара тврђава код Новог Сада вас
Сад се мало виђају такви дивити још у погдекога старинског хоџе, а некад је то био и украс и носио се задевен за појасом као ово сада тзв. наливперо. Отуда „трже дивит од појаса“.
суда Маћедонија — (у песми:) Србија или држава Немањића маћи (војску) — кренути махана — мана маха стамболија — украс на глави (по Костићу), зобница (по Вуку) маштрава, маштрафа — мали бакрени суд меана — механа мегдан — двобој,
друге половине XВИИ века, (по Качићу) „дика Задра бијелога“ токе — врста сребрног (и месинганог) оклопа који је као украс спреда прикопчан; врста дугуљастих плочица, облика дугмета, које су спреда на долами пришивене; „(у Хрв. и Далм.