Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ово говоре|ћи не похуждава се свакога по његовом чину и состојанију пристојно одјејаније и украшеније. Без нужде издрпате измрљате хаљине носити, то је скупост или худост достојна негодованија и згадности.
Но само за вњешње украшеније старати се, велико нешто у тому полагати, и с округли мустаћи, или обрвама, или калпаком, или перуком, или
Нека им се даде наука, бићеду украшеније человеческога рода. „Σοϕία μόνη των κτμηάτων αθάνατων, τα μεν γαρ ταχέως απολείπει, η δε πάντα τον χρόνον παραμένει:
прилици, да се оне саме себи преко сваке мере ружне чине и виде, кад се толико пеку и брину за туђе којекакво лажљиво украшеније; ибо, без сумњенија, жена која би задовољна била с својим природним лицем и образом таковим каквога јој је бог дао,
Одавде сљедује и јавно се види да ко је год преко мере уљубљен у украшеније и одјејаније, он нужно мора имати зло и преко разлога худо мњеније о телу | своме.
милосердију и правди, ако желе да су пред здравим разумом и пред богом то што се наричу, да буду цвет и украшеније рода свога, и да служе за пример чесности и добродјетељи свему општеству.
Тороњ, звона, полијелеји, кандила сребрна и чираци, — све је то мирска помпа и украшеније, а не Христа Спаситеља уневјештене цркве, за коју је он своју пресвету пролио кров.
Ово ће бити православије и благочестије, дјејствително христјанство и церковна слава и украшеније, а не празна и велеречива имена без никаква плода и разума.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
их позна мора смијати и жалити народ што нема према себи ученијих класа«, и велича народне песме као »вјечно благо и украшеније литературе наше«.
« Тек доцније он ће у њима видети »највећу драгоцјеност« српскога народа, »једино и вјечно украшеније литературе наше«, и истицаће их високо због »најдрагоцјеније чистоте и сладости нашега језика...