Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако је и онда било. Али у један мах застадох, коњ ми ушћули уши, па ни да крочи унапред. Украј пута, у једном жбуњу, чуло се шушкање.
Живко оседла и мога и свога коња, вежемо их, онако оседлане, за једно дрво украј пута који води преко Честобродице, али странпутицом, право у доњу Мутницу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док ето ти и Среје. Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: — Може ли се, Срејо?
И тако остаде с адвокатом у сали. Стали су украј и разговарају се. Баш се тада играо неки кадрил, један дугајлија дере се командујући: »дурдеме! шунегле!
»Па нека гори, шта ћу му ја; овде нема никаква прописа!« одговори капетан чисто срдито и баци зборник украј. А прича се још и ово о капетану Паји: Једном дође распис од начелства да сви срески капетани поднесу извештаје има
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села. Украј пута беше хан. Ту је становао субаша са својим пандурима. Звао се Суља. Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.
Илија Срдан из Прњавора први ће почети!... Ако ико, он ће први од нас у гору. Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу. Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А Јула наставља још тужније: »Ој, Бога вам, три млада дротара! Поздрав’те ми мога доброг бабу: Да не коси украј Тисе траву: Покосиће моју косу плаву!
Лудо и бесно полетеше, тако да се све живо склањало са сокака, и кокошке и гуске све полете украј кад прођоше сила и сватови на силним коњима и с многим паорским момцима на коњима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дерао се: „Темишвару, ни село, ни граде, већем један, украј воде, смраде.” ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ, СТИГЛА НЕОЧЕКИВАНО...
Поред једног, дрвеног, моста, са крстом, и малим, сеоским гробљем, где је, украј друма, белела се и једна крчма, Петар, са својим колима, изиде на широк, каменит, пут, који се, после, белео, и
Ноћи су на водама, око Токаја, биле пуне звезда. Павле је, сутрадан, на коњу, сачекао полазак Трифунов, украј једне шуме, поред друма, који и није био друм, него крчевина, која је била пробијена, између два брежуљка.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Кад опази судију царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад стиже пролеће које разапиње шаторе на све стране као да је
За нејака створа кога мати остави украј стога властеоскога сена, властелских крстина, на милост и немилост туђих душа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад би осјетио рану, одмарао би се под лиснатијем дрветима, или украј извора; за њеколико недјеља не бјеше пећине у коју не завири, ни вртаче коју не обиђе; у потоње, кад се боље навикну
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1843, 27. нов.) ТУЂИН Украј мора, крај тиога, Ту бродови стоје, А са брода, са једнога Момче вако поје: „Ао света големога!
као станац камен, Сретном сузом засузило око, Боже вели, о небо високо — Кажу Бога тамо на небеси, Ал' се небо украј мене деси, Било небо, ал' за доба мало, Постајало па г' одма нестало, Бог га даде — де сте грозне сузе?
“ Па довата крваво оруже, Узима га млада у наруче, Од мила јој скоро срце пуче. И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је воља, Ал' га
Загрлили с', оборили главе, Па сузице роне украј Саве. Кад и згледа, онамо поита, Па и вако млађане запита: Што плачете, што цвилите млади, Каки су вас задесили
ме однеше, Ја од свега ништа не знам друго До да лежа у несвести дуго, Па кад једном опет дођо к себи Да никога украј мене не би, Кром горице, камења и ноћи, Сам ту самцит без сваке помоћи.
, Украј мене Срба ниједнога, Све прснуло а од јада мога, Већ прискочи проклети Турчине, Већ замахну да ми главу скине, Већ
се нешто јунак променио, У мисао неку заронио, Баш у неку мутну и немилу, Мало збори и то кâ на силу, Мучно језди украј побратима, А све жешће унапред се прима, Кâ од њега да би умакао — Спази Гојко, и беже му жао, Сети с' Цвете, па
Гласник оде: „Бог то један знаде, А ја само да њега нестаде. Синоћ јунак кâ и увек оде Да уходи Турке украј воде, Одмах затим Турци ударише, И зачас нас љуто нагрдише.
Побратимство под ноге вргао, Родну земљу злотвору издао, На крст часни сабљу повадио, Украј Бога место изгубио, Па све заман — ох ти јаде тешки!
“ Тако зборе, пушке потпрашују, И на Турке мрко погледују. За кам један запао и Милун, Украј њега Фатима дјевојка, Она гледа доље низ стијене, Види Турке е коње сјахују, И на јуриш спремају се живо, И ево
Њега неста, моје дике с њиме — Ајде, косо, ајд' и ти за њиме!“ И већ среза и косу повеза, Па на земљу клону украј члана.
строши јунак три ил' четири данка, Док амо дође и изабра станка; Ма нећу казат шта бијаше оде, Но само кажем да је украј воде, Крај реке неке, за вас без имена, Ал' беше дивна, брза и студена.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то човек види, а он се ожалости, па седне украј винограда и стане плакати. А медвед, кад опази човека да плаче, и сам се ражали, па отиде на други крај винограда, те
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: Оће да дође? ЉУБА: А да но! Него одлази. ВУЧКО (пусти један јак дим, потом устане, остави чибук украј, па дигне ћилим и одлази). ЉУБА: Преправи белу кафу за мајку, зашто каже да је гладна.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Идем даље, успомене будим, свог путника већ сам смео с ума, овдје негдје вољено дјевојче крије ми се украј ових шума. Обзирем се, нигдје мале нема, а мој путник под орахом дријема.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
115. Тужна јадна, да сам вода ладна! Ја би знала, гди би извирала: Украј Саве, украј воде ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене
115. Тужна јадна, да сам вода ладна! Ја би знала, гди би извирала: Украј Саве, украј воде ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Милун: Ја сам казо да се одложи оружје! ЈЕЛИСАВЕТА: Баци, ова будала мисли озбиљно! МИЛУН: Сви тамо украј! Уза зид! Ко ти је казо да спуштиш руке? Украј, чујеш ти, и нико да ми није ни писнуо! Имате ли аусвајс, или немате?
ЈЕЛИСАВЕТА: Баци, ова будала мисли озбиљно! МИЛУН: Сви тамо украј! Уза зид! Ко ти је казо да спуштиш руке? Украј, чујеш ти, и нико да ми није ни писнуо! Имате ли аусвајс, или немате?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он је сретне И сажали се на њу... И, да је склони, узе је, метне На цвет пустињски украј пута, Цвет што је нико из песка жута.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад пред зору, и ноћ је мјесечна, ватра гори насред сјенокоса, а она ти однекуда дође; украј ватре сједе да се грије. Чује да свак спава у колибе.
Иако је лијепо вријеме, мишљах скаче вода у Понору. Кад присједох мало украј поља, али није оно што ја мишљах, но то брдо накрај поља јечи како да ће прснут у облаке.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Увијен вољно у самртну тугу, Са једном жељом, да сам вазда с тобом, Лећи ћу ћутом украј твојих ногу, Покривен тамом, озареним гробом.
Сунчане зраке у магли дâве се. Јоване! кола, за станицу – брже! ТРИЛОГИЈА Као љубичица украј пољског жбуња, Све док дневна светлост тихо не малàкше, У мени полет, цела снага куња, А срце бије све лакше и
Брзо ли наде ископне и старе! Ту, где је скоро била борба љута, Лешеви кóња и топовске каре, Оружје, стрвеж леже украј пута.
Свако место, камен, жбун и травка жута Дрхте под ветрићем једне ноћи страсне У којој мртваци леже украј пута, А далеко пламте силне ватре јасне.
тела хладна, трошна, бôна, Испишите да је судбина нам била Да имамо моћни престо фараона; Покопајте нас, верни, украј Нила, У гробницу тиху, мрачну и дубоку, Суморну к’о душâ пут неоткривени, Вечно тајну људском сазнању и оку,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ У мрак су били на кућнем прагу. Сердар уведе свога госта и посади га украј огња. Бијаше то момак од двадесет година, висок, танак, бјелопутаст; смеђа наустица тек га се хватила; очи му бјеху
Пошто се обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле што висјаху украј оружнице, отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је обичај, са ова два стиха: „Све у
Ипак бјеше му пријатно њихово друштво. Погледа се — кад тамо и њега прерушили; украј себе нађе штуц са натакнутијем бодежем. Официри што пролазише испред шатора, бијаху витка момчад и у опште прикладна...
Већ бјеше малаксао; заљуља се да падне... Кад црномањастâ, висока нека дјевојка, украј пута, ухвати га за руку... Он се трже иза сна и сједе. Крцун Озринић бјеше га, збиља, ухватио за руку и подрмао.
“ рече Спасоје, видјевши да се она двојица не раздвајају. „Богами, поједоше!“ викну Крцун, те једним скоком стани се украј торбице. „Ха, ко је Озринић... поједоше све!“ викну сад Мишан, једнако лежећи и ценећи се од смијеха.
Ћаше, ја мним, тога пута љоснути у сред огња. Од онда нијесам му дао више да лежи украј огња, но га увијек растављао некијем... И јутрос, глејте, ударио је зубма о цијев!
низ брдељак, бјеше оплакала те осташе врх земље, сједијаху на струкама оба дјетића; дугачке пушке прислонили уз дрво украј себе. Бијаху отприлике вршњаци; ни један ни други не навршио двадесет година. Прије тога дана никад се видјели ни чули.
Мишан пуњаше своју шешаницу иза крша и звјераше на све стране. Украј њега лежаше турска глава; јатаган му и лијева докољеница бијаху крваве.
“ рече Јанко, слабијем гласом и на предушак. „Хоћемо, дијете — како не!“ рекоше у глас, па га наелак пренијеше украј пријебоја, гдје му Стане већ бјеше прострла.
Стана је готовила вечеру. Јанко, пошто је нешто заложио, спаваше слатко. Мали Милун, сједио је час украј рањеника, час до видара и разговарао се с њим. Дијете је било зловољно и тужно. У мрак дођоше браственици из града.
И, чујете, он се наклони с коња и пољуби ме у чело; ја њега у руку. Оба моја покојника (сина), десише се украј мене, па закликташе и поиграше, као од весеља... Фала Богу, чем’ то слути?“ „Како чему?
“ То би у час. А ваља рећи да су многе једва и дочекале. Лијеп вијенац дјевојака и невјеста младијех сави се украј момака. Момци их раздвојише, па се помијешаше, те и оне играху оро.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Б) НЕУПУТАН, НАОПАК, РАД Баштованџији краставце продавати. Бити у свакој чорби мирођија. Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама.
— Ко покопа попу боб у петак пред Петровдан? — Криво рало Лазарево криве лазе разорало. — Лежи куја жута украј жута пута.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он узевши љешник пође даље, кад опет до мало нађе трећу бабу ђе сједи украј пута, и она га упита куд иде, а он јој каже да иде просити ђевојку ту и ту.
Па онда отиде побрзо напријед, па изује један опанак, па га баци на пут куда ће ударити онај с бравима, па се сакрије украј пута. Кад наљезе онај што ћера два брава, дигне опанак па га опет бади говорећи: „Што ће ми ови један?
у велику жалост, и већ шћаше од јада да се убије, кад тумаривши онако зађе у некаку планину и набаса на једну бабу, ђе украј пута сједи. Он јој назове помоз' Бог, а она му прихвати: „Бог дај буди, несретњи па сретњи и пресретњи сине!
У вече слуге цареве приме га у двор и дацу му што је иза њих остало да једе. Сјутридан пође и сједне украј врата од царске башче; али дође башчован те га отоле оћера говорећи му, да ће сад цар туда проћи са сво- | јом фамиљом.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ми имамо баш украј вароши један манастирић Светога Николе; десет калуђера мо|гли би у њему лепо живити, а нејмамо него цигло једнога, јер
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И сад, ено, онај мршави, високи, за столом украј врата, мршти се и гневи уздржано баш као и његов брат Јеврем кад би, 1841, помислио на Гарашанине, оца и сина,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
бисагама поред чутуре са жеженицом по оку најлепша скопљанска дувана — да обдаре случајне сусретнике који жудно траже украј пута оваке намернике. Али је сваки од њих прикрио дубоко у појасу и по самокрес. То је очајничка пушка.
Уосталом, и побратимске. Украј њега ка обору беху наперили своје запете пушке два војна пабирка, иначе двоје одрпане колашинске олако хроме зверади,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ ПРИЧА О РИБАРУ И О РИБИЦИ (Од Пушкина) — СЛОБОДНО ПРЕВЕДЕНО — Живео је рибар стари с женом старицом Украј оног ширног мора, сиње пучине.
Знам да нећеш заборавит’ Један оченаш. Е па после ракијајте, — Ти тај посô знаш; Само свађат’ немојте се Украј мене ту, Јер и мртав ја ћу мрзит’ На ту работу. „СОНЕТ“ Сонет се лако ствара.
НЕБАЛАДА (по „Фл. Бл.“) Није била зора рујна, Мајским дахом задахнута; Није било цветна врта, Ни клупице украј пута. Нико није дошô амо Да мирише цвеће мило, — Па ни момче, ни девојче (Што би тако лепо било).
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Крави сена, ух! ух! (метне мараму на нос) ала смрдиш! Анчице, Анчице, дај мало ватре да се окади соба. Иди украј, не могу да трпим смрад од тебе.
Краков, Станислав - КРИЛА
Грк је био широких рамена и дебелог врата. Кричала је од болова. Била је уплашена, и скупила се сада украј кревета покривеног црвеном поњавом на два места подераном. Имала је тринаест година. Официр је лежао крај ње на леђима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пошто су измењали узајамне псовке, наставили смо пут даље. Наилазимо на неке коморе украј пута. Чује се рзање коња и назире сенка стражара који дрема.
Јуримо преко таласастог земљишта, поред израслих кукуруза, пожњевених њива, или украј макових поља, чије се витке стабљике са чаурама на врху лако њишу.
Иза једног брда ницало је друго, још више, обрасло буковом шумом. Украј пута видели смо многобројне растурене хумке, обрасле травом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Хој девојко, зумбул плави Јал' ме љуби, јал' се мани, Љубезна. За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна. И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна.
Био сам ти украј гаја с оне холма стране Гди поточић исподмива шумарица гране. Једно мјесто зелени се усред густог хлада, Окружено са
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) ДРУГА ПОЈАВА Ноћ. Колиба на граници црногорској. Радош Орловић у издрпаним херцеговачким хаљинама седи украј ватре. — А затим Бошко, Богдан, Станојло, Мира, Станиша и други.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј. После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама. Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене? Камо дечице?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Користећи се том станком, отшетао сам до једне долине украј пута, куда није пролазила бујица војске. Ту сам сео на меку маховину испод једне старе јове, са које је, лепршајући
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
! — раздра се поручник Коста „Турчин“. — Па, куда ћу? — одговара равнодушно коморџија, седећи украј пута. Револвер плану. Коморџија замаче у мрак.
Пут је излокан, услед мраза се стврднуо, те се преморени коњи непрестано саплићу. Украј пута видимо мртве коње или поломљена кола. Сретамо често неке дечаке, који се враћају натраг. Заустављамо једну групу.
— Атансион!... Варда! — викали су шофери. Збуњени, склањали смо се украј пута. — Виде ли колики су хлебови! — говорили су војници међу собом.
Али нису наши. Затим неке бараке, магацине, болнице... Из једног логора допиру звуци музике. Још једна светиљка украј пута и онда закорачисмо у пусто и мрачно поље. Прашина штипа за очи и лице. Нова седла шкрипе под нама.
А засеоци местимично, овде, онде, и нахерене куће вире тужно из оних дудињака, као красте на болесној кожи. Понегде украј пута издиже се високо дрво са гранама засутим прашином, а лишће се тромо опустило.
Добро је. То је село Струпино. Потерао сам коња још брже. Куће су кровињаре, облепљене блатом. Украј зидова белели се шатори неке позадинске команде. Разапели су их иза кућа, да би се заклонили од оних са положаја.
Било је немогућно прићи на коњу. Сјахао сам, завео коња украј пута и потрчао у правцу батерије. При свакој експлозији трзао сам се.
— Не знам... можда. — Зауставићемо се иза села рече ми. Неки коњовоци склањали су се журно украј пута, гледајући нас запрепашћено. Налетесмо на раскрсницу два пута.
Јахали смо уском путањом један за другим. Гладан, мој коњ отимао се и застајкивао да брсти гранчице украј пута, те сам га непрестано ударао мамузама, гонећи га напред. Наједном заклокота митраљез позади нас.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Та ја сам је једном избројио!“ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим, — једва чекам да се скине б'једа, јер не могу да гледам у њега.
видите Високе Дечане код Призрена, града бијелога, задужбину краља Дечанскога; да видите Рачу пребијелу код Сокола, украј воде Дрине; да видите лијепу Троношу код Лознице, на р'јеци Троноши, задужбину браће Југовића; да видите славну
Стаде Богдан украј винограда: кад сагледа црне очи Марку, и какав је на очима Марко, под Богданом ноге обумреше Гледа Марко Љутицу
Како си ме данас препануо, никада те пожелети нећу!“ Оде Марко уз кршно приморје, оста Богдан украј винограда. 10 ДЕВОЈКА НАДМУДРИЛА МАРКА Сиротује сирота девојка: каде руча, она не вечера; кад састави ручак и
29 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН Кулу гради црни Арапине, кулу гради од двадест тавана, украј сињег мора дебелога. Кад је Арап кулу начинио, ударио стакла у пенџере, простр'о је свилом и кадифом, па је онда кули
проговара гласом: „Сријем земља стећ ће господара — ил̓ бољега, или ће горега; моји коњи и сиви соколи и бијели украј Саве двори моме брату Змајогњеном Вуку; моје благо мојој старој мајци, нек се рани и ода зла брани; моја луба, ал̓ је
истока паке до запада, а по ћуди не нађе ђевојке; но ти хоћу једно чудо казат: ено за те лепоте ђевојке у Загорју, украј мора сиња, у онога Вида Маричића; чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита
је српско погинуло царство, ми смо онда царство задобили, и два влашка цара погубили: Константина насред Цариграда, украј Шарца, украј воде ладне, и Лазара на пољу Косову; Милош уби за Лазу Мурата, ал’ га добро Милош не дотуче, већ све
погинуло царство, ми смо онда царство задобили, и два влашка цара погубили: Константина насред Цариграда, украј Шарца, украј воде ладне, и Лазара на пољу Косову; Милош уби за Лазу Мурата, ал’ га добро Милош не дотуче, већ све Мурат у животу
Та ја сам је једном избројио!“ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим, — једва чекам да се скине б’једа, јер не могу да гледам у њега; он је паша, а ја сам субаша.
Док погубим кнеза поцерскога, с Метковића Ружичић-Мијајла, — он је паша, а ја сам субаша. Док запалим Рачу украј Дрине, и погубим Аџи-Мелентија, кој’ је ишô преко мора сињег, те је влашку ћабу полазио, па се узгред у Стамбол
“ Кулин прође сву Босну поносну, Семберију земљу па до Дрине, Дрину пређе, украј Мачве стаде, поред Дрине улогори војску, па Србију зове на предају; од Србије нико доћ му неће, већ Кулина у дубину
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Играју сви; кликћу и подврискују уз оца силна ћеманета, зурле и дахирета. А Мане се све више склања и повлачи украј, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.