Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Учитељ приђе к њима да се упита. Механџија притрча услужно те смахну рукавом прашину с једног стола украју, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси
Седи, учитељу, кад си и ти ту, да поседимо — рече један од њих некако важно и растегнуто. Сви поседаше за један сто украју, што беше под око свима гостима.
Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш. У кафани »Код петла« пуно. За једним маленим столом украју седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном
Видак узе и оде за други сто украју да пише. Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао. Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре