Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
отвара, Уграби му срце из недара, Ал' и турска једна пушка кресну, Па Стојана те у сису десну, Те кроз прси удари укриво, Поквари му оно срце живо.
Ој Милета, ти громовни пламе, Ти пресече оно лево раме, И још плеће, и то срце живо, Крај ложице сукће мач укриво, Кроз пашњачу и токе од сребра, Па излази на та десна ребра; Пола меса на коњу се љуља, Врела крвца из срдашца
подигао, Оцрнио образ света тога, Света тога, па још и онога: Ох, срце је занело га живо, Место правцем, удрио укриво... Ал' све б' душа грешна преболела, Само она када би га тела. Али сада... ох, големи јада...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
година!“, да је на радијатору малко укриво положена плитица с облозима, добивају неку посебну важност по томе што су то факти, дијелови истинске стварности — и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Богами је мене отац јутрос некако чудно гледао — забринуто рече Ђоко Потрк. — Све ме мјери испод ока, па некако укриво, па нахеро, па се смјешка, па брк чупка. — Шуљају се они са свих страна — шапатом рече Луња. — Како ти то знаш?