Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– Јесте. – Је ли твој бабо знао да Станко зна? – Јесте. Наше су куће као једна. Ништа од њихових укућана није скривено. – Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... Лазар се поче досећати. — Сад иди крадом кући...
— Ти си наш војвода. И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!... Зажелео сам се свога крова, својих укућана!... Отишао бих само да целивам онај свој праг!... — Иди, Станко!... Ето, и Алекса може с тобом поћи...
Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. Презао је на сваки шушањ и изгледао... Најзад се све у кући смири... Ето и ње.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана, изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.
носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио), и кад су се још перишани носили.
Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати кол’ко је сати!.. И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, по се журно врати у топлу собу.
»Нема нам, боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то саш њом, куд се, боже, дела та жена?!« запитаће неко од укућана. Па на то се навикао већ и њен »пинчика«, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И као увек почели да га тихо, крадом уносе да нико од укућана а нарочито ко од браће му не види, јер знају колико је то за њихове газде јад, срам...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пред зору, међутим, имао је да слуша, стално, бат ногу укућана, који су ишли у посету белом зецу. Чинило му се да је познао, и нехотице, ћопави корак Божичев, затим, корак Јохана
Његов коњушар, и свет који се био, из кућа, око њега, окупио, посматрао је зачуђено, како се прашта од укућана и сељана, пре него што је појахао.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
“ Мачак Тошо, опет, њушкао је око рупа пољских мишева и по разним знацима, само њему видљивим, читао списак укућана. „Овде живи пољски миш Живко Бркић са фамилијом и са хромим ујаком Цијукалом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У многим крајевима где живи српски народ, брижљиво се крије од странаца, па чак и од укућана, да се жена порађа. Порођај се зато обавља у мраку и тишини, а поред породиље је само бабица.
(2) ВРАЏБИНЕ У ТРУДНОЋИ („ВАЉА СЕ“) Још за време свадбе „ваља се“ да неко од укућана прислушкује испод прозора када се младенци сведу, да се не би рађала глува деца.
МОЛИТВЉЕЊЕ (ВОДИЦА, ЗЛАМЕЊЕ) Када се роди дете, обично истог дана (или сутрадан) неко од укућана (муж или нека старија жена) иде са судом и струком босиљка у цркву код попа да узме „водицу“.
Онда се дете пусти да хода. Али дете ненавикнуто падне. У том тренутку један од укућана ножем пресече конопац, зграби дете и нагне с дететом да трчи.
У том тренутку један од укућана ножем пресече конопац, зграби дете и нагне с дететом да трчи. Други неко од укућана, који је за ово још раније припремио тестију или ђумче с водом, зграби суд и почне за њима да туруве вода, говорећи:
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
не ваља нам работа — уздисао је дјед Раде, опраштајући се од коња сузних очију као да испраћа на фронт неког од својих укућана. Већ под саму зиму, једног сувог дана пуног оштре голомразице, појави се дорат у нашем дворишту.
То су други прије њега примијетили и скренули му пажњу. Па шта ћемо сад? — оте се неком од укућана. Дјед је тужно зурио у испошћена коња и најзад невесело закључи: — Нека га, ово је његова кућа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— А ко то мени може гарантовати да ћу ја живети до своје смрти? Остали су паф! Хоћу да кажем, мало је ко, сем нас укућана, навикао на њен систем мишљења.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Довиђења! — Довиђења, довиђења, господине. Кроз затворена врата трпезарије допире разговор укућана. Моја соба је до синоћ припадала некоме од чланова породице: пространа, чиста, с много фотографија.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала кад ће лећи у
његове куће и његова братства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана. Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ето вам, у главнијем потезима, обличија тијех укућана. Са чељади, солдатов поглед летио је около по кући, и највише застајао на оружницу, што блисташе уз чађави,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Покушат ћy да реконструирам догађај: Као што гласе сложне изјаве укућана, човјек је изишао око пола шест. Повирио је у бријача, али је видио да има много свијета, па је одмахнуо, „ врага ћy
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Мита умире, дакле, и од безвољности;179 отуда и она стрепња, немир у погледима и покретима укућана, онај несвесни страх од почињене кривице.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад крава, кобила или овца добије младо, онда трчи ко од укућана да младунче прихвати; при дизању он га помери с места и каже: »Пусти лескову, узми дренову« (СЕЗ, 7, 162).
стави се на њега кашика пасуља — као његова »вечера« (ГЕМ, 22—23, 1960, 151, Петрово село); пре вечере свако од укућана поједе мало белог лука и пасуља (ГЕМ, 27, 1974, 409, у Јадру и другде); »за вечеру домаћин први захвати мало пасуља,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
О ручку није ручао, о вечери није вечерао. Шор није више завиривао кроз прозоре. Нико од укућана није пришао да што пита или предложи.
А стари му је паметно одговорио: да он често седи у авлији на сунцу, и познаје сенке свих укућана, и да је сенка, по њему, гора још од огледала. Мало помало, о сенки је чуо Петар, па Швабица, па Мађарица, па и Љуба.
Кућу су морали продати, и онда је госпа Нола троје заосталих укућана послала на салаш, дала им стан, а госпа Паву поставила за врсту надзорника над амбарима и стајама у које се товари
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали. И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту
једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби прилику да се искраде од очију укућана... Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то. А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.