Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у параде улази, а други на крају стражњем од ћуприје.
препуна; ја кажем да не смем, али ђаво навр лађе седи, Кулин капетан, човек око 30 година, одевен, прикладан, повика: „Улази, улази, попе; кад ја смем, и ти смеш”.
ја кажем да не смем, али ђаво навр лађе седи, Кулин капетан, човек око 30 година, одевен, прикладан, повика: „Улази, улази, попе; кад ја смем, и ти смеш”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. — Пеци, баба, цицвару! — Сад, ага, сад!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Осећа се како железно млеко струји и улази у детиње тело од метала, и како дете расте и буја силно. Какво чудно одојче!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а кад савије у други сокак, а он још једанпут погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак, па све цупка од милине, и никога не види, или се сваком јавља.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ишао као нека сенка, али право, круто. Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом. Али није смео да улази унутра, већ би стајао до улаза, вирио у њу, у олтар, као да нешто ишчекује отуда.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— О, драго нам је; изволите унутра. Сад иду унутра. Љуба неће први да улази у собу, учтив је. — Та изволите! — Та изволите ви први! — Та ви сте гост!
ових речи ухвати господар-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А онај његов познаник улази журно, смешка се и снажно му дрма руку. — Браво, Бога ми, Браво! Срећна ти јуначка рана!
Африка
Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм. Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у
У пола седам улази мој бој да ме пробуди. Не питајући ништа, и вештије но што бих то чинио сâм, он скупља и пакује моје ствари, сређује
Неки човек, стасит, уморне, клонуле главе, голог тела намазаног блатом које се већ сасушило, улази и гледа ме ћутећи. То је болесни Блонде. Израз његовог лика и изглед имају нечег што је заједничко и биволу и човеку.
Најзад проналазим да се у двориште улази кроз један трем, који је у ствари штала за краљеве коње. Коњи представљају огромно богатство јер их је тешко одржати
У средини је камен са кога Пебењани влада и суди. Сликам га поред вратница од тешког вајаног дрвета, којима се улази у двор. На вратима су изрезани фетиши: крокодил, корњача и змија.
Фонтен улази у просторију, која већ садржи нешто робе; у просторију где треба да нам се спреми да нешто једемо и у просторију где
Кроз наредну колибу улази се у треће двориште где се опет виде старци како седе по асурама. Ови су сви са кратким седим брадама и огрнути белим
За играње остављен је велики простор опет осветљен само месечином која се појавила и мојом лампом. У игру улази ко било и врти се како зна, па ипак је то најлепши там–там који сам икад видео.
једне стране, обасјан јаким сунцем, испечен, риђ, обрастао зеленилом, са својим кулама, тврђавама и зидовима, Рабат улази право у реку светлоплаву, отворену небу као какво пролеће.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она, међутим, ето и сад, кад се решила – угледавши њега, како јој у Будиму, у кола улази – да пређе преко свих обзира, и према родитељу, и мужу, и свету, па да буде само његова, ето шта је дочекала.
Прелази степе и бескрајне равни на свом путу, улази кроз планинске кланце Карпата и разлива се као нека вулканска лава по равници сербског војводства, које је некад било
То су биле читаве ложе, од стакла, откуда је могло да се види, и ко долази, и ко одлази, и ко куда улази. И младе жене, и старе жене, уживале су у таквим прозорима у кући. Клајнштетер није сметао Павлу.
Агагијанијан рече Павлу да га је довезао, али, да му је наређено да не улази. Има да се врати по Волкова, који некуд излази. Доћи ће по Павла, кад то сврши. Тако му је наређено, росијски.
Кад виде тог високог, правог, лепог, али постаријег човека, у раскошној, руској, униформи, како улази, Варвара се скамени. Он је имао, учини јој се, тог дана, огромне очи.
Код првог дрвеног моста, на друму који улази у долину, која се, између брда, после, полако, пење. Хурка је Петру довео, и препоручио, истог водича, који је и Ђурђа
Павле је причао, да му се учини да улази Енгелсхофену. У штапсквартеру се улазило, између два донжона, који су били нови, а не из старих времена, а чији су,
Човек ситног раста, глават, макрокефалос, који је био забранио да, код болесника, ико, сем жене, улази. Болесник, каже, треба да спава. Сан све лечи.
Хватао је Павла за рукав и рамена. Притискао га је на троношце, да седне. Не би требао, каже, да улази код Петра. Он, Павле, био је тај који је фамилију наговорио да се исели у Росију, али, ето, шта им се у Кијеву дешава.
Павле је мирно саслушао Трифуна. Затим га лагано одгурну и уђе код болесника, а ушао је са изразом лица, као кад се улази, жалостан, код самртника.
Лево од места, где је стајао, био је зид, са бршљаном, неко жбуње дуж зида, и капиџик. Као они кроз које се, у причу, улази.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Куће струшко-охридске области су све једног типа, са чардаком (доксатом) на горњем спрату, из којег се улази у кућу и у собе. доле је „ћерач“ за стоку.
Од мостова на Дриму најбољи је и највећи спилски мост, одмах испод ушћа Радике у Дрим, преко кога се улази у области Голобрдо и Черменику.
Уз рђаве степенице пењемо се на исти онакав чардак какав је код свих кућа подримскога варијетета, и из њега се улази у „кућу“, кадшто и у собу. У кући много чега нема. Падну у очи „ношви“ (наћве) и „тин“ (бутин за бућкање масла).
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Напоље! НОВАКОВИЋ (удаљава се). XИВ ПАВЛЕ, МАРИЈА ПАВЛЕ (пошто се стиша од узбуђења, звони). МАРИЈА (улази). ПАВЛЕ: Марија, спремите рубље, одвојте оно плаво одело и све друго што је потребно. МАРИЈА: Хоће господин на пут?
ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази). АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао. РИНА: Ана, ја одох да се обучем, а ви се спремите за излаз.
РИНА: То је моја ствар, господине, и не дозвољавам никоме да улази у оцену... АНТА: Па ипак, погрешили сте. Ето, баш знам један случај са неком Саветом Томић.
МИЛЕ: Шта ћу, шта могу, отимам се колико могу, али живот је тако компликован. ИX АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА (улази): Нема га, ето ти, нема га!
XИВ НОВАКОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ НОВАКОВИЋ (улази узбуђен): Забога, забога! РИНА (похита му у сусрет): Ти знаш? НОВАКОВИЋ: Сад на путу, срео сам се са господином
Обраћа се осталима.) Шта је ово? РИНА: Вама је рђаво? АНТА (звони): Патите ли од срца? АНА (улази). АНТА (Ани): Чашу воде! АНА (одлази). ЉУБОМИР (уморан и клонуо седа у фотељу): Ништа, ништа, боље ми је, ништа.
) XВИИ ПАВЛЕ, ПРЕЂАШЊИ ПАВЛЕ (улази и погледа по свима): Добар дан! СВИ (нико му не одговара, нико не окреће главу. Остају у ставу у коме су били).
ЉУБОМИР: Да, тако је! (Узима Вукицу за руку и одлази у њену собу.) XИ СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (звони). СОФИЈА (улази): Молим! СПАСОЈЕ: Софија, ја очекујем посету једног господина.
Нека уђе! СОФИЈА (одлази). СПАСОЈЕ: Господо, опомињем вас, будите спремни на све! XВИИ МАРИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРИЋ (улази и клања се. Нико га не отпоздравља. Обраћа се Спасоју): Ја сам дошао по вашем нарочитом позиву.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Обећај, Рашида! - прислонио сам образ уз њен, који је мирисао на свеж ражани хлеб, а онда је спокој почео да улази у мене, иако је она рекла само: „Ти, будало!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сала од страха готово празна. Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу. Већ је насред сале. Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на
Црњански, Милош - Сеобе 1
Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским
Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима
Тако се онда и она начини, као да и она однекуд улази, не причајући о себи, кријући чак и очи. Рече да ће цео дан остати у постељи, јер је боли глава.
Четири пута јој се, то послеподне, чинило да јој муж улази и четири пута питала је за њега и говорила о њему, као присутном, тако да се бабама, а особито матором Ананију,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, што су мушки симболи плодности. У ову последњу класу предмета улази и штап најстаријег ловца на вукове, који треба украсти и дати комад од њега нероткињи па ће, верује се у околини Бања
Када се кум враћа са крштења кући, он би требало да унесе кумче тако што улази у кућу десном ногом и да при том каже: „С десном ногом напријед, да се синови рађају, а дјевојке удавају.
Не ваља се, кажу у Црној Гори, „да жена сједи на праг од куће а човјек поред ње улази у кућу, док се она не дигне с врата, јер му се не би хтјело у мушку дјецу“.
⁶⁰ Један од њих у ствари је упозорење да младој, када улази у младожењину кућу, „пакосни људи“ могу ставити иглу испод прага „да јој сва деца буду женска“.
²⁹) Посебно амбивалентно значење има среда. Према неким веровањима, она је срећан дан, односно улази у ред оних дана који су добри за почетак сваког посла, док према другим схватањима среда није погодна за почетак
На ово мора да пази жена док је још трудна. (На пример, на Кордуну верују да „ако носећа жена за време спровода улази у гробље, дијете јој неће проговорити дуго, а можда и никад“.
У Гружи, када девојчица почне да игра у колу, да чешља витице око главе и да послужује госте, она тиме улази у ред девојака.²¹ 4.
А када иду улицом, домаћин иде напред, а укућани који га прате позади, на пристојној раздаљини. Када домаћин улази у кућу, сви присутни одмах устају и бржебоље му налазе место да седне.
Дечје народне игре имају несумњиво огроман социјализацијски значај за дете које одраста и постепено улази у свет одраслх.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Леђа посута златним длачицама и ноге, ону врсту ногу које воле да се њима клати на огради неког моста. Девојка улази у сенку излога гледајући испред себе.
Одавно су прошла времена када је скакао на главу и пливао лептир-стилом да задиви неку девојку. Сада улази пажљивије у воду и углавном плута по површини, без непотребних наглих покрета.
Заиста је витак! Трим-Трим! Но, и поред све сигурности, осети како га обухвата вал врелине када је угледао како улази кроз окретна стаклена врата у строгом тамном костиму, без икаквог украса сем слапа златне косе која је пратила њено
су му се полемике, зла крв што би се узмутила у време додељивања важних награда, задимљени Клуб књижевника, у који се улази кроз злобне погледе што секу као жилети... Патио је од несанице.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ђакон их подбоде: — Овај, богме, на двојицу одједном, а све њекако у његову шалу улази трбух! — Ама, зар не знаш да Цуце о другом чему и не мисле! — прихвати Цеклињанин.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ИИ Свако се детињство, и дечаштво, изнова с њим упознаје. Змајева песма улази у нас пре и независно од имена песниковог, које је, у први мах, неразумљиво, тајанствено, или се чини неважно.
Првом читаоцу најсрећније се обраћа први наш дечји песник. У Змајеву се песму улази напоредо са описмењавањем: слова, речи и стихови чине непоновљиво јединство.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Излажући се прекору да је ова књига сувише модерна, да одвећ улази у књижевну садашњицу, ја сам унео и најновије писце, у жељи да изнесем активну и живу књижевност, која је резултат,
И од првога дана свога доласка на престо он улази у рат са католичком црквом, који се неће прекидати до његове преране смрти, 1790.
Византијски дух и руска теологија губе земљишта код Срба, и српски народ улази у културну заједницу западних европских народа.
Као и сви главни српски писци његова времена, Малетић улази у књижевност са одређеним догмама. Он је сав у идејама немачке идеалистичке филозофије и естетике, нарочито Шилера,
1845. оде на студије у Берлин и 1847. постане доктор филозофије. 1847. отворио је српску штампарију у Новом Саду, улази у политику и јавни рад. Он креће цео један низ српских листова: 1848. Напредак, Србски дневникъ од 1852.
Нов нараштај, онај који је пропевао педесетих година и пуну своју меру дао шездесетих година, сав улази у романтичарска осећања и идеје.
Једва једном са њиме у српску поезију, која је одмах у првом свом почетку изгледала тако стара, улази младост, са својим свежим осећањима и бујним страстима.
После 1848. он напушта царство маште и песничких фикција и улази у сувремени живот. И Буњевка и Два идола дешавају се у 1848, и у њој су насликани типови из српског друштва.
Али у том послу он боље пролази но Јоксим Новић Оточанин и Јован Сундечић. Он дубље но ико улази у душу народног певача и у дух народне поезије.
Побратимство, ђачка дружина на београдској Великој школи, улази у његове идеје; »нова наука« захвата средње школе београдске, чак и Богословију и Војну академију.
Феминизам се јавља у српском друштву. Место деистичног и либералног антиклерикализма Омладине, у духове улази природњачки материјализам и отворен атеизам.
Партикуларизам јача и код Срба и Хрвата, и раније створене везе између оба дела народа сада слабе и улази се у период опорих, каткада и сурових међусобних борби.
Милићевић, Вук - Беспуће
се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед;
Гавре Ђаковић осјећаше у себи нешто необично и ново што улази, не питајући, у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује његове мисли, потискује и даје друге правце
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хајде, име, хајде, улази. Једном под зиму, уочи недјеље, на заједничкој молитви, дјед испод ока опази да се његов Раде не зна ни прекрстити.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Неправда није избирљива; неправди све може да буде разлог... (У собу, усплахирено, скоро трчећи, улази мајка Хасанагина) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ево долазе! ХАСАНАГИНИЦА: Да није Хасанага? Хасанагини гласници?
Ајде, сад ће и најгоре проћи... ХАСАНАГИНИЦА: Како проћи, црној мени, кад најгоре тек почиње! (Улази бег Пинторовић) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Чуо си, беже, за нашу несрећу?
Могла би ти да будеш мало скромнија, и да престанеш да се заносиш. Боље да седнеш и да узмеш Куран... (Улази бег Пинторовић) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта ви то о Курану? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа, мало причамо. Хоћеш да седнеш?
Светлост која се нали затиче Хасанагиницу и мајку Пинторовића на истим местима где су и у ранијој слици седеле. Улази бег Пинторовић.) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Оде кадија. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Оде? Како то — оде? Опет га нисам чула.
Везир ће ме и више коштати. Тако ти је то кад се од нечег направи политика... Да се предузму најхитније мере... (Улази Хусо) ХУСО: Господару, дошао бег! ХАСАНАГА: Има ли тај бег неко име и презиме? ХУСО: Бег Пинторовић, Хасанаго!
Гледа да га се што пре отараси! Ти седи, и не излази! Ако оће у четри ока, нек каже! (Улази бег Пинторовић) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Селам алејкум, Хасанаго! ХАСАНАГА: Алејкум селам, беже!
(Улазе у кућу. Олуја, са кишом, грмљавином и севањем. Када олуја прође, у потамнелу башту улази бег Пинторовић.) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Сви отишли на спавање...
ЈУСУФ: Ви знате шта вам је чинити. Пре свега пазите на ред. А ти јави кад наиђу. (Јусуф улази у кућу) СУЉО: А и ово ће једног дана бити чудо за причање! ХУСО: Докле си јахао? СУЉО: Докле ми је речено.
Бег Пинторовић као да би то хтео да спречи, али одустаје и, заједно са мајком Хасанагином и Јусуфом, улази у кућу за Хасанагом. На сцени остају само аскери.) СУЉО: Ето ти сад.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У том дође са рада твоја мати. Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка. — ’Бро вече!
Али мати? Улази она тихо, поносно. Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата. Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове
— Не, Николо! Сладак, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.
причам о њиховој деци, мојим друговима, шта смо радили, куда смо ишли са санкама, итд. Док, ето ти матере. Улази погнуто главом напред, тарући руке о бошчу. — Па како сте ми? Како на дома?
да сврбе гледајући кроз капију на улицу, по којој свет врви, промиче испред наше широм отворене капије, а нико у њу не улази, те нам двориште и кућа пусти и тужни. А од свуда, са свију страна, по комшилуку песма, свирка, веселе.
и бесном дорату, обучен у војничким, црвеним панталонама, са шајкачом на глави, празним редеником и исуканом сабљом. Улази на капије, ускаче с коњем у собе, гонећи испред себе свираче и Фатиму, која се, у белим, свиленим јелецима и
Камо, где је домаћин?... — Ту је, ту је! — Показује на мене и нуди, чак и Цигане пропушта у собу. Улази ч’а Јован; љубим га у руку, он, сагињући се, мене у чело, обухватив целу моју главу у своје сухе, старе руке.
— И показује главом на мене. Цигани гледају у мене ишчекујући, а ја црвеним од забуне и среће. Мајка улази и у пролазу шане: „Кажи: Ђул мирише, ђул се расцветао!“ Кажем ја то Циганима. — А! аферим!
Од „баждарице“ силазите широким, пространим улицама, које бивају све тешње и тешње, што се више улази у варош. Испрва куће пола сеоске, пола варошке.
Чим се начне, одмах се допуњује. Сви ућуте. Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом, улази. — А, лале — дира је њен брат чича Тома — ово ти је јело загорело! — Туго, туго! — препада се она.
Гурају једна другу која ће прва. Док, а увек она, снашка Паса, жена чича-Масина, прва не уђе, па за њом остале. Улази она: глава јој погнута, око меко и мило, покрети топли, а на њој шушти „китајка“ — антерија и свилени минтан.
— А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сух. На умору је л' ропац године? На мојим вратма куцнуо неко. збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: улази! Отворише се врата нечујно, нечујно ступи једна бела сенка — не, није сенка, мртвац; мисли л' зар грозовито
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једна између ваших жена украла је паре, јер и сами знате да други нико не улази у моју собу. Тада синови дозову жене, те ће најстарији запитати своју да није узела очеве паре.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Девојка. СТАНИЈА (Љуби): Што ти знаш, кад неси тамо била. ВЕЛИМИР: Девојка, девојка. СТАНИЈА: Куку, девојка улази момку у собу! ВЕЛИМИР: Зашто не, за плаћу. СТАНИЈА: Право велим ја, крај света.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Већ је видим како улази у тролејбус на предња врата вичући: — Шта је, бре, шта си зинуо? Бебирони уфуравају у моду! А затим поносно седа на
са таванице висила у огромним количинима драма. Тог тренутка кроз врата улази мој матори, држећи у руци ђачку књижицу своје ћерке. — Дакле, тако? — рекао је.
Јака ствар! Видела сам једну породицу како улази у књижару и тражи репродукције: — Кога бисте сликара желели? — упитао је љубазно продавац.
“ И таман да каже: „Режија, молим филм!“ —- кад у кадар, ни пет ни шест, улази мачка из унутрашњости огрнута само завесом и то провидном. Боса, на часну реч!
Она улази, схватате, она леже у моју стару фотељу, тачно преко пута стола за којим куцкајући по машини покушавам да се извадим
Суле је, наиме, разрадио научну теорију по којој сваки човек, сем ако није геније, кад улази у пуну кафану, мора да подигне руку у висини главе, или да се почеше по носу, или да поправи кравату, или да заглади
Да куцнем у дрво! (Суле куца три пута у дрво, а затим, из заборавности, виче „напред“, али нико не улази јер су врата разреда још увек закључана.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Да није тамо вештац из приче, окива Брку, џина?! Не бој се, бато, слободно приђи, улази, није варка. Ту ћеш да нађеш ковача старог, суседа мога, Марка.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Она ми приказује јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију хладну из бунара на врхунцу
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПОЈАВА И ПОРОДИЦА (пре отварања сцене позорница потпуно празна. После извесног времена отварају се задња врата и улази читава гомила жена и људи.
Успут већ скида шешир и мантил). ДАНИЦА (улази, и кад види да нема никога, чисто одахне душом). САРКА (провирује на врата, комотна, разголићена): Је л' те, молим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Према два бочно остављена фењера стајао је командант за једним столом, где су биле разапете карте. Како који од нас улази, поздравља, тресне мамузама, и остане у ставу мирно. Командант је ћутао док смо ми улазили.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...
ВИ Протекоше још три дана. Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом. Истина опа почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој
али ипак она се креће напред и улази у школу. Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост. Само јој једна мисао о том дође у главу:
Писар долази на коњу свакога дана. Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут
криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима. Гле, и ноге му клецају! То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...
сви је уважавају!... Зашто, зашто ?... Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не буни се као ја, кад улази у друштво. О, ала је то друштво неправедно!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Она је рекла да нема ништа против, под условом да вама не смета... (Без речи, улази Дробац. Упркос великој врућини, обучен је у сукнене чакшире и гуњ. Носи опанке. Маше волујском жилом.
ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер? ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек! (Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац тражио овде? ГИНА: Па добро, Благоје, где си ти досад?
А док се не заврши представа, морам да останем сасвим трезан! Други пут! (Улази у кућу) БЛАГОЈЕ: Не сме због врућине! Није, него не сме на празан стомак! Ти глумци никад немају пара за храну!
Ви се лепо распакујте и раскомотите, као у рођеној кући! Ја вам све остављам са пуним поверењем! (Улази у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА: Софија би бар мало могла да помогне! Него, госпођица, одмах на плажу!
(Улази за Софијом у кућу) ГИНА: Нисам ни знала да је овде код нас тако дивно! Кад се гледа преко овог корита, не би се рекл
ДАРА: Не стој те ту као завезани! Сваки је секунд драгоцен! (Сви одједном ућуте: улази Дробац) ДРОБАЦ: Заборавио сам жилу. Овден сам неђе оставио жилу. Ђе ми је жила?
(Из куће излази Симка) ВАСИЛИЈЕ (Софији): Помози јој да потражи! Мора да су у неком од оних сандука! (Софија улази у кућу) СИМКА: То пакујете за представу? ВАСИЛИЈЕ: За представу. Вама смо резервисали бесплатну улазницу!
А публика ће да те бомбардује парадајзом! ВАСИЛИЈЕ: Без мене не бисте знале ни где су вам главе! (Улази у кућу. Са веранде се повлаче и Софија и Јелисавета.) СИМКА (сама): Не знам шта ми је све ово требало!
ФИЛИП: Не буди окрутна, саслушај ме, мајко! ГИНА: Нисам ти ја мајка! (Улази Благоје. Филип му притрчи.) ФИЛИП: Дођи, оче, да видиш како се мајка сина јединца одриче! БЛАГОЈЕ: Јеси ти луда?
СИМКА: Господине Василије! МИЛУН: Шта да ти помогнем? СИМКА: Господине Василије! Не знам због чега не чују! (Улази у кућу) ГИНА: Да ми јавиш како је, да га поздравиш, да му нешто дотуриш у затвор! МИЛУН: Шта мислиш да му дотурим?
Ако већ није касно! ГИНА: Па ти немаш никаквих осећања! ДАРА: Емоције нас никуда неће одвести! (Улази Благоје) ТОМАНИЈА: Шта сад мислиш да радимо? ДАРА: Прво треба да пођемо трагом, да видимо где иде!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ли се стрине, која је имала обичај да ређа јаја, на кревету, под јорганом, у гостинској соби, у коју нико никад не улази. Па се неко увукао тамо кад стрине није било код куће, и направио кајгану, да је Итебеј и сад, гром га спалио, памти.
Они одлазе у трећи кат. По галерији седе они бледи људи што пред позориштем хране врапце. Улази Вајнгартнер. Под старост, сви су људи благи и пси штени. Пљескају му; можда су му захвални што не одлази у Америку.
Доситеј елегантно скида шешир, и улази са Калемегдана у хотел „Круну“, а никако да уђе. Да, да, ја „футуриста“ имам осећај да се уопште, негде у свемиру,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Једно је само старац молио мушицу: да њему не улази у Нос. Мушица му обећа то и оде од њега. ПРИЧА О ЂАВОЛУ Истерао у пролеће сељак краву на пашу.
Зашто нисам и ја тамо?... (Стреса се од зиме.) Зима... руке ми се мрзну, ноге као лед... снег ми улази у ципеле... подеране су... (Спази на земљи некакву хартију па је дигне.) Гле, хартија!... (разгледа је)...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит. — А просвета? — Просвета? Е она, већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
клоп-клоп... После га преставим како улази у крушевичко школско двориште, где га очекују учитељ, ђаци, сељани... и заценух се од смеха...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Чујеш ли, овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет? Јесам ли ти хиљаду пута казала: нећу да те видим тамо! ДАНИЦА: Боже, мајка!
ДАНИЦА: Ух, саксије у кујну!... Неко куца. Извол'те! ИИ СИМА СОКИЋ ПРЕЂАШЊИ СИМА (улази на средња врата): Добар дан желим. ПАВКА: Добар дан. СИМА: Је ли господин код куће? ДАНИЦА: Није!
ПАВКА: Има на улици, али нема овде. А казао му је Јеврем да метне и овде, па ето... ИВ ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ (улази забринут, пуни му џепови новина. Чим уђе, даје знак Павки да уклони Даницу, а она да остане).
) Видите, па и то му је као неки мираз за зета, толики гласачи у фамилији... Како, није их мало, молим вас, и то... (Улази у собу говорећи даље.) ПАВКА (улази за њом).
Како, није их мало, молим вас, и то... (Улази у собу говорећи даље.) ПАВКА (улази за њом). XИИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ (кад је госпа Марина поменула гласаче, тргне се из расејаности, те, чим су жене
(Одлази.) XВИИИ ЈЕВРЕМ, ДАНИЦА ЈЕВРЕМ (пошто га је испратио, враћа се замишљено). ДАНИЦА (улази споља): Оде господин Срета? ЈЕВРЕМ (тргне се из мисли): Где си била досад? ДАНИЦА: Па тамо, у ходнику.
ЈЕВРЕМ: Чекајте, брате, чекајте прво да поставимо сваку ствар на своје место. XXИВ ЖАНДАРМ, ПРЕЂАШЊИ ЖАНДАРМ (улази са дна): Послао ме, газда-Јевреме, господин начелник да дођеш до њега, има господин начелник важан разговор с тобом.
) Данице, Данице! (Гунђа сам за себе.) Гледај ти, молим те, ње! XИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (улази споља): Ево ме! ЈЕВРЕМ: Је л' тамо онај твој? ДАНИЦА: Није, отишао је. ЈЕВРЕМ: Па шта ћеш ти тамо?
И дедер ти сад реци ми, шта да радим? (Размишља се и досети се.) Младене! (На друга врата.) Данице, Данице! ДАНИЦА (улази): Шта је? ЈЕВРЕМ (домишља се): Ти имаш леп рукопис? ДАНИЦА: Немам! ЈЕВРЕМ: Немаш, али лакше пишеш.
) Добро каже Секулић, да измакнемо орман. (Откључава полако врата, обзире се и шапће.) Он може написати и други. (Улази у Ивковићеву собу, а мало затим враћа се радостан, са говором у руци, заборављајући да затвори врата за собом.
) XXИИ ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН, ГРАЂАНИ МЛАДЕН (утрчи): Ево их! (Отвара широм врата.) Извол'те браћо! ГРАЂАНИ (улази гомила разноликих типова, који су помало и ћорнути.
) ИВКОВИЋ (седа за сто и пише). ИИ СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЕЂАШЊИ СПИРИНИЦА (улази у Јевремову половину собе): Добар дан, зете! А ми баш пошли на гласање, па велим да свратимо.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
се ту она развија и на 8—10 недеља по рођењу, почетком пролећа, растури се у мору, па онај део што допре до ушћа река улази у ове и иде реком узводно док не наиђе на повољну стајаћу воду; 4˚ да и мужјаци и женке после мрешћења угину.
са Средоземним Морем, плоди ту, на томе месту у Месинском Заливу, па се одатле растура и, дошавши до морских обала, улази у слатке воде где продужује свој живот.
јавља као огранак северне екваторијалне струје, чији један део тече поред Малих Антила (америчка струја), а други део улази у Караибско Море и продужује даље ка Мексиканском Заливу.
Зашто јегуља Средоземног мора не улази у те простране области у којима би нашла обилну храну? Природњаци налазе објашњења у томе што су та мора мртва; у њима
Ту је већ први додир одрасле јегуље са морем. Затим долази само ушће; ту је већ и море у које тада јегуља улази као у нову средину у којој јој из основе треба мењати цео живот.
Њена ларва путује свега годину дана до слатких вода, на место две до три године, као ларва европске јегуље; она пре улази у слатке воде и пре се на њој извршују метаморфозе.
Разуме се да се при таквом објашњењу појаве не улази у питање о интимном механизму свега тога а што би једино могло дати интереса и значаја таквој врсти објашњења.
Кад се прође поред ње, улази се у пристаниште Сен Џорџ, које смо и овога пута посматрали из брода, не излазећи из њега.
Марока и Гибралтара; у мају, заједно са трансгресивном водом, доспева на пучину наспрам Португалије, па крајем маја улази у Гаскоњски залив, пошто обиђе Рт Финистер. Од тада почиње интензиван лов белога туња.
Исхранивши се ту, туњ у густим јатима продужује путовање у правцу севера и улази у воде око Азорских острва. Крајем августа и почетком септембра он стиже на рибарски плато Хурд Банк на југозападу од
Код одраслих и полно сазрелих организама, а понаособ за поједине врсте риба, улази у обзир још један важан фактор: хидролошки услови за расплођавање.
зоне, ларва почиње мењати свој облик; она се скраћује, заокругљује и постаје стакласта јегуљица, у коме облику она улази у слатке воде, као што је то напред описано.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ИГУМАН СТЕФАН Ко је да је, није угодио. УЛАЗИ ЈЕДНО МОМЧЕ К ЊИМА, ЦЕЛИВА ВЛАДИКУ У РУКУ, ПА ИГУМНА СТЕФАНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, момче? Откуда си сада?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој. Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Откад су Французи били, слободно је извањском народу да у град улази...“ даљег објашњивања није требало јер у тај мах сунце искочи, и распрши маглу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
не ваља уз пост јести јаја, да о Ускрсу не би премањкало. Њу не може нико виђети кад у кућу уљезе, зашто она не улази кроз врата, него се крадимице кроз умар провуче, па кад ’оће претвори се у лептира и у најмањој рупици укрије. 5.
(Арапин) 52 — У соби теше, а иверје ван пада? (Мисао и говор) 53 — Царски је град са седам врата: на двоја улази све лијепо, на двоја звучно, а на једна слатко. Четвора врата су увијек затворена?
У руци носи буздован, којим лупа о праг и довратак сваких вратах куд год улази и излази; њим триеска и о врата, о тетиво и таванице у ниској кући.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ђевојака, а она му одговори да има напријед у оној гори једна кућа без врата а само један прозор на кући кроз који се улази и излази, и у тој кући да има така ђевојка, „ма” рече му „синко мој!
” Он ње не слушајући узјаше на свога коња, припаше своју сабљу и поведе свога пса, те пут оне горе. Кад дође у гору, улази једну бабу ђе сједи на једном камену станцу, и држи у једној руци штап, а у другој некакву траву.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Нека улази подеконом на друго служење јела и нека испитује да ли је требало неки да једу међу првима, а остали су међу другима, и
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Миле, који напољу слуша говор, повремено улази и коментарише оно што је чуо. Ставра седи и чита новине, наизглед потпуно незаинтересован за оно што се напољу догађа
Могу да ти пролонгирам док трепнеш! (Улази Госпава) ГОСПАВА: Шта се овај волико раскокодако? Дајте ми нешто да попијем! ЦМИЉА: Шта ћеш?
ИКОНИЈА: Фала Богу! Спремде ми то за кутњак, оћу дизлудим! (Излази) СТАВРА: Народ огладнио слушајући! (Улази Просјак. Дроњав, прљав, улепљене велике косе, брадат, невероватно стар.
Има таквих несрећа у животу, да се само у чудо можеш надати! ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк. Миле улази, узима столицу, ставља је крај одшкринутих врата, и тако наставља да слуша говор.) СТАВРА: А и ти уђе?
ИКОНИЈА: Нема ко да те бије и да те гази, немаш коме да ринташ и да рмбачиш! (Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно! ИКОНИЈА: Сигурно ко врбов клин!
Или кнедле са шљивама, уваљане у семпрезлу! Била је стварно одлична куварица! ИКОНИЈА (улази): А ви још ту? СКИТНИЦА: Баш причам о тој истој Вукосави. Кажем, била је одлична куварица!
ИКОНИЈА: Баш ме занима докле ће! СТАВРА: Да говори на струју, ми бисмо овде у мраку седели! (Улази Госпава) ИКОНИЈА: Шта је, Госпава, зар већ готово? ГОСПАВА: Доста је, вала, и било! И то под оваквим условима!
Мишја раж! А знаш ли где је израсло? Испод кревета! ИКОНИЈА: Па шта онда? ГОСПАВА: Шта онда! (Из кујне улази Просјак) ИКОНИЈА: Јеси вечеро? Шта каш за пасуљ? ПРОСЈАК: Одличан!
ЈАГОДА: Ја сам! Она! Од вечерас! Она што се удаје! За профисора! ЦМИЉА: Што одма не кажете! (Отвара врата. Улази Јагода, покисла, преплашена): Куку, кака си! ЈАГОДА: Добро! Да сам! И жива! ЦМИЉА: Па зар ви нисте с вареником?
(Излази) ЦМИЉА: Како ћу ја ноћас по мраку сама до Репишта? ИКОНИЈА (улази): Коме си то отварала? ЦМИЉА: Лупала она профисорка! ИКОНИЈА: Која профисорка?
ЦМИЉА: Једва је милицајци спасли! ИКОНИЈА: Манијак! Ко да ми је она нешто па боља! (Храмљући, улази Анђелко. Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.
СТАВРА: Кад аванзујеш, све с руке нàруку, а кад зглајзаваш, с ноге нàногу! (Из кухиње улази Скитница) ИКОНИЈА: Шта је, матори, усто си? СКИТНИЦА:: Само да се поздравим, путујем ноћас.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије). ВЛАДИКА (улази, благосиља Велу која га љуби у руку, погледа на доксат, полази степеницама).
А деда -Трифунове чаше и зарфове стамболијске! БУБЊАР СЕОСКИ (док се други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и завирује лево и десно, враћа се к својима слежући раменима, тихо, зачуђено): Никога, бре, нема. Пусто!
(Улази за пријатељима да их тамо размести; за њим и свирачи. Врата остају отворена, осветљена.) СОФИЈА (повлачи се, одлази у
) Пауза. ТОМА и АРСА (с подигнутим оковратницама, трљајући руке седају уз огњиште да се греју.) СТОЈНА (улази за њима, преплашено одговарајући им на питања): А, неће он још да се врати.
СТОЈНА (уздахне): Ето, ту је. Сад ће. (Окрене се улазу, силази, једва дочекавши да сврши своју улогу.) ЗУЛФА (улази тихо и седа на столац према Јовчи, подаље; у раскошном оделу, с низама о врату, забрађена танком, фином шамијом, тако
ЗУЛФА (окрене само поглед од њега, заклања се руком). ЈОВЧА (болно): Стару! НАЗА (улази тихо, седа на столац до Јовче, окренута ватри; разгрне шамију те јој се још јаче осветли од ватре њено старо кошчато
МЛАДЕН (с друге стране улази са нарамком дрва која је набрао по шуми; погрбљен; журно и обрадовано што је стигао на време): Е, е, стигох на време,
(Одлази.) ВАСКА (диже се. Узима од дрва неколико најтањих и пошто их о колено преломи и уситни, улази у кућу). Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим.
Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром... — Ајд’ улази! — викну синовцу сједајући на крми. Бакоња отрије дланом очи и намјести се на кљуну.
Брне једва дође до ријечи, те викну: — Затвори врата, ђаво те однија!... шта ви... Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите... А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ова песма можда личи на долину У којој се болно скаменио вук. Ова песма споро улази у тмину: Ја не видим више од ње помрчину И осећам само тешки тамни звук Како моје руке вуче у даљину.
У СНУ ТЕ НЕМА У сну те нема, ал чим зене Одшкринем ја наместо зраке Откривам како већ у мене Улази обрис твоје раке.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
да сам мајстор што прави сребрне динаре неком справом смештеном у подруму, у који нико, сем мене и газде, не улази.
После их чува заједно с новцем у каци пуној пшенице што мирује у соби до магазе, у коју само он, газда, улази. Кад се симити убуђају, кришом их баца свињама. Најпре у ситне комаде изломи симит, згрудвану зелену паучину.
Не смем да се збуним, понавља себи, брзо прелази двориште, улази у стару кућу и искашљава некакав нелагодан страх. Отвори врата, па дубоко и наглашено строго изговори: — Добро вече,
Увек се тако отварала. Брзо иде по калдрмисаној стазици. Куца и, не чекајући да му се одазове, улази, зауставља дисање, да му глас буде гушћи. — добро вече, господине професоре.
дуго не сме да уђе. Себе се боји. И ње. Она се двапут накашља казујући му да зна да је ту. Изазива ме, улази, застаје, јер једно друго виде на месечини. Она седа на кревет и посматра га. Осећа да га се Симка не боји.
Бабица Роза је и Милунки забранила да улази у собу код Симке, па је морао у јабучар. Његов страх пред Богом тражио је тишину, одлазио је до стаје и грдио Мијата
Нема куд, мора, и Аћим потера кобилу кроз одшкринуту капију, иако зна да се с коњем не улази тамо. Једино тим може сад да покаже да се према калуђерима и старешини Методију није променио.
Ђорђе не зна да такве бербе није било откад је Прерова. Улази у гробље. Оно да му каже да ли је Адам жив. Осети мирис тамјана и воска. И влажне земље напојене костима у распадању.
седи поред врата, глава му таваници окренута, а поглед занесен и сав утиснут у рупу на каменом зиду кроз који излази и улази ноћ, на којој се појављује и нестаје багремово лишће. Никад небо.
су му хладни; дојка је топла, мека је, само му средину длана голица чворић, као да хоће да се укуца у длан, и он улази у њега, путује жилама, расте, испуњава га свега, гура срце под грло, више ништа не чује од лупњаве, а зна да је под
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
лице овде, на Сакачесми, корак од раскрснице, а онда пролази кроз малу капију, сасвим сличну оној под цреповима, улази у Доситејеву Велику школу, а преподнева трају, наизглед иста као ово, а столећа одмичу, наизглед свако различито, а
Узун Мирко улази у собу, малу и сиву, у соби само четвртаст сто, око стола само људи и њихова лица, млада и сива. Не препознаје он њих,
То безнађе као да се спусти, из пакла, са мо онда кад зло у људима потпуно помахнита. Тада на све пролазе стане да улази и смрт, човек више не може ништа а Бог се не одзива.
трговачким четвртима Букурешта док је, по подне, силазио на дунавска пристаништа; у сумрак би га, понекад, виђали како улази у куће француских дипломата на које се мотрило а у поноћ је, на тајним састанцима будућих устаника, рецитовао своје
и одмах види себе како, између Јеврема и Јована, Господареве браће, чије је улице и сада опкољавају као да је штите, улази у дугу, манастирску трпезарију. Лето је, траје 1819. година, месеци су прошли како је утекла из свога дома.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На умору је л' ропац године? На мојим врат'ма куцну неко Збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: Улази! Отворише се врата нечујно, Нечујно ступи једна бела сенка Не, није сенка, мртвац.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На главном његовом улазу стоје исписане ове речи: Нека не улази ко није упућен у геометрију!“ При овим речима Никијиним Аристотелес пребледе као крпа. „То стоји онде написано?
Али та иста душа улази истинским сазнањем идеја у царство више стварности и непролазног битисања“. „Наша душа је, дакле, бесмртна!
Прва од њих означава почетак Месечева помрачења, а друга његов свршетак. Ево, дакле, овде почиње Месец да улази у Земљину сенку, док се сасвим не помрачи.
У такве логичке потешкоће улази и проблем полуге. Јер изгледа неразумљиво да се већи терет може померити мањом силом, све кад се она, поврх оног
Баш поред моје куће налази се једно окно којим се улази у олук водовода, ту ћемо сићи у олук и стићи испод земље до једног другог окна које се налази изван вароши, у шуми
„Тачно!“, одговорих и насмејах се слатко у себи. Последњи посетилац излази из собе Кивијеове, а служитељ улази онамо, преговара нешто са својим господарем, па се враћа и саопштава ми својим погледом да његовим заузимању имам то
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зло. — Е? Дед' да чујем. — Ама, да простиш, не могу пред свима. Жалбу једну имам. — Ајд' улази унутра. И командант уведе сељанку у штаб. — Говори, снајо. — Ете, имам унуку, господине, девојку. — Нек' је жива.
И понова се испружају по креветима, зевају и протежу се реконвалесценти... Па се спушта вече и улази болничар Милосав да запали висеће лампе.
него се тај исти немир сместа претворио у нешто одлучно до раздраганости, до прелома, нешто тако одлучно после чега се улази у нов живот.
Молим!“ Затим се обратио мени: „Хајде и ти, мали. Улази!“ Дакле тај бол који ми је та старкеља тада нанела, не назвавши и мене младим господином, ни до данас нисам заборавио.
Јер на пола сата пре него што ће да почне, кућа се препуни. Дакле, пуни се тако кућа, куља и улази она шарена шабачка публика, и све се осећа на зној, па жагори, мува се, ларма, тиска и заузима места.
кога је Икета уверио да ће, после представе, и ако се све сврши како треба, бити и строљанке, заплета и четворке. Улази, дакле, газда Срећко, човек висока и јединствено импозантна и „деликатна“ стаса. Коса му дуга, врат обријан.
зарђале бријаче које он дели у две разне сорте, прву и другу врсту, и у рафу држи раздвојене, у разним свежњевима. Улази тако сељак и здрави се: — Живо здраво, газда-Ико! Како си ми још? — Нека, ’вала Богу!
Па обично улази адвокат, удеси слатко лице, и љубазно моли да се пожури са овим или са оним, а да одобровољи, нуди кафу Шљивићу.
су се све једнако љутили на онај фронт који се никако не помера и мотрили на оне сумњиве што понекад с фронта наиђу. Улази, дакле, Илија Васић, онако накићен, ратнички измучен, опаљен, испијен и бронзан, прави српски поилу у шлему, унутра у
И то се дешава обично суботом да Илија Васић сиђе доле „Код Наполеона“, улази унутра и право иде оном столу где се то старинско и предратно друштво скупља.
Па се за оним столом обично нађе понеко непознат, и тај непознат зачас постаје његова жртва и предмет опште пажње. Улази он, дакле, и представљају га они једном таком непознатом као Енглеза и лектора за енглески језик на нашем универзитету.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер држим да баш то, и можда једино то, није прави пут којим се улази у сферу музике, или било које умјетности уопће.
Тад ће се питање старости свести читаво на то да ли ћемо умријети до три или до тридесет и три године. А то питање улази у широко крило свеопће неизвјесности и у њему налази своје рјешење, односно своју резигнацију.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици. Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем.
о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. — Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
сам да те питам шта ћу радити, а солдат ми није дао yићи, него ми рече да си ти њега овдје поставио да само он к теби улази, а ја не, па те је он отишао питати, а ја сам остала вани; а кад је он изишао, казао ми је да си ти рекао да идем
Увечер када оде спавати, зовну она робињу што улази у ашчиницу, па је упита: — Ти улазиш у ашчиницу, знаш ли има ли какав јабанџија тамо?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Исто тако мисли се и на одбрану нације у такмичењу са другим нацијама у миру, када се у борбу улази са великим богатством створеним интелектуалним радом научника родољубивих осећања.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ишао је непрекидно и није се осећао замореним. Свугде на путу прати га живот и смрт! Улази у пусто гробље. Испод неуредних чемпреса простиру се плаветне сенке, турски једноставни споменици обрасли у зеленило...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Најмање што сада о књижевности можемо рећи јесте да она улази у културу као њен саставни део, културу која подразумева природни језик, али је над њим надограђена.
На први поглед, томе противречи чињеница да се ниједан комуникативни чинилац који улази у поетику старе књижевности не подудара са тим истим чиниоцем у савременој књижевности.
јаку психолошку подлогу, коју би можда ваљало засебно расветлити, али су оне тако испреплетене и толико једна у другу улази да их је тешко разлучивати.
И као што се истицало да руска не сме бити њена копија ни провинција, него улази у засебан источноевропски и азијски културни круг, тако исто и српска улази у засебан балкански културни круг.
сме бити њена копија ни провинција, него улази у засебан источноевропски и азијски културни круг, тако исто и српска улази у засебан балкански културни круг.
Цела нас унутарња структура Попине песме и све шире структурне целине у које улази усмеравају ка оваквоме двосмерном превођењу с лица на наличје; тако нам, у ствари, и постаје разговетно и лице и
Ту откривамо двојно кодирање, попут језика у језику, што све скупа улази у основне особине књижевног текста. Овде се не може дати пуна анализа, него је само наговештавам.
И чини ми се да се то код Станковића и потврдило. Као што је познато, у саму основицу једног модела културе улази извесно уређење и доживљај простора, па и времена.
Питање које сте ми сада поставили некада се обично формулисало овако. Шта, по Вашем мишљењу, из српске књижевности улази у ризницу светске књижевности? Одговор који је дао Бранко Лазаревић гласи: Његош и народна песма.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
САВКА: Ако је само за три месеца... ЖИВКА: Ни један дан више!... ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу).
ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се!
Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара). ВИИ ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (улази са женом. Они су обучени за посете): Ето нас. Вратили смо се као што смо и отишли. ДАРА: Бамбадава смо ишли.
АНКА: Добро, госпођо! ВИ ЖАНДАРМ, РАКА, ПРЕЂАШЊИ ЖАНДАРМ (улази, водећи за руку Раку, који му се отима): Молим покорно, госпођо министарка, господин члан је наредио да доведем овога..
ЖИВКА: Добро, реци му нека уђе, примићу га! АНКА (излази напоље и пропушта Чеду). XИИ ЧЕДА, ЖИВКА ЧЕДА (улази врло озбиљно, клања се још с врата): Имам ли част са госпођом министарком?
ЖИВКА: Ко? ВАСА: Фамилија! ДАРА: Ја ћу да се склоним! (Оде.) ВАСА (отвара задња врата): Уђите! (Улази једна читава галерија разних комичних типова, обучених старовремски.
Па то мислим, Живка, да наредиш да се то заборави. КАЛЕНИЋ (он се сад већ ослободио и улази у породична питања као да је ту одвајкада): Је л' то давно било? ДАЦА: Па прошле године. КАЛЕНИЋ: Годину дана.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Приповетка Они почиње тако што приповедач Миле неочекивано улази на капију смртно болесног пријатеља Мите, угледа његову жену Марику како цепа дрва, и: „Како беше замахнула секиром,
свих новијих покушаја да се докаже супротно - највећа (инваријантна) јединица језичког система која по природи ствари улази у њен научни предмет, а са стране теорије прозе тешко се утиру путеви ка откривању примамљивог изоморфизма међу типом
Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место. Улази унутра, иде у собу [...]” 86 Најдаље докле је дошао, то је текија накрај вароши.
108 Нови лик који у ВИИИ глави улази у роман, газда Марко, не разговара с јунакињом; једино што јој је при љубљењу руке казао: „Жива била, кћери!
Осећа како га очи боле и грло стеже”. И тада: „На врата улази она. И то као отуда са тих воденица и башта где тај голуб трепери[. . .
Мајка му, чисто прибојавајући се, ишла је ближе, уз ону страну пута где су били зидови, улази од махала, јер отуда би се чуо покаткад какав глас, из које куће видела светлост, док с ове друге стране све се губи у
Сеобе, Међутим на то присиљавају: у њихов се унутарњи склоп тешко улази ако се у саму жижу занимања не доведу оне мале појединости које се тек у помноме читању запажају, а што, опет, саму
Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским
Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима
Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским
Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима
Стога улази у Исаковичеву собу, видно узбуђена и са раскалашним осмехом, „као случајно” нагиње се кроз прозор, „као случајно” испад
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Та се одлука на време објављивала и после завршнога дана било је допуштено да у туђе винограде улази ко хоће и бере колико може, па чак и стоку уводи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је измишљају: подземни и онај чији је дан имитација невидљивог сунца Биљка са кореном изван овог света Отвара ветар и улази у празно не куцајући Продре кроз материју и такне бескрај њен наговорени цвет Њено биљно искуство: пресипање једног
Краков, Станислав - КРИЛА
Све је јача рика: — Напред, напред... Сад се тек сећа оружја у руци. Натичу се ножеви. Жеља за убијањем полако улази у људе. А њих неко води. — Напред, напред... Полази се на сусрет гребену.
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм. Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у
У пола седам улази мој бој да ме пробуди. Не питајући ништа, и вештије но што бих то чинио сâм, он скупља и пакује моје ствари, сређује
Неки човек, стасит, уморне, клонуле главе, голог тела намазаног блатом које се већ сасушило, улази и гледа ме ћутећи. То је болесни Блонде. Израз његовог лика и изглед имају нечег што је заједничко и биволу и човеку.
Најзад проналазим да се у двориште улази кроз један трем, који је у ствари штала за краљеве коње. Коњи представљају огромно богатство јер их је тешко одржати
У средини је камен са кога Пебењани влада и суди. Сликам га поред вратница од тешког вајаног дрвета, којима се улази у двор. На вратима су изрезани фетиши: крокодил, корњача и змија.
Фонтен улази у просторију, која већ садржи нешто робе; у просторију где треба да нам се спреми да нешто једемо и у просторију где
Кроз наредну колибу улази се у треће двориште где се опет виде старци како седе по асурама. Ови су сви са кратким седим брадама и огрнути белим
За играње остављен је велики простор опет осветљен само месечином која се појавила и мојом лампом. У игру улази ко било и врти се како зна, па ипак је то најлепши там–там који сам икад видео.
једне стране, обасјан јаким сунцем, испечен, риђ, обрастао зеленилом, са својим кулама, тврђавама и зидовима, Рабат улази право у реку светлоплаву, отворену небу као какво пролеће.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Чисто им руке гледам храпаве Како се пуше крвљу скорашњом! (Вук напред улази.) Ала су страшни, боже милостив! ПЕТА СЦЕНА На истом месту.
Нек’ пршти ремек црног Цигана, Рђаве браве, шарке, јексери!... Ха, тако... (Разбије врата и улази у кућу.) ПЕТА СЦЕНА Соба у Станојевој колиби празна; по њој се виде разбацане крпе, хаљине, на патосу лежи испаљен
Хајд’ сад, на ноге! (Један сељак из околине улази.) СЕЉАК: У гори сам био, дрва носећи... ГЛАВАШ: Ах, брже!... Свршуј!...
Тамнице, палош, синџир, вешала? Бунтовну рају треба мучити! А мирну, опет, миру учити!... (Види се како споља дим улази.) Станоје!... Ово је дим!... ГЛАВАШ: Ено, и пламен канда продире Кроз суве греде старе колибе?...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он улази на врата без куцања. Али ко му сам иде на сусрет — пре це нађу. Граната није никоме род — па ни ђенералима...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У неко доба ноћи буди нас нека ларма пред павиљоном, врата се широм отварају, и шумно улази собни старешина Воја „Фикус“, сав окићен лишћем, у обема рукама држи по флашу коњака и командује: — Мирно!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Он сваки час незгодно улази као изненадна и немила компонента у сваковрсне недоличне спојеве са озбиљним и кобајаги дубокомисленим, а категорије
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што ме отури, што ме издаде, Што ме удаде, што ме продаде? Ах, Венецијо!... (Вујо перјаник улази.) ВУЈО: Добро ти јутро, госпођо! Ждрав’ осванула!... А ну, ждравља ти, како ти се допада ова наша земља?...
(Леонардо улази.) А, Леонардо!... ЛЕОНАРДО: Светлости! И мило ми је, — Што те на овом кршном престолу, Као госпођу гора слободних,
Вујо!... (Вујо улази.) ВУЈО: А што ћеш са мном, свијетла госпођо? ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ био овде капетан? ВУЈО: Сад малоприје, ту се са
(Вујо перјаник улази.) Сад шта ће опет тај?... ВУЈО: Господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? ВУЈО: Добро је, господару — а боље ни је у
Хиљаду хоћеш?... Добро, хиљада За сузу твоју нека пропада... (Чича Вујо улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? Какво нам добро доносиш?
Ал’ сад је стар... (Један крајишник улази и ћути.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Што ћутиш?... Говори шта је?... КРАЈИШНИК: Опрости, господару!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ти опростим?..
(Капетан Ђурашко улази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И једва једном, Чекано злато, жељан бисере! Крвава сабљо, ти!... КАП. ЂУРАШКО: Неокрвављена....
(Јелисавета у ноћноме оделу улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ах, санче сјајни моје поноћи, Са меке свиле своје постеље Ко те у ово доба подиже?
(Са Вујом улази један перјаник сав у ранама.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је? Шта би? Мој сине рањени! Ал’ што ја питам шта је, како је, Када
А Венецијанка то свака зна — Шта велиш, кнеже?... Ха! ха! ха! КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то! Ох, боже! Боже мој! (Вујо улази.) ВУЈО: Бјеж’ господару!... ПРВИ СЕРДАР: Где су, Вујо? ВУЈО: На вратницама се бију... Е, то је бој!
Држ’ се сад, Вујо, чувај госпођу... вјештицу. (Капетан Ђурашко улази, а за њим устопце са голим сабљама Бошко и Богдан Орловић) КАП. ЂУРАШКО: Светлости! Вујо, где је госпођа?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
(паде са столице). Зато нами, грдна рано, све ћораво и иде у овој земљи! Судац (улази с доктором): Шта је то?! Давид (диже се): Ништа, главати господине!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Као што видиш, поступио сам у свему како си ти желела. Грли те твој Ђока.” АНЂА (улази слева, па кад сагледа поломљене судове по земљи, она застане на вратима): Маро, дете, ти си мора бити разговарала с
ЖИКА: Није, добро је вино било, него много, много, брате. ИИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (улази, понизно гужвајући шубару у руци). ЖИКА (мрзовољно): Шта је? МИЛАДИН: Дошао сам, господине! ЖИКА: Видим да си дошао.
ИX КАПЕТАН ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕРОТИЈЕ (улази споља под капом): Је л' није ту господин Вића? МИЛОСАВ: Није! ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме да није, кад увртио себи у главу да
МИЛИСАВ: Ја ћу, разуме се! XВ ПРЕЂАШЊИ, МИЛАДИН, затим СПАСА МИЛАДИН (улази, прилази господин-Жики и (почиње своје казивање): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћа тако чешће као човек у мој дућан...
ВИЋА: Бога ти, господин-Жико, да ми уступиш твоје место. ЖИКА: Хоћу! (Диже се.) Ево, седи! СПАСА (улази). ЖИКА: А, ето га, то је тај грађанин из 'апсе. СПАСА: Низашта, бога ми, господин-Жико, низашта.
Пиши ти само, господине Милисаве, како сам ти казао. XВИИ КАПЕТАН, ПРЕЂАШЊИ КАПЕТАН (улази обазриво, тргне се кад се сретне са Ђокиним погледом, па кад види да нема никакве опасности, упадне и устреми се право
) Има ли још кога ту? ЈОСА: Алекса! КАПЕТАН: Зови га, дођите обојица! ЈОСА (мане главом те улази Алекса). КАПЕТАН: Држите овога! ЂОКА: Али, господине капетане! КАПЕТАН: Држите га, кад вам кажем!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Реформа Вука Караџића Године 1814. у књижевнојезичку арену улази необично даровит и уз то смели и борбени самоук, сељачки син Вук Караџић, који је прешао у Аустрију као избеглица из
в., у доба цара реформатора Јосифа ИИ, српска књижевност улази у период коренитих преображаја. Иницијатор промена био је просветитељ и рационалиста Доситеј Обрадовић (1739-1811).
в. проширује се културно подручје. После два ослободилачка устанка (1804, 1815) у књижевност улази Србија, потом Црна Гора, делимично слободна још од краја 17. в., и други крајеви јужно од Саве и Дунава.
Оне продиру у сферу писане речи и почињу разарати традиционалне и успостављати нове вредности. Књижевност улази у период дуготрајних, беспоштедних борби, из којих ће изићи преображена.
Романтизам и процват лирике Средином 40-их година Вукова борба за књижевност на народном језику улази у завршну фазу.
Они теже да што верније пренесу начин живљења, обичаје, нарави, начин говора у појединим крајевима. У књижевност улази регионална тематика, а у њен језик продиру дијалекатска обележја.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Отргнућу те од земље. Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати. Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.
Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место. Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.
Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са
Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена
После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу. Бели се постеља му.
После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу. Бели се постеља му.
у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: — Добро вече! Зејтина нестало па...
Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако... Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и
да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази. Чисто клизи низ прагове. Стаде преда њ и уплашено поче да стоји. Младен бележећи упита га: — Шта је, ч̓а Марко?
Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као
Зове бабу. Баба, као увек, мирна, строга, улази. — Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се. Мајка не може [да се уздржи].
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На дан Светога Вида (15. ВИ п. н.) »улази вино у грожђе«: ако тога дана пада слаба киша, неће од грожђа бити ништа (ЗНЖОЈС, 10, 57). У народној медицини г.
(коју је евентуално носила собом у недрима на венчање, СЕЗ, 14, 97; ТРЂ, ННЖ, 3, 106), и то или кад улази у младожењину кућу (СЕ3, 13, 1909, 384), или кад уђу у ложницу (СЕЗ, 7, 45; 17, 70; ЗНЖОЈС, 7, 1902, 193; Летопис
(Вук, Рјечн., ѕ. в. бадњак; ЗНЖОЈС, 20, 36). Када у собу у којој спава дете улази често какво сумњиво чељаде, накаде дете божићним л., да не би било урекнуто (ЗНЖОЈС, 7, 388).
— Понегде има важну улогу у врачањима за брачну срећу: у Лесковачкој Морави, кад девојка улази у младожењину кућу, извади из појаса три дуње, па две баци преко прага увис (и њих ситом младожења сачека), а трећу
Ћипико, Иво - Пауци
Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пију— пазари. Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових
Бискуп се указа и благосиља. Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско. Сједе на „полтрону”, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ (донесоше је
Хоће, ако се са господином начелником завади... Не знате ви како то иде, а част вама, ако и јесте адвокат... —Не улази га овдје господин начелник ... —Да ко? А што не дође он главом овдје, него вас посла? ....
— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић суцу — позовите га на ред! ... Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан.. .
—Ча је? Како си? Нисмо ти се надали. —Нијесам имао времена писати. А како је? — Ка' и увик, добро! Улази! Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна. Уза стубе узађоше оба на први таван. —Ко је то?
Сврнуше путељком у доце. Јуре разгради и уљезе у своју ограду. На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати. По винограду плива вода, к'о да је море. Иво засве загрне ногавице и уљегне.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ова је особито опасна, а чинило се, још само пре три дана, да се замирује. Прохор Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у нашем животу.
Рекоше да то нико не би био у стању да издржи, јер је глогово трње круто и оштро, улази у месо до костију, да је отровно и да позлеђује убод.
У реду, нека је и тако, али зашто онда Јелена лично улази у одају код тога калуђера? Вида га? Откуда то она одједном зна да вида? Она о томе појма нема.
Вида га? Откуда то она одједном зна да вида? Она о томе појма нема. Зашто не улази код осталих калуђера, него само код нега? Кирча Рат? Почео је рат.
Безгласно се кикотао. Знам то иако сам му окренут леђима. Најзад улази Доротеј. Окисао као миш. Отире шаком мокро лице, зализује косу и спушта на сто торбуљину.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Оштро куцање буди ме из полусна. Ви сте ишчезли из моје близине, наше путовање је довршено. Мој служитељ улази после поновног куцања, у моју собу, и чуди се мраку који у њој влада.
Између те светиљке и најсеверније тачке малога полуострва Лохијаса, које се право пружило у море, улази се у велико пристаниште.
То је једна врста мола, јер с његове друге стране лежи још једно пристаниште Александрије, у које се улази западно од Фароса; ми га распознајемо по шуми катарака које вире преко Хептастадиума.
Убрзо иза тога улази, но са друге стране, Ератостен. Човек од непуних шездесет година, средњег раста, врло углађених, скоро церемонијалних
Но већ је време да довршим ово писмо, наш воз улази у станицу Пловдива, и време је вечери. Зато морам да се опростим са Клеопатром и Александринцима, са којима проведосмо
Котрљање ове лопте снега, то је једна механичка појава, али веома компликована. Она улази у категорију најтежих механичких проблема, тежих но што је кретање планета и свих оних проблема којима се Лаплас бавио.
Сунчеви зраци провлаче се косо кроз овај прозор овде у зиду, и гасе се; у наше одељење улази најчаробнија ноћ. Ко би смео да ову лепоту расплаши електричном светлости.
Овде на прозору виси разастрто црно небо са свим својим звездама, а кроз ова доња оканца улази у наше одељење сјајна месечина, месечина не са неба него из дубине.
Али она има своје мене. Сада улази у своју прву четврт. Одавде посматрана, њена плоча има три и по пута већи пречник него плоча Сунчева, која нам одавде
Станковић, Борисав - ТАШАНА
По рафовима скупоцени сахани и друго посуђе од сребра и злата. С десне стране улаз. Улази се степеницама. На левој страни су врата од спаваће собе, а спроћу, на истој страни где је улаз, још једна мања врата,
Из дворишта се чује ларма. Сенке људи, слугу, све више промичу носећи џакове. Улази сељак са котличетом. СЕЉАК (Стани, показујући котличе): Стано, сал још једно котличе вино да ни даш!
Чује се бат ногу. Звек бројаница и кашљање. ТАШАНА (Стани): Иди види. СТАНА (одлази и враћа се): Хаџи Риста. Улази Хаџи Риста.
(Пауза). Па како ти, Ташана? ТАШАНА Добро, дедо... Улази Стана носећи послужење од кафе и две мале чашице ракије. ХАЏИ РИСТА (Стани): А, Стано, љут сам на тебе!
Знаш ли? СТАНА Знам... ох, Бог да га прости! ХАЏИ РИСТА (већ наљућен): Па кад знаш, шта онда? Улази клисар црквени.
ТАШАНА (уплашена мраком, самоћом, хвата се за чело, виче): Свеће, Стано! (Пауза.) Стано! Стано! Улази Ката. ТАШАНА (бесно матери): Где си, мори, мати? КАТА (зачуђено): Па ту сам, синко!
Од чега те страх? Ама шта је то? (Виче): Стано! Улази Стана. СТАНА Ево ме. КАТА (љутито, прекорно, показујући на Ташану): Шта је ово, Стано?
СТАНА (појављује се на вратима): Ево деде! Чују се кораци како се пење. Улази Мирон (са требником, увијеним у епитрахиљ. Још млад, али задовољан и поносан собом; већ доста угојен.
МИРОН Ане, нећеш ти бити мртва!... Ко је тај који то хоће? (Виче): Стано! Улази Стана. МИРОН (заповедајући): Иди, али не ти, него пошаљи момка и он нека иде и нађе хаџије, и да им каже да ме сутра
ТАШАНА (испод епитрахиља љубећи распеће на бројаницама): Хвала, хвала, дедо! Улази Стана, уноси све што треба: свећу, кадионицу и жар, тањир са водом и босиљком. МИРОН (кади.
(Услед свежине воде, Ташана се сасвим умирује. За време читања, Ташана, ослоњена на његову руку, готово заспи.) Улази Стана и износи малопре унету воду и босиљак.
« То зачуле старе мајке, Раздвојише две другачке. СТАНА (пушећи надгледа рад слушкиња и намешта по соби). Улази Бекче у чоханим чакширама, џемадану, са свиленим појасом; на глави набијена шајкача до очију.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Тек што се смеј стишао, у кавану улази мајстор Коста, и право томе столу и празној столици до говорника. Има тако тренутака кад су погана реч и казна на
Али увече мајстор Коста осети да га грозница тресе. Сутрадан га је паланка видела како први пут у животу улази у адвокатску канцеларију, излази из ње, жури у магистрат, оданде некуда, не увардаше куда, и опет адвокату.
Ујутро се први дигне, почисти пред кућом, оца поздравља с „љубим руке” и додаје му столицу и воду и лек, улази да види матер, и онда одлази на остали домаћи посао као да никад друкчије није ни било.
Кроз плавило наочари, вероватно у плавој светлости, види оштрач кад жупник улази у сакристију, за вечерњу молитву. Пожури да заврши посао, гурне своју фабричицу уза зид, улази у цркву и он, и остаје
Пожури да заврши посао, гурне своју фабричицу уза зид, улази у цркву и он, и остаје у њој подуже. Тако завршава дан и рад редовно.
— Смеј. Срба и Лука се ухватили и играју, а госпа Нола поцупкује у месту. Отварају се врата, улази доктор Мирко с материалом за завоје; а кад виде у чему је ствар, поче и он грохотом да се смеје.
Господин Јоксим зна, и разглашује да је Павле набавио ваздан стручних књига, и да много чита, и да озбиљно улази у област финансиских проблема.
Има ли још кога да посведочи да сам ја био онај пријатељ и побратим Влаовића који је имао кључ од њихове куће да улази и излази како хоће, да износи из куће што хоће...
Жандари с пушкама и перушкама на калпаку треба да уђу убици у собу и да га вежу, па не смеју; а Стефан Влаовић улази гологлав и голорук, и одузима убици револвер као што се сањивом детету узима лутка...
Дошло време да се улази: пријављени су, а кад би баш и хтели да се предомисле, немају куда. Закон живота је велики домишљан: кад човек нема
Помало су се и орођавали са Србима, али пазили да то буде српска девојка, која улази у грчку породицу, прима грчко име, и одмараће се — увек им је гробље било на уму — под плочом с натписом грчким
„Да уђем у своју гробницу” — рекне тек у себи Спида. Навикао се да улази у њу. Висока, надземна, с нормалним вратима, гробница га често дочекује отворена. „Сунча ми се гробница, још је празна.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Трећи опет, неки Остоја Поповић, син сеоског свештеника, овако је народски објаснио ствар: — Све што улази у уста треба да буде печено.
Тако у уста улази погача, па улази ракија, па улази јагње са ражња, и зато и све што излази из уста треба да буде печено.
Тако у уста улази погача, па улази ракија, па улази јагње са ражња, и зато и све што излази из уста треба да буде печено.
Тако у уста улази погача, па улази ракија, па улази јагње са ражња, и зато и све што излази из уста треба да буде печено.
— Хм! Хм! — размишља забринуто доктор и додаје: — Доведите ви мени младога пацијента да га лично испитам. Улази блед и испивен младић, лекар га пипа, куца по грудима, загледа му језик и преврће му очне капке.
Један део излази из свирале на мали отвор, а други улази у цев и ту производи згушњавање ваздуха. Овако згуснут ваздух ће за неко време спречавати отицање нове струје у цев.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али однекуд, из онога грања, као да ми неко дува за врат. Затискујем рупу шаторским крилом. Сада опет осећам како ми улази хладан ваздух у рукав. Хтео бих да променим положај руке, али се бојим отворићу опет неку рупу на шаторском крилу...
А и трупе српске пристижу са свих страна. Један командант пешачког пука прикупио војнике, и са музиком улази у варош... Однекуда довукли наши и једну пољску батерију и пред топовима стоје Црногорци од јутра до мрака.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неко с десна улази и овакву чудну причу исприча: ”Има ли ичег лепшег од тресишта покривеног биљем, И птица које се над њим довикују; Има
је засађен тапет; За политику више не мари, Ни за костобољу ногу, дворске се даме једне сећа; Па и краљица улази у барку, А сам Амор несташни љуби је у плеће, Затим шапуће у уво: Краљице, краљице, Ваше величанство зар не осећа
живот постоји пре и после друштвеног морала, изван, испод и изнад њега, да и оно што друштвени морал сматра наказним улази тако нужно у живот као правилност, и да и сама индивидуалност је изазвана од природе као нешто што је нужно.
Постоји ли Случајност: онда она улази у трагични материјал природе; док Хармонија пре ступа као осмех на лице победиочево: Човек је непрегледности животиња,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Одавде ти нема одласка. Али, још и не заврши Цар реченицу, а ка Капљици доплива риба, отвори уста и викну: — Улази! Брзо! Кад будемо на површини предаћу те побратиму Сунчаном Зрачку!
У крчму улази, осмехује се. Чује — стигао трговац, овчија руна откупљује, а кога није срео тог није ни преварио Баш таквог Варалица
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОЦА (запушавајући Васки уста, уплашено звера око себе): Ћути, слатка, чуће ко!... (Одлази бежећи.) Улази Стана. ВАСКА (прилази Стани и хоће да је поведе): Хајде и ти, Стано, са нама да певаш и да играш.
(На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек. Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским.
Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука... (Гневно): Ах! (Виче ка вратима): Овамо! Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка? СТАНА (враћа се): Сад ће, оцо! (Виче): Нано! Улази Ката.
Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка? СТАНА (враћа се): Сад ће, оцо! (Виче): Нано! Улази Ката. ТОМА Где ти је син? Син твој? КАТА (снебивајући се): Па... ти знаш... ТОМА (бесно): Не знам!
Какво седење? Знаш да места немам док овај празник не прође, ови — не свети, него, Боже ми опрости — луди дани. Улази Васка уносећи свећу у златном чираку.
Не, синко! Нећеш га ни ти да заиграш и да запеваш! (Одлази и виче): Хата ми седлај! Улази Ката. КАТА Шта се од моје куће ово начини? Ох, Господе, што ми оволико црно досуди и писа?
КОШТАНА (пева): Мирјано, ој Мирјано, Имаш русе косе, Мирјано! Дај да ги мрсим ја, Дај, Мирјано, дај, дај! Улази Митка, водећи за собом коња. МИТКА (Марку): Је ли тој Хаџи Тома, бре?!
Чује се бат коњски, хрзање, звек дизгина. ТОМА (иза позорнице виче): Марко! МАРКО истрчи. Сјахивање. Улази Тома. МАРКО му остраг, понизно, исправља изгужване чакшире и колију. ТОМА (унезверено, не могући да дође себи): Па?
Сваки час улази Стана и, на прстима, да га не пробуди, сагиње се над Стојаном, ослушкује како дише. СТАНА (цеди пешкир од хладне
Клекла, ручицама ми стисла образе, да ми уста одскоче, а своја уста упила у моја... ах! СТАНА (улази брижно): Бато, зовеш? СТОЈАН (види је и заваљује се натраг): Ти? СТАНА (бризне у плач): Бато, што си љут на мене?
СТАНА одлази плачући. СТОЈАН (ђипи): Циганка! Ја њу толико волео, а она?... Циганка! Ко да више!... Улази Ката. КАТА (прилази Стојану): Сине, болан си? Шта ти је? СТОЈАН (неугодно се измиче): Ништа, ништа ми није!
Брзо! Јух! (Скупља постељу и одлази. За њим одлази и Стојан.) Улази Хаџи Тома, загрљен са Коштаном, и са осталим. ТОМА (Коштани): моју кућу кад се улазило, певала се песма: »Море,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Лазар, у складу са својим светачким карактером, бира друго. Али одмах затим, у другом делу песме, он улази у жестоку борбу, баш као да се бори за земаљско царство, и био би победник да није било Вукове издаје.
противречност у певачу хришћанину куцало је борбено паганско срце; он се речју определио за небеско царство у које се улази без борбе, а стварно је пошао путем који је Кршна показивао Арџуни путем рвања са непријатељем, путем који је паганца
Али у другим тренуцима он је јунак по својој мудрости, по способности да превари непријатеља. Он улази у двор Мине од Костура прерушен као калуђер и игра „ситно калуђерски“, јер је то одиста најбољи начин да без муке
Лазар, у складу са својим светачким карактером, бира друго. Али одмах затим, у другом делу песме, он улази у жестоку борбу (баш као да се бори за земаљско царство), и био би победник да није било Вукове издаје.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Била је то заиста удобна колибица, мрачна и тиха, просто да се завучеш и да одмах захрчеш. — Жуја, ево кућице, улази. Настаде сад нова невоља: Жуја неће, па неће ни да привири у колибицу. Моле је, наговарају, гурају, вуку — аја!
— Па да, тако је — сложи се Јованче. — Хајде онда улази. — Хајде ти први — поче да затеже Мачак. — Па ти си се отимао да први уђеш, ти си открио пећину, лампа је твоја.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То је клетва што силази на земљу и со тиме сатире и мори се свака лажа и хрсузин до смрти му! Тај срп улази у хрсуску кућу и тим, који се мојим именом лажно куну!
У припрати од истока на левој страни како се улази у цркву лепо намести за спомен, да свак то види ко год у цркву ону долази.
И каде дођоше к оному месту што се зове трисводно, да речемо од три кубета више црковних врата, гдено се улази у цркву, стадоше између два велика она црковна ступа названи феталски ступови.
Дух свети залудних речи не уноси ни их у писмо полаже. Кад је која кућетина без врата, свака хавет унутра улази и онде шуња. Ко да зна човека какав је изнутра? Високо су небеса, А тешка су наша телеса.
Знање, вештина, штоно се мудрост назива, она је свему мати; беседи и свакој справи. У злу и лену душу не улази — вели се — мудрост. Тушта имена вешта мудриња у себи има.
И што пак вели? Ето, дође ангел к девојки, те јој рече: »Радуј се, обрадована, Господ с тобоју!« Улази огласник унутра к њој у кућу... Свакад се тек унутра о своме послу забаљаше, те се све дома нахођаше.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе: каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.
Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...
И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата...