Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ вели он, седајући до мене на клупу. Ја бих хтела даље да идем, али ми колено клеца... Он баци свој дугачки штап и улар на земљу, после се окрене мени, па ме само гледи. „Грлице, ал’ си дивна!...“ После ме узе за руку.
Ту беше једна ливада врљикама ограђена. Мој кожарски трговац додаде ми улар од коња, скиде неколико врљика доле, и тако смо превели коња у ливаду.
Ми поседасмо на коње, а Живко узме Станиног коња за улар, проводећи га стазицом куда само козе пролазе... Кад је зора свитала, ми смо већ били код Живкове куће...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Коњ мало стане, па опет копа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче. Пурко га трже за улар и умирује, неће да се смири! — Ама шта му је сад! — узвикну кмет већ љутит, па ожеже коња подобро штапом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
!... Ето, пре три месеца кад су оном Нéци украли коње, па мало им што су одвели коње, нег’ му још метли улар на врат, па отишли с коњима, а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су га укућани курталисали
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПЕТАР: А? ЈАЊА: За Мишку улар, форинта тридесет крајцара. ПЕТАР: Господару, шта ти говориш? ЈАЊА: Што ми правиш штета?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су раздрагано пошли у ноћ, да краду.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Стари људи често кажу: „Жене се бију чибуком а људи ножем али пушком“; „Коња и жену треба држати за улар“; „На псето замахни, а ђевојку удри“.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу, па седи на њој и држи улар у рукама. Како то види, препаде се, па скочи да тражи кобилу, и тако тражећи је удари на некаку воду.
кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некакву кладу, па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види, препадне се, па скочи да тражи кобилу.
а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу, па седи на њој и улар држи у рукама.
А мој ће мајстор доћи да купи коња, и штогод зацениш он ће дати. Али се немој шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу.
Али се немој шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу. Кад дођу близу вашара дете се претвори у коња што га нигде нема.
— Што је год старац заискао, Турчин му одмах извади готове новце без речи. Старац кад прими новце, скине с коња улар, па њиме о земљу. У тај мах нестане и коња и купца. Старац дошавши кући с новцима, затече и сина код куће.
АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА! Гонио некакав чоек на магарцу двије крошње пунане лонаца, па све водио за улар магаре да не поклизне ногама бојећи се да му се не поломе лонци.
Наљезе путем некакав чоек и зачуди се, зашто се мучи и тврдо при глави држи за улар, а све се окреће на магаре, па га упита: — Зашто то чиниш, болан? Зар не би магаре и само знало ићи?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈАКОВ: И најгора. МАРКО: То само муж каже, кад му почне жена читати предике. Дајте улар, да га вежемо. Со тим ће се сељак лакше убедити. МИЛОШ: Тако, тако, на моју душу, биће доста новаца.
Кукавче, што се ниси казао! Али још нешто. Чрез тебе сам мог магарца изгубио и јошт три дуката. Није право да и улар изгубим, зато, дечко, дај ми то натраг. Ја мислим да ти ниси улара имао, кад си магарцем постао.
Ја мислим да ти ниси улара имао, кад си магарцем постао. ЈАКОВ: Нисам, чича; зато ево ти улар! СЕЉАК: Ја идем мени другог магарца тражити. (Отиде.). ЈАКОВ: Међер сам ја опет најпаметнији од моји другова.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда. Вуче бедно кљусе сипљиво и ромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче, ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(За улар); Кад се коси сено? (Сено се не коси него трава); Куда иде дете кад наврши четврту годину? (У пету). Као највреднији
сирац воска, и знајући да свијећа она што у такијем догађајима претече, остаје њему, повиче на ђака да донесе с коња улар, да око њега од свега онога граде свијећу.
Кад ђак улар донесе, и баба виде шта они хоће, она истргне калуђеру восак из руку говорећи: „Нећеш, бога ми! Ако је и Богу, много
— Приповиједа се како је некакав Турчин подсмијеха ради полагано скинуо улар с Херове кобиле, коју је Херо за собом водио, и метнуо га себи на главу, па он мјесто кобиле ишао за њим.
Кад Турчин уједанпут стане и затегне улар, Херо се обазре, и виђевши мјесто кобиле Турчина, рече: „Кад ли се прије потурчи, кад ли чалму стече!“ Нешто шушну.
(На ражњу) 360 — Где у вола има највише меса? (Под кожом) 361 — Зашта се коњ води на појило? (За улар) 362 — Зашто во лежи? (Што не може да седи) 363 — Зашто кокош кљује?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кад буде око поноћи он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Како то види, препадне се па скочи да тражи кобилу, и тако тражећи је удари на некаку воду.
кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, | а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види препадне се па скочи да тражи кобилу.
а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и улар држи у рукама.
А мој ће мајстор доћи да купи коња, и штогод зацениш он ће дати. Али се немој Шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу.
Али се немој Шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу.” Кад дођу близу вашара дете се претвори у коња што га нигде нема.
” Што је год старац заискао, Турчин му одмах извади готове новце без речи. Старац кад прими новце, скине с коња улар, па њиме о земљу. У тај мах нестане и коња и купца. Старац дошавши кући с новцима, затече и сина код куће.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда; Вуче бедно кљусе сипљиво и хромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Страх, који их је био обузео, донео је све своје кобне последице. Јер чим Антракс опази мајмуна, испаде му из руку улар на којем је водио свог магарца, а оба роба, која су сивоњу придржавала, отскочише у страну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Како то види, препадне се па скочи да тражи кобилу, и тако тражећи је удари на некаку воду.
а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу.
а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и улар држи у рукама.
Кад су били на првом конаку, док акшам, а слуга ухвати првога коња за улар, па ће господару: — Ево овде ћемо коначити.
Таман он насред, поља, а акшам. Слуга ухвати првога коња за улар, а везировић ће му: — Нећемо овдје ноћивати, но проћерај мало, — тако ми је отац наредио.
А мој ће мајстор доћи да купи коња, и што год зацениш, он ће ти дати. Али се немој шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу.
Али се немој шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу. Кад дођу близу вашара, дете се претвори у коња што га нигде нема.
Што је год старац заискао, Турчин му одмах извади готове новце без речи. Старац, кад прими новце, скине с коња улар, па њиме о земљу. У тај мах нестане и коња и купца. Старац, дошавши кући с новцима, затече и сина код куће.
сирац воска, и знајући да свијећа она што у такијем догађајима претече, остаје њему — повиче на ђака да донесе с коња улар, око њега од свега онога воска граде свијећу.
Кад ђак улар донесе, и баба види шта они хоће, она истргне калуђеру восак из руку, говорећи: „Нећеш, бога ми! Ако је и богу, много
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То је било њено осетљиво место. Коначно сам нашао лека својој муци и то тако што у радне дане нисам скидао улар са мазге већ би јој само уклонио један део тако да је могла несметано јесли.
Ћипико, Иво - Пауци
к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Морао сам да загазим у воду, пређем поток, ухватим за улар и снажно цимнем проклету јогунасту рагу. Димитрије Свршено је са нашим блаженим, усамљеничким животом на Саборишту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— горњи спрат зграде; зграда на четири стуба; кућа уопште чарни — црни чаршија — трг, пијаца чатали-јулар — рачваст улар чатити — читати чатрња — цистерна, бетонирани простор за чување воде чауш — стражар, дворски вратар, пандур;
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Како ли је само наоружан, све звони! Лазар и Стриц на крају су једва ухватили магарца и за улар га повели кроз Прокин гај.
Дјечаку од страха стадоше очи. — Мајко мила, колики је! Гле му само ушију! Па гле . .. Па он има улар на глави! Зауларен вук, еј! Кврц, кврц!
Стриц скочи сад још више поплашен. — Шта је сад ово?! Батине с неба падају или... Дјечак попаде магарца за улар. — Ти си се на мене ритнуо, признај! Сивац само стригну ушима као да ће рећи: — Можда јесам, а можда баш и нисам.
— Једи свој улар, а ово је кров за моју главу! Само је сад невоља била у томе што је тај Стричев сламнати „кров“с једне стране био