Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Знате ли ви — уплете се учитељ — да су у кита уста као ова механа, па само хукне у се — а човек улети!... Така је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) — Е то ваља посолити!
— Та пушку ми дајте да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.
Африка
Постављене у тесан круг опкољен старцима, децом, старијим женама, оне тапшу и певају, и сваки час по једна улети у средину, распевана, луда, баца се полеђушке, час једној, час другој у наручје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Живимо, плачемо, смејемо се, кад како. Сваки има свој век, своју љубав, свој светли део живота, као тица која, кажу, улети из мрака у осветљену дворану и излети на другу страну у таму.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ћеш, заувар је човјеку сиромаху да му и муха у нос улети. И настави тако да живи наш добри Ђукан као да се ништа догодило није, сиротује и пости, меће закрпу на закрпу, а
толике дане и недјеље играти се жмирке с непријатељем и провлачити се кроз ове гудуре као лисац, а да се нигдје не улети у праву борбу, да се мушки не удари, а? Није лако одговарати за толике људе који су нам повјерени, треба то сачувати.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Утом и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше коња н улети у воденицу: — Камо, море, таки и таки човјек, што је сад ту ушао у воденицу?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Размишљам о једној сиротој Ољи која није смела да докторира ... — Зашто? — улети маман. — Па због тога што би морала да ставља Др испред имена. А зове се Оља!
Питам се само због чега спавају са отвореним вратима од собе? Е, ту, маман, наивна као што је Бог дао, улети и по други пут у конопце: — Како са отвореним вратима?
Ко зна докле би стигла његова фантазија да у кујну не улети маман са звиждаљком у устима: — Децо, а сада гимнастика за ваше јадне, запуштене трбушне мишиће!
— И тако ти то, човече — рекох без везе — иде све до шестог у месецу ... — А онда? — улети неки блесавко. — Онда ти — рекох — долази седми!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Речи се губе, оне се топе, аветно лебде врх катастрофе. Улети, ласто, у звук ми мукли: с рибизлом риме зрим о бодежу.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Догоди се једанпут битка с Турцима, наши изгубе и почну бежати. Сви би билн поватани, али Голи Син врати се натраг, улети међ Турке и самог великог везира убије. На то они дођу у замешатељство, а наши се охрабре и све до једног потуку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство ? И шта је то те се писар тако сплео, збунио ?...
Дотерао бих до капетана.. па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм... Зови ми... хм... кога ћу ... а, зови Вељу учитеља из БреЗовца«...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Отворише се врата и путник један, младић, уђе у крчму, а за њим улети свеж ноћни ветар. Странац је у необичној ношњи: на њему бео бурнус привезан црном врпцом око чела.
Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво, час у око, или га пецне у образ, у врат, час покуша да му уђе у нос.
Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Па је л' сад идем отуд? XВИИИ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (улети задуван): Газда! Ево од општине кренуо силан народ. Напред музика, упалили фењере и вичу, грдно вичу.
) Био сам, љут на тебе, али сад ти праштам. Данас ти праштам. XXИ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (улети као бесомучан): Газда, ево их већ на ћошку! (Издалека се чује музика.) ЈЕВРЕМ: Ћут'! ћут'! Што се дереш, брате!
) ЈЕВРЕМ (дочепа се за косу): Па овај украо мој говор!.. (одјури Ивковићевим вратима, откључа их и улети у његову собу.) Господине... господине (Клоне.)... Ништа, шта, хтео сам... управо... дакле...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: „Камо море таки и таки човек, што је сад ту ушао у воденицу?
Ћела одмах обуче оне госпоске хаљине што му је коњ донео, припаше сабљу па уседне на коња и одмах улети у бој. Како он улети у бој, сва се непријатељска војска узбуни: не зна се или више он сече или му више коњ тлачи.
Како он улети у бој, сва се непријатељска војска узбуни: не зна се или више он сече или му више коњ тлачи. И тако за тили час војска
У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: „Камо море таки и таки човек, што је сад ту ушао у воденицу?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Испред тунела је скретничар начињен од шареног лима. Тренутак пре но што воз улети у тунел, он диже црвену заставицу. Сада се и он тресе од смеха. — Мали воз прича којешта!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нашао, се био на станици онога часа кад је кнегиња Долгоруков стигла у Велес да и сама, као проста болничарка, улети у борбу која је косила јуначке батаљоне.
Па се нагло отворе врата павиљона, појури студен споља као бес и сестра Ѕтепхенѕон улети задихана, са покислим руменим образима и црним мачетом на грудима испод шала.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба... Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Утом и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: — Камо, море, таки и таки човјек, што је сад ту ушао у воденицу?
Ћипико, Иво - Приповетке
Једнога јутра, пролазећи поред фратарске кухиње, осетивши топли миомирис, улети у њу и, не нашавши никога, нагло испи шољу топла млека и однесе неколико комада колача.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па да, не личи. Ал' тако је то кад није васпитан да буде у министарској кући. XXИИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (улети): Мама, знаш шта је ново? Тата је постао министар. ЖИВКА (љуби га): Е, а ко ти је казао, чедо.
Петровић, Растко - АФРИКА
Постављене у тесан круг опкољен старцима, децом, старијим женама, оне тапшу и певају, и сваки час по једна улети у средину, распевана, луда, баца се полеђушке, час једној, час другој у наручје.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Војници поскакаше на бедем и под градом куршума раширише прорез. У томе коњица већ улети у наше раштркане стрелце по пољани. И гле — не сече их! Ја гледам, гледам — аја, баш их никако не сече.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Говоримо ми тако, док улети у авлију Станко Ђаковић: — Ето, вели, Крајишника уз Козицу! Чују се пушке. — Шта ћемо, по Богу браћо?!
Ћипико, Иво - Пауци
Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. На улици исправи се и одахне. Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу... По подне одјурио је у поље, изван града. Очај, чама и силна туга глодали га.
Бесвјесно пратијаше их издаље. Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима. Сједе за први сто што га нађе и наручи пива. Заручници се бијаху сместили даље од њега. з.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Главу за образ! Ја сам већ мртав али бар да ми се кости у гробу не преврћу. (Оде.) ДИМИТРИЈЕ (оде за њим). Пауза. Улети Стана и нариче. СТАНА Куку, снашке, куку, снашке!... Крв ће да легне. Већ цела варош узбунила се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мајстор Коста улети натраг у радњу, дочепа неки предмет и расцопа огледало. Улети сад за њим и мајсторица и дрекне: „А гле откуда Ристина
Мајстор Коста улети натраг у радњу, дочепа неки предмет и расцопа огледало. Улети сад за њим и мајсторица и дрекне: „А гле откуда Ристина нарав!
Здравље танко, а природа ретко страсна. У шестом разреду се био заљубио, и безмало да у драму улети због шипаричких глупости девојчице.
Стефан плане: — Смрт ће га узјахати, да знаш! — дограби пушку, улети у шталу, и убије на месту најлепшег коња, коме је Марко дао име Ластић.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшијским кокошкама. Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано: — Нане, „Гиган“ саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку“!
— Тугô, — смеје му се мајка — осташе си удовице и сиротице... Та што да чине!... Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.