Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Страх неки обујми Ивана. И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше. Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Зар вас није стид? У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити. Тргох је за руку и извукох на горњи степен. Баба се слатко смејаше.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
пробушене прси Богородице, и она поразбијана кандила пред олтаром, сав тај утисак понижене и осрамоћене светиње ули му једну одвратност, која га је чудно храбрила у оној одлуци.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После бризну у плач. — Тето, тето! — Не плачи, ћерко! Писано је! — Црно писано! — Не ’ули Господа! Ћути чедо, ћути синко! — И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те је и утишавала.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Изненадно помрачење Сунца ули обема борбеним странкама толики страх, да већ започету битку сместа прекинуше и мир склопише.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— издера се на ме. — Јесам, оче прото, јесам! Изнесе каву. Почесмо, ја и он, пити. — Оче прото, ули-де и Стевици један филџан. — Јеси ли ти господар у 'вој кући, или је прото мрачајски?!
Ни игуман ме не могаде познати, тако сам се био прерушио. Све то би, док би чојек попушио лулу дувана. — Ули-де једну, Мићане! — Још сунце и не мисли огранути...
— викну, ја и испали' штуц за, њим, онда нареди' момцима да сазову људе, па шједо' с Партенијом пити. — Ули-де Мићане још једну чашу оцу Сопронији! — Ули, Мићане ули — чу се неко из мрака.
— Ули-де Мићане још једну чашу оцу Сопронији! — Ули, Мићане ули — чу се неко из мрака. — Па мореш и Симеуну једну узгред наточити.
— Ули-де Мићане још једну чашу оцу Сопронији! — Ули, Мићане ули — чу се неко из мрака. — Па мореш и Симеуну једну узгред наточити.
— То нешто, Симеуне, млого жалобитно. Ули-де му Мићане, једну чашу. — О, људи, ово укрстило са обадвије стране, па не да ока отворити!
— Вјерујемо, вјерујемо, Симеуне! Што не би вјеровали? Ули-де му, Мићане, једну чашу. — Нека! Нећу! — одгурну Симеун осорно руком чашу, јер је био пао у онај непојмљиви,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
51 Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? Ти у цветну младост моју Ули отров грчевити. Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? У срцу ми много змија, Међу њима, драга, и ти.