Употреба речи улизица у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван. Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. Турчину заигра срце од радости. Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.

Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. — Хајдучка сорто! — Боље бити и хајдук него турска улизица! — Ко је улизица? — Ти!... И кажем ти, оступи од мене!

— Хајдучка сорто! — Боље бити и хајдук него турска улизица! — Ко је улизица? — Ти!... И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда је брзо готов. А то важи за њега, јер он није од оних покорних млакоња и улизица што само знају „разумем“ н слепо и капларски извршују што им се нареди, него он хоће да испита: је ли оно што се

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он, вели, има деце. Има, каже, и међу комшијама – и међу сународницима – шпијуна и улизица. Питаће га кога то има у кући? Ко је то? Одакле? Куда ће из Будима?

Него има мајора, ланцмана, комерсаната, шишобрка, коцкара, курвара, па и ждера, свиња, улизица, а поред безумних јунака, и много туроња, горостасних кукавица.

Живан Шевич, који није волео коње, улизица, услужан, дрзак, завидљив, пројаха на свом коњу, прав, строг, поносит, са сабљом у руци – појава као из приче.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности