Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако сам у мислима и заспала. Санови ми беху још ужаснији него јава: идем ја кроз кикиндске улице, у крилу носим све најлепше јестиво што ми га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Мишеви који једу мишоловке! ДРУГИ ЈАДАЦ Доћи ће време кад нам неће дати озеблим на сунце, на пијаце и улице. Доћи ће време кад ћемо бежати у кртичњаке и земунице.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
рада, одмор ујудурисати — удесити ункаш — облучје на седлу ујдурисати — унети се некоме у лице ушорити — поставити улице халакање — призивање алаха у помоћ хан — друмска гостионица; преноћиште ханума — госпођа хасна — корист, добит,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али кад глас стиже да умрије Ката, Млада удовица, вест бејаше кобна: Све улице беху пусте за по сата... И све покри туга и тишина гробна...
Она ће понети његово име кроз просторе неба као што би га његово дете носило кроз улице града. Сваке године у исте ноћи чекао је он да се пролије светлост тог непознатог поноћног сунца, које је слутио, и у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али, каже мајка, откако се поче дружити с Мићом казначејем, Крстом из Макевине улице, Олбректом апотекаром и још тамо некима, све се окрену и пође како не треба. Обрецује се.
— Не знам просто шта да радим! — говори слика из авлије. — Остани! — вели слика са улице. — Одмах си се расрдио! — Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! Ја хоћу рад!
С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.
Онда пођосмо даље. — Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи. Хајд'моте, боље, у мање улице. Она ћутећи пође за мном у Јахнѕѕтраѕѕе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чим се умио и очеткао, запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа. Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па кад и мрак, ноћ падне, ни тада се не умара ни смирује. Онда иде из вароши у крајње, пусте улице, у њиве, винограде и тамо сам пева, лута... — — — — — — — — — — — — — И кад није пијан опет лута.
По њему, чим се он укаже с краја улице у којој мртвац чека, за сарану зна се већ да онда за њим иде поп и друго што треба. Такав је увек.
Па, пошто је наша кућа била прва од улице а онако висока, окречена одударала од густог мрака и кише, то га донели к нама. Стара мајка се одмах диже.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Та кобна и судбоносна вест која је ово после подне као гром, са узбуњене улице, упала кроз његов отворен прозор, најпре га је поразила, па је као неко што је очевидац док се на његове очи руши кућа
она тешка гвоздена кола за поливање, вучена огромним мекленбуршким коњима, који су тромо и гломазно газили средином улице, оно заглушујуће тандркање по неравној и шиљатој калдрми измешано са узбудљивим, гласним жагором и узвицима што су
Да може и да га није стид од света он би зазидао све оне прозоре са улице. Не воли госте, не воли никога. Никад из куће не би изашао нити у избору књига уме да се нађе.
Африка
Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем. Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и
планина, из оне исте црвене земље, местимично крваве, местимично тамне и зарђале, од које су и њене широке засађене улице, и све овдашње Тло Африке. Варош је једна од најстаријих африканско–европских вароши; неке су куће још из XВИИИ века.
којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.
Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених.
Групе које играју томболе и групе око црних фризерки које насред улице, седећи на асурама, чекају младе жене. Чешљање траје цео дан а фризура ће трајати и више месеци.
Чешљање траје цео дан а фризура ће трајати и више месеци. Група око бербера који насред улице брију главе људима. Два-три сасвим бела црнца (албиноса), црвени, изборени, као скувани, језиви, омрзнути од својих
асуре, на грдним разбојима; како се у подрумима, на слами, као у шталама, меси хлеб, и како дечаци чак до насред улице држе конце, чије крајеве памуџије прошивај у кроз јелеке и антерије; или како се кују бабуше.
Кроз чаршију покривену зеленим вењацима; уз брдо, кроз улице препуне света, магарића, бициклиста и деце. Никада краја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сунце је, као ватра, претрчавало, од крова до крова, преко барокних палата и кућа, а само су улице у средини вароши остајале дуго у полумраку, и са спуштеним завесама.
Па да се онда сам самцит, кроз празне улице Темишвара, враћа, кући. Ваљда да би се спасао тих мучних мисли, Павле поче да мисли на своје коње, и како ли ће бити
Гледали су за њим зачуђено, али нису викали. Павле се, као нека сенка, провуче, кроз прве будимске улице и поче да се пење у стрме сокаке, тетурајући се. Али пао није.
Куд је нестало? Њихов се смех више у Будиму није чуо. Сад се у Будиму господин Трандафил смејао. Читаве улице, кроз које је Павле био пројахао, кроз кикот и песму, биле су сад опустеле, као од неке куге.
Небо је, међутим, изнад Табана, било затреперило. На дну стрме улице указаше се тешка, црна, путничка, кола. Према обичају оног времена, висила су, на високим точковима, као да се људи
Коњи су се били поплашили да их, тако рано, терају, узбрдо. Кочијаш се трудио да заустави кола, на супротној страни улице, где је Исакович стајао, уз вику Трандафилову. Трандафил је искочио из кола и притрчао Павлу.
Као нека сен, којој се жури, Павле је већ био зашао у оближње улице, по мраку. Ишао је, као да га вијају. Био је заогрнут својој абом, иако је било топло, а, у руци, стезао је своју
својим огртачем, са сабљом у руци, он изиђе од Копше, поред Агагијанијана, по мраку, као сенка, и пређе преко уске улице по мраку, неколико корака, у неку авлију, где је млади Јерменин, кикоћући се, зазвонио на нека врата, испод једног
Официр га је поздравио. Затим је прошао, као неки Гарсули, кроз капију Ротентурм и кроз улице које су водиле Флајшмаркту.
Честњејши Исакович је, међутим, прилазио трактиру, слободан, кракат, лагано, на другој страни улице, поред зидина манастира, а није се могао, из трактира, видети.
Идућег дана, Исакович је почео, при својим шетњама по вароши, све чешће, да скреће у улице, које су водиле под брдо, на ком су били, у тврђави, казамати и затвори.
Испод гласиса батерија, обасјаних Сунцем, он је, и у сећању, пролазио, ћутке, кроз узане улице тврђаве, кроз које ни кола нису могла проћи, а видео, већ издалека, гробље, и, у даљини, иза њега, Фрушку гору.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У селима по равници ове су дугачке улице покривене дебелим слојем прашине или блата према годишњим добима. Куће су уопште мале; има их и алпијског типа, али
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
закова, навуче на врата ормане, кревете, столове, столице, пећи, перјане јастуке, старе капе и поломљене чачкалице. Улице опустјеше.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
С гађењем помислих на две главне улице и неколико прашњивих уличица које је неко назвао градом. Идиот! И то идиот који није стигао да види како у том граду
Помислих како би било да сада уђем и у католичку цркву, али ми се нешто није дало. На прилазу једне, од улице зракасто поређаних око трга који је неко из вица, чега ли, назвао Погача - видех Атамана како се приближава својим
Рашида је била стручњак да легне на звоно док не разбуди пола улице, а онда стане иза неке избочине у зиду, или чак иза канте за ђубре.
Свим могућим покретима она је одавала своју љубав и фискултурник је почињао да бежи на другу страну улице при сусрету с њом, док је Караново препричавало чудне поступке госпођице Меланије.
Помислих на улице пуне шетача и сустанара који су играли преферанс у дворишту под оном шугавом крушком. Помислих и на милион других
Црњански, Милош - Сеобе 1
су биле зарасле читаве брегове, са којих су као мирисна киша већ почели да падају цветићи, ни свет који беше закрчио улице и напунио прозоре, дивећи му се, његовом огромном, тешком коњу, његовим распеваним официрима, што су били исукали
су му све нестрпљивије да напада и он при крају пролећа попусти, спреман да види бојишта и мртваце, запаљене улице, убијене жене, кише, шуме, брда, ливаде, као и његови војници, али све као у свом позоришту, не дотичући се чистим
Затим, погледавши кровове над собом, прозоре, са ћуповима цвећа, и своје псе што урликаху насред улице, уздигнутим вратовима, пропусти слуге које одведоше коње, а од којих један коњушар, неочекивано, паде на калдрму, као
Виде још само, пред собом, у дубини вароши, како његови војници гину, скачу и како, за час, испразнише средину улице, прибивши се десно и лево, уз зид. Затим, примети да и око њега падају. Плотуни француски трештали су му у лице.
Од дима, једва је могао у дну улице, међу кућама, да разликује војнике који се пушкараху плотунима, на одстојању од свега неколико десетина корака.
Затим одбацивши и клобук, пујдајући своје псе, испаде на средину улице, са голом сабљом у руци, трчећи од војника до војника, који пођоше, чим га познадоше, на јуриш.
Из боја, при преласку Рајне, сећао се само насукања чамаца; из битке код Цаберна, само једне улице. Хапшење и суђење његовог најстаријег официра, Пишчевича, капетана шидског, разбеснело га је толико да му је крв
Развлачећи сламу и разапињући шаторе насред улице, између зидина, војници су, напити, певали, љубили се и грлили. У граду се говорило да ће пук, као и остали сербски
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„У кући где има једна удавача, она сама направи лутку, лепо је обуче и обеси у прозор с улице; ако има две девојке, онда се истакну две лутке и непрестано висе док се цуре не испросе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И то је шуга. КИНОТЕКА У ТРИ Сваке недеље, тачно у десет до три, једна млада жена стиже из дубине Косовске улице водећи за руку кћер. Њена кћи има мајчине очи боје дима.
много лепих и удобних ствари за око, добро је што сам ту, а не негде горе у копну, где је сада прашњаво и знојаво, улице пусте, а свет куња иза спуштених ролетни, добро је, ипак је добро што сам овде!
Бел Ами постаје изненада заинтересован, јер примећује да се из дубине Главне улице приближава облак птичијих крила. – Изгледа да ... Пуфко се ухвати за главу: – Господе, колико птица!
Птице гурају те мирисе крилима преко опустеле улице, гурају их сасвим ниско дуж блиставих шина које се даве у растопљеном катрану, преко гранитних коцки трамвајског
Седели су испуњени осећањем да се никада нису ни дизали са својих плетених столица. Сасвим у дну улице појавила се бела мрља. Расла је и расла, а када је пришла на сто корака, претворила се у девојку лењих покрета.
прошавши кроз гужву гардеробе и мирис сиротињских капута, који су своје власнике напречац враћали у периферијске улице из којих су покушали побећи, њих двоје се нађоше на улици засути снежним конфетама.
Ни када зажмурим, тетрапак ми не личи на краву. Фарови аутомобила из моје улице не умеју ни изблиза да ме погледају онако као кравље очи. Свеједно што их милујем, они не умеју, па не умеју!
— и клис одлети чак преко улице, у Бајчетића двориште. – Шта је, бре? — излете пред нас Бајчетић, озбиљан човек, политичар.
Вратила си се и ти кући и затекла кухињу запушенију него икад раније. Чудно, као да су се смањиле улице и куће. Као да нико не чисти тротоаре? Видела си своје већ удате другарице са стомацима до зуба.
Сем неког пијанца који је куњао на седишту за ратне војне инвалиде, у њему остадоше само Лука Ристин и шофер. Улице опустеше, а свечана тишина спусти се попут празничког столњака на линију једанаест.
Запањише га солитери на некадашњој бувљој пијаци код Цветкове механе. Открио је поново смех улице, видео џепароше и клинце окачене на трамвај »двојку« како се довикују; тапкароши су му нудили карте испод руке пред
Матавуљ, Симо - УСКОК
Та граја, одјекујући кроз уске, кривудасте улице которске, разбуди и заплаши грађане, те за тињи час прозори се начичкаше главама и почеше укрштати питања и нагађања:
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У Пет петлића проваљује истрзани ритам улице. Песма је река која захвата све на шта наиђе, она носи и оставља, губи и покреће.
Лукић проговара лирски надахнуто, са нежношћу песника у коме су се здружили старински лиричар и осетљиво дете. Улице, тролејбуси, кише, снегови, прозори, паркови и учионице најчешћи су оквири тих, дечјих похвалница свету.
Најјачи је, или бар најзанимљивији, онамо где из њега проговара истинско дете, заљубљено у улице, школске учионице, родитеље.
Милићевић, Вук - Беспуће
је сазнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега.
Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу. Улице су биле блатне и каљаве. Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које
Средином улице, правећи велике кораке, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси,
и добацивали досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, загледале једне другима хаљине и огледале се у излозима; средином улице пролажаше једна гомила зидарских радника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширима, враћајући се са
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице. Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца и хартија држи увек газда
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
23. И тад смисли детић врли Да се чега бољег маши, Кад млађано што огрли, Да се нема шта да плаши, Те улице све прокаса, На ту Лизу док набаса. 24.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ. Са улице била је ограђена високим зидом. Капија беше велика, стара, са похрђалим алкама и испод које се могаше човек провући у
— Па нема ништа, Маријо. Све сам послала. Али хајдемо, можда ћеш ми уз пут што затребати. И оне одлазе. Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.
Ето на! Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви. Изиђох и стадох на праг од кујне. Месец беше насред неба те не беше великих
Твоја башта и двориште бејаху чисто голи. Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено
Хтела би да полети, али не зна куда? Да бројим звезде? Да певам?... Са улице се чују гласи и бâт корака. По неко запева, глас му се простре, разастре на све стране и полако, дршћући, утоне у ову
И заиста Божић долази, али како? Нано моја слатка! Зора пуца, дан се дани. Прангија одјекује и потреса прозоре. Са улице допире оштар бâт нових ципела.
Кандило пуцкара. Миришу опајани ћилими у соби и слама из асурâ. Са улице се разабиру већ гласови. Пробија модрина кроз прозоре и ломи се са светлошћу свеће у чираку. Облачиш ме.
Још с краја улице скидам капу, добро је угурам у недра, да ми је не би ко извукао, и палим свећу. Једва ако се прогурам до порте.
Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га... Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.
У том већ почне први мрак. Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније. Она убрза. Преко скрханог моста Оџинке улази у варош. Жури се.
Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље. Само зна да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А шта на то мајка стара? Са улице трем отвара, из улица са свих страна силне чете Филишћана: „Амо, децо, Самсон спава! Будимо га! Камо справа?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Познато вам је, да је у Цариграду све у највећем непоретку, који (непоредак) престолни градови захтевају; улице су пуне ђубра, премда има и шибајуће изворе. ПУТНИК: Ја ћу у Цариград морати ићи, молим дакле о Србији.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Боље би ти било да скуваш кафу! Отишла... Пустили те тако у бели свет, на београдске улице, и дали ти хиљадарку да се испроводиш намртво, па си одмах иза ћошка купила: сладолед — триста жваку „хоби“ —
У ствари, понекад зачујем како се неко шашаво церека да све пршти, окрећем се, тражим је и проналазим на другој страни улице.
Вероватно, чак и на сунчаној страни улице некако осећа да сам помало заљубљен у његову Анчи, и сасвим сам сигуран да ме после оговара, а мене је тако лако
да трчи Кнез Михајловом и да се грудва када падне први снег, а из биоскопа морате да се враћате соло: с једне Стране улице ви, с друге — он!
Ма нисам савила окуку ни иза ћошка своје улице, а већ ме је зауставио један веома стари госн Кречко Лапонац, са штапом.
ГЛАВА ИX Једно веома кратко поглавље о веома дугој Аниној заљубљености у типа из киоска на углу њене улице. Када зрело размислим, била сам у тог момка заћорена још у оно време када смо се тачно испред његовог киоска играли
је излуђивало код њега биле су сиве очи пантера из зоолошког врта, и то што уопште није био циција, као други из моје улице.
Није био забораван као други. Паркирали смо их у Фордовом излогу на крају Васине улице. Волела сам га због тога што сте некако били сигурни да неће заборавити место на којем је паркирао своја кола, ма о
им чујем оне оригиналне текстове: „Неочекивано лепо време за ово доба године измамило је десетине хиљада Београђана на улице и шеталишта нашег главног града ...
(А код њих невероватно, све улице се зову стреет!) Ту ме јако подсетише на неког мог френда, шофера Дрнду, с Каленића пијаце.
Није било у реду, знала сам то, кад су ми већ платили да га заборављам по Лондону, али улице су биле тако празне и пусте у том Карнаби-стриту да може да носи блузу са разливеним хемијским мастилом на ивици џепа,
Као онај човек из киоска са угла моје улице, на пример! Како да поверите нешто тајанствено и неодређено доктору који делује тако темељно и тако задовољно?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тако деда под товаром, у кожуху крену старом узлетишту, на пут плави. Кроз улице градске гура, све се ваља и котура, рекао би: мамут прави.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ићи ћете благим нагибом између маслињака и винограда, све до куле. Затим можете сићи било којим степеницама низ улице. Пео сам се ипак улицама. Камени излази кућа, прастари, излазе на саме степенице.
Један господин жели да говори са вама. — Колико је велики — чујем да говоре жене са друге стране улице. — Одакле долази? — питају полугласно зидареву жену. — Само ће да преноћи овде. Занима се за рибе.
Било би добро да рачун платим још вечерас. — Не брините се ништа. Идем једноме крају улице. Улица прелази у пут између маслињака и врло брзо доводи до капије замка.
Жене су у грдним покретима с једне стране улице на другу, спремајући се на посао. Гласови из њихових грла су врло значајни. Ја сам у чамцу између Острва и Ескалоне.
— Довиђења, господине, чекамо вас после вечере. — Довиђења, изићи ћу на врх и после сићи. Пењем се уз стрме улице. Не виде се лица жена и девојака које су у капијама. — Добро вече. Како везиље? — Изврсно. Радиле смо цео дан.
Можете и остати ако вам је пријатно. Сагрера ће се одмах вратити. И јато младежи нестаде грајећи. Стрме улице су одјекивале од њихових гласова и обуће. Затим као да их није било до малопре, апсолутна тишина завлада око нас.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Почињу да моле да се свако врати на улице града на улице мрачне и оне светле па ја их добро знам узвраћа онај што лута знам куда треба бежати кад те гоне
Почињу да моле да се свако врати на улице града на улице мрачне и оне светле па ја их добро знам узвраћа онај што лута знам куда треба бежати кад те гоне којим путем и
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Него, дедер, Агатоне, да пођеш ти адвокату. ВИДА: Реци му да смо се ми овде уселили као фамилија; нисмо ми туђинци с улице. СИМКА: И ваљда имамо преча права него тетка. МИЋА: Реците му, пријатељ-Агатоне, да смо ми наследници.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А овако, идем у непознато место, међу туђ свет. Сељаци су пристизали у масама. Пописана кола закрчила улице. На угловима се окупили ђаци и весело разговарају, а трговци задовољно трљају руке. На станици жагор.
Изгледа као да ће сад на јуриш, онако уморни и прашњави. Из једне бочне улице журно изиђе митраљески вод, и војници кажу да је непријатељ ту испред села, а они сада мењају положај.
— и пође с коњем на њих, те се они разбегоше. Тада нам војници објаснише. Пролазили смо кроз село и из једне бочне улице истерали пешаци вепра на главни пут, којим је баш тада пролазила четврта батерија. Сада четвртаци предузели гоњење.
Истурили смо им престоницу под нос, а не могу ни прстом да је дирну... Сутон је. Улице мрачне, прозори неосветљени. Пред једном кућом угледасмо веселу групу људи и жена.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Додај ми нешто тешко, тако да не морам да је ударам двапут! (Са десне стране, са улице, долазе Дара и Томанија) ДАРА: Гино, смири се, знамо како ти је! ГИНА: Откуд ти знаш како ми је?
Од доласка Даре и Томаније, на веранду је изашао и Василије. Током следећег Дропчевог монолога, са улице ће доћи и Филип. Продужиће до храстовог стола, и ту ће остати до краја сцене. Глумци без речи посматрају цео призор.
И знам шта говорим! ГИНА: Па, ако владаш, зашто се онда дрогираш том ракиштином? (Са улице долази Милун) МИЛУН: Чуо сам да овде станују глумци! СИМКА: Станују, привремено.
Све јачи ветар. Затамњење.) ИX СЛИКА ИЗНОШЕЊЕ ЛЕШЕВА (Касно вече. Угао две улице, у којима се виде АПОТЕКА, БИОСКОП „ЛУКСОР”, КЊИЖАРА ДЕБЕЉЕВИЋ.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нек се они врте као шарен врт, ко ће нам забранит да волимо смрт. Улице су нам деца и друзи, неће наш стид у чеду да пузи. Није за живот твој поглед охол, него за сласт и сан и бол.
Море, и ја остајем тужан ипак сваке зоре. И оставља ме загледаног у бездане воде. НА УЛИЦИ Кад светиљке сину и улице пођу у висину, у тами стојим ја. На свему што прође мој осмех засија.
Жене пролазе и облике губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам. И док тихо замагли ноћ, улице пуне сени, ја имам неба безграничну моћ, сви боли света скупе се у мени.
Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сада Ти? Волиш ли још ноћу улице, кад блуднице и фењери стоје покисли? А раге мокре парове вуку, у колима, ко у мртвачком сандуку, што шкрипи.
Кажеш ли некад, изненада, у добром друштву, још и сада, на чијој страни си? О, да л се сећаш како смо ишли, све улице ноћу обишли, по киши? Сећаш ли се, ноћне су нам тице и лопови, и блуднице, били невини.
на испиту археологије, Вулић као председник, смешећи се, пита ме: „Под каквим су се углом секле, господине Црњански, улице, у шестом слоју Троје?“ Те мржње стараца према омладини понављају се у свакој генерацији.
Видим себе пред вратима кућа где сам становао; пред кућама у које сам се враћао зором. Ево једне улице, где су се гужвале руље пијаних, побуњених војника. И весео сам. Залазим у једну малу улицу.
Осећам нешто бело, витко, сузно, како одлази од мене; бело као роса водоскока кад ветар духне. На крају улице празнина, празнина; над крововима, мокра брда и шуме и небо. Све је тако замршено.
Ту су прошле хиљаде наших судбина. Клечали смо и плакали смо. Остале су само туђе, безбојне, мрачне улице. Мртве куће. Како се све сврши! Кад сам стигао кући, била је поноћ; нисам могао да заспим; читао сам.
Да, истина је што новине доносе – имају нов тип топовске цеви, и нов тип крилатице. Али су им болнице сјајне, улице чисте, железнице препуне и тачне. А жене раде. Једино је дамама свеједно. Оне неизречно презиру политику.
Ледено, звездано небо умирило је, полако, све уоколо, улице, куће, и облаке. Било је око поноћи. Кад ово писмо, добијете, биће пролеће тамо око вас, свеједно је, дакле, шта вам
Целу ноћ, док смо јурили кроз Бретању, пљуштала је киша. Блато, неко ужасно, црно блато измазало је све куће, улице, и све пристаниште; само су по крововима, над градом, стресали се осунчани, црвени и жути, опрани црепови.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
подне примао сам честитања од најотменијих грађана; а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и затим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа нај отменији грађани.
“ Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика кроз све улице, а свет је шетао горе-доле увеличавајући тиме свечаност.
Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета, са заставом, промарширати победоносно кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у
Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Прошао је читав деценијум. Божић је. Студена кошава наноси читаво море снежних облака, који заносе и засипљу улице, дрва, куће — све...
Насред улице стане, отвори књигу и — лупи се по глави. — Стилихон је Вандалин, али је римски војсковођа!... И опет питање: »како
Ето, на пример — калдрма. Не знамо ко је први поплочао наше улице, али ни наши дедови, па ни ми не изменисмо ни једног камена на њима. Истина, јесмо се понекад и шалили тим.
Размисли се, па пођи напред!...« Ми се овим предлозима свагда слатко смејемо, али нам и улице остадоше какве су и биле. Како с калдрмом, тако је ишло и у свему осталом.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Они се и дале препиру, све док се завеса потпуно не спусти.) ЧИН ДРУГИ Друга соба (с улице). У дну два прозора. Лево врата која су затворена и пред која је постављен висок орман, а десно двоја врата.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру. Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Можда та ни хлеба купити није знала! А шта ако ју је нека рђава жена украла?! У неко црно доба, на крају улице, Плану боја познате хаљинице: — Ево Цице!
Фењер мрзи сијалице које бездушно сјаје У поноћ, кад милиционеру дојаде пусте улице. Шта презире гомила чистача, кад ујутру гега Са сандуцима под мишком, ко ласте кад се селе?
ЖИТИЈЕ ВЕСЕЛОГ ДИМИТРИЈА На крају улице најзабитије Живи Весели Димитрије: Он нема занимања, нити је Пријављен код општине и полиције.
ПОСЛОВИ ГОДИНЕ НЕДЕЉА У МАЛОЈ УЛИЦИ Ко букет кликера трешња зрела Тамо, на крају моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на крају села,
ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН Плануо недељни дан. Улице — пуне света. Сунце закључало стан И изишло да шета. КАКО У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ По Европи Снег се
А ти, који све знаш о Сингидунуму, Погледај, мало, на улице врвеће! Ако зидари од дрвета не виде шуму, Ти, од шуме, не видиш дрвеће...
Тамо хоћу да живим, ништа боље не тражим, Тамо, где се улице зову по људима неважним, Где двојица, опкорачивши клупу, и задржана даха Од поднева до вечери играју партију шаха,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
), па је носе проз градске улице усред подне тамо и овамо. Не боје се чести ни поштењу, тек да стеку да се ками ране.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Из комшилука чуло се такође спремање за сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана. Са улице допирао је бат корака.
Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.
А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.
А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву. Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући
црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.
нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет
Зато се | као исправи у седлу, одупре о узенгије. Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.
То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка. Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили,
А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.
ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Данас, ти си тужан и остављен скоро. И улице твоје, и тврђава стара Пусте су, и њима одјекују споро Још само тешки кораци варвара...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А кроз ваздух, кроз густу маглу, што напунила бјеше уске, кривуљасте улице которске разлијегала се древњава и плач жена и дјеце. „Шта је, ма шта је!“ „Ама нешто јес, нешто мора бити!
некијем дућанима позатвараше се већ, јер трговци, већином православни, хитаху дома к дјеци; градски чистибаше метијаху улице; пси и докоњаци измишљаше да се насунчају. „Јеси ли се препао јутрос? Шта си помислио да ће бити!?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Рукавица) 320 — Која је батина најтежа? (Просјачка) 321 — Која кућа нема пи комшија ни улице, а пуна је света? (Лађа на мору) 322 — Која свећа више гори: воштана или лојана?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир. Кад стиже на крај улице гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млађа госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче
Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра и на сметлишта.
Одједном Бакоња се трже и устави. Средином улице иђаху: Цонтрона, Врљока и Бакрица. Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим схвати и сети се кад је полеђеном пртином пусте, у лук савијене улице ишао занесен као месечар, не одговарајући на поздраве опанчара и дућанџија.
из кафане и, по мутној месечини, клецајући, пошао низ улицу, а фијакеристи су викали и псовали што иде средином улице. Можда је у неком од њих и Вукашин? Скренуо је и пошао низ стрму улицу с једним фењером.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ђисара је била у праву! Још дивље гуске нису ни кренуле на југ, а градом је завладала болест. Читаве су улице изумирале. Једино је мржња била жива. Рогати и репати мрзели су једни друге, а. још више оне без рогова и репова.
ТАТАГИНА ДЕЦА На самом окрајку града, тамо где улице прелазе у њиве, па у светлу дубину неба, у кућерку пригнутом до земље живела је старица звана Татага.
Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би? Сва деца из улице, као некада њихови очеви и дедови, трчала су за њом, вичући: — Татага! Татага! Да ли их је примећивала? Ко зна.
вечери, када је снег на земљи сјајан и шкрипав, на западном рубу неба, изнад саме Татагине куће, деца из Татагине улице виђају збијено јато разнобојних звезда и једну крупнију како се пење увис.
Обе су исте боје и величине, али једна искри од радости, док друга плачно жмирка. Дечаци из Улице кестенова тада подижу поглед ка небу, узвикујући: — Гле Плачка и Смејачка!
Сви стражари наоружани су пушкама, а улице поплочане глатким зеленим каменом! — Шта сада? — загрцну се цар Пелетин. — Заиста, шта? — уздахну Пелетинка.
— Видела сам га! — прошапута сунчева зрака поверљиво, наслонивши се дечаку на образ. — Кад су ђубретари полили улице, мали воз излетео је кроз прозор и спустио се на шине великог воза у долини.
Над градом се већ хватао сутон. Сиве и хладне, у хладном небу самотно су ћутале градске куле, али у дубини улице још су се сударали пролазници. Пажљиво и полако он потражи своју кулу и заустави се начас.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Некада, у старо време, тако се називала она четврт Београда испод данашње Улице цара Душана која је, крајем XВІІІ и почетком XИX века, била насељена претежно несрпским живљем: Турцима, Грцима,
Од почетка овог столећа назив Дорћол проширио се на све улице на дунавској падини од Калемегдана до Француске и од Васине до обале.
Понекад је житеље ове улице пред зору, знала да пробуди нека врло архаична, слеђена тишина, и у дану који би наилазио оживљавале су приче, ко зна
Ова неисторијска сећања која су, праве море, повремено обузимале житеље Позоришне улице, као да су нешто избледела у деценији пред Први светски рат, толико драматичној да је осећање непосредне садашњости
Иста је војска (да ли иста?) пролазила, десеткована, и у повлачењу, а по калдрми Позоришне улице, као и некад, у време Кочине крајине по палисаду шанца, ударале су аустријске гранате. Истина, ове из 1914.
И тако, невидљив јаше Господар Јеврем поред Бајракли-џамије. Дуго стоји на углу своје и Улице Седмог јула: аутомобили лете низ падину, ка Дунаву, у колонама, преко коловоза од црног сунца, а Господар Јеврем и
На углу Капетан-Мишине улице увек га цпеће иста недоумица: да ли је Капетан-Миши већ заборавио, или није, то што је овај, готово одмах после
Успео је, и у томе. Кад је отишао, била је 1839. година. Загледан, на углу своје и Капетан-Мишине улице, у небеса, Господар Јеврем мора да призна, и сад склон истини, да је његово, Јевремово, повлачење са власти, три
Јеврем протрља образ (мало га је, ипак, ошинуо тај сковитлани век), врати се, узјаше коња и полако стигне до Француске улице.
Испод садашње Јевремове улице, испод раскрснице светлости код Доситејеве Велике школе, није ни било улица, само куће, углавном турске а безаз– лене
рабатне, приземне куће Велислава Вуловића, оног председника београдске општине који је дао да се, 1909, поплочају улице на падини према Душановој.
Као дечак, сатима је шврљао главном, Дубровачком чаршијом (сада је то део Улице Седмог јула, од Кнез-Михаилове До Југовићеве) поред начичканих, тесних, дрвених дућанчића: слушао је речи и реченице
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста. Гомиле јуре, худе, пјане, плахе, Помамно за њом, и улице звоне Од пјесме, цике, и од страсти боне... Ах, - еухое, Баццхе, Баццхе, Баццхе! М.
Попа, Васко - КОРА
му прсте креше Живи од пустоловина Својих недостижних корена И од дивних успомена На изненадне ноћи Кад нестане из улице Ко зна куда иде У шуми би се изгубио Али се увек пред зору У дрворед на своје место врати ПУ3АВИЦА Најнежнија
да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило 15 Улице твојих погледа Немају краја Ласте из твојих зеница На југ се не селе Са јасика у грудима твојим Лишће не опада На
ходамо 23 Без твојих погледа река сам Коју су напустиле обале Ветар ме за руку води Твоје руке одсекао је сутон Беле улице преда мном беже И прсти се клоне мога чела На коме се свет запалио Речи су ми у траву зарасле Тишина ти је разнела
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Затекоше варошке улице засуте стаклом поразлупаних прозора и закрчене рушевинама зграда из којих су ископавани лешеви погинулих станара.
Кад их погледам, чини ми се да сам залутао у свет из „Хиљаде и једне ноћи“. Пут ме води кроз уске ћошкасте и стрме улице на узвишицу вароши.
Идем до њега. На крају ове широке улице лежи краљевски дворац, а његови перивоји спуштају се надоле, до саме обале Таја.
Видех како цар, држећи узенгије коња, поможе папи да узјаши, да би, корачајући пешке поред њега, папу провео кроз улице око Маркове пијаце, препуњене светом. Беше то призор који се не може заборавити. Светина је плакала од радости“.
У одмереном отстојању коракнух за њим. На првом углу скренусмо из главне улице на десно и пођосмо кроз стрме улице на доле, док доле, у равници, не стигосмо у јеврејску махалу.
У одмереном отстојању коракнух за њим. На првом углу скренусмо из главне улице на десно и пођосмо кроз стрме улице на доле, док доле, у равници, не стигосмо у јеврејску махалу.
стари царски двор и разне старе тргове вароши који су само незнатно изменили свој изглед, пратим погледом уске улице које су испрекрштале варош уздуж и попреко, а свугде се осећам као код своје куће.
На празник Тјелова продефилује кроз улице вароши сва та црна војска, са царским двором на челу“. „Видео сам пре неколико година својим очима ту величанствену
Она ми рече да је чекам после седам сати увече на углу Жакенове улице и Виднергиртла. давно пре уговореног часа пођох Виднергиртлом и зауставих се на углу Жакенове улице коју лако пронађох.
давно пре уговореног часа пођох Виднергиртлом и зауставих се на углу Жакенове улице коју лако пронађох. Ту сам моју лепотицу нестрпљиво очекивао и беспрестанка бацао поглед на ону уличну таблицу да бих
Плаха киша таман је испрала блатњаве улице старог Париза на велику радост варошких врабаца; они се весело купају у барицама које се створише у рупчагама неравне
Она ми пријатељски стисну руку. „Визија гиљотине прати ме дан и ноћ“. Онда поче тихо да јеца. Са улице допиру до нас звуци музике. Она ми је добро позната.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ће баш туда, све се нешто измешало, згужвало, испреметало на том месту где се онако исто шумно кретао и бучао живот улице.
— Е па добро, причај ми шта знаш. — Ништа, господине. Онда је онај човек, на самом углу улице, хитрим и вичним једним гестом намакао ону кружну жицу о врат страшно збуњеној животињи, па је некако тријумфално
И са ливада је пирила мирисна свежина, и свилени ваздух је подрхтавао. Изишао сам да шетам; улице су још празне. Све куће познајем, али људе, богами, не знам. Идем право дединој кући.
И нисам дуго ни чекао заиста, а он се појави из једне споредне улице погурен на свом седишту тако старог, расклиматаног и пропалог фијакера да сам помислио како он ни до кафане не може
А престоничке су улице, увелико, врвиле од светине, која је, упркос сунчане жеге, журила те да тротоаре, прозоре, дрвеће и друге разне видике
Дакле, обично лети, празником послеподне, ту пред кућицом у коју се и кроз прозор са улице могло укорачити, испод широко разгранате липе, изнела би она слатко и хладне бунарске воде, а он би јој, пушећи,
И савијен, погурен, кривећи се, стигао једва на средину улице, засипан све хитријим ударцима, заглушен бурним клицањем.
И ту, насред улице, раширених руку, раскречен, разбарушен, искривљен, као страшило птица усред њиве покривене снегом, застао је.
На лицу му се читао чемер у души, највећа дубина људскога бола. Он корача, а ври око њега шум улице. Утом, изненада, сасвим неочекивано, подиже главу, рашири очи.
КОЛЕТА ОД РОЗЕНА Спровод веома свечан, који је привлачио пажњу свих пролазника, кретао се службено и полако све до улице Гробљанске. Ту, од почетка њенога, прво су носиоци крста и кољива, без договора, убрзали кораке.
А од половине Гробљанске улице, и прилазећи гробљу, поворка се тако убрзано кретала, да су и људи и жене просто потрчкивали, из бојазни да их не
Једнога дана дође код мога адвоката један трговчић из Васине улице и представи му: да код општинског суда има један спор, па би желео да га он на рочишту заступа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
просјака на углу, затреперио у крошњи багрема, па нагло прескочио, загнао се у мрачну хладовиту дубину конобе преко улице, залепршао у огледалима бријачнице, заиграо на столићу старог часовничара што с лупом на оку пажљиво чачка међу
Један је био освијетљен слабом свјетлошћу испод зеленог абажура. Мјесечина је обасјавала ту страну улице. Заклонио сам се у сјену капије преко пута.
И у том бесконачном лутању опет је дочекивао вечер, кружио у све ширим круговима, захватао све удаљеније и забитније улице, гдје су пролазници ријетки и гдје зеленкасто шкиље плинске лампе.
Наши кораци увеличано су одјекивали о плочник пусте улице. С угла сам бацио поглед на Егидијев кућерак и махнуо руком баки на прозору.
Бубуљичави, погурени, лоше одјевени младунац који се вуче прикрајком улице пун хемунга и латентних грдно љубавничких аспирација, подобан је да, за један чудотворни крем против приштића, за
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.
Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. — Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. — А-а-а-а...
А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...
Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви
Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице ?... Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје,
Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице. Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је
Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. — Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко.
завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице. Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.
Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна н суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље....
са њега право у поток, па у шуму... — А ова кућа није са улице? — Не, море. Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока. Згода!...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ниједан пророк није изустио већу истину. На углу Бродвеј и Баулинг Грин улице налазио се стари Стивенсонов хотел, бела зграда са зеленим ролетнама на прозорима.
и угледао нешто налик на узнемирену кошницу, што се звало Бродвеј, са хиљадама телеграфских жица разапетих преко ове улице као паукова мрежа разапета између мромних зграда, био сам застрашен и у чуду сам се питао шта све то значи.
Пенсилванска железница од Балтимора до Њујорка довела ме је до ферибота који ме је превезао до Вест Стрит улице. Тамо сам нашао један мали хотел који је држао неки Немац из Фризленда.
Немац, пекар из Герк Стрит улице, није био би пријатан ни гостољубив, као што је то био први пут. Кристијан ме је убеђивао да сам испекао молерски и
више од моје речитости на њих је имала утицаја чињеница да је млад и предузимљив молер принуђен да уноси угаљ са улице у подрум по цени од педесет центи за тону. Мој метод је био успешан.
Уношење угља са улице у подруме и чишћење улица од снега за време зиме, које никад нећу заборавити, било је здрав и пријатан посао, али не
Џим ме, шалећи се, представи као ђака који је доперјао из Принстона до улице Кортланд и који преко дана брзо учи све послове у индустрији двопека, а увече гута сву мудрост у Куперовој унији.
би с крова Творнице одјекивале арије “Глориа ин ексцелсис део” и ”Аве Марија” и губиле се у ноћи између празних зграда улице Кортланд, које су само дању живеле.
Једног дана, место Џејн, ја је назовем ”Минехаха” из улице Кортланд. - Минехаха, вода која се грохотом смеје! - узвикну Билхарц, где си пронашао то име, ти кукче из ложионице?!
Једног поднева, за време паузе, пође ми за руком да га доведем до угла Кортланд улице и Бродвеја, надајући се да ту сретнемо једног веома познатог човека кога сам овде раније неколико пута сретао и
”. Он је тада био уредник листа ”Ивнинг Пост”, чије се уредништво налазило на Бродвеју, недалеко од Кортланд улице. Када га показах Билхерцу, њему застаде дах и, гледајући овог великог песника, рече: “Ово је једини човек у овој
Помислих у себи, како би мало чешћи овакви састанци пословенчили сав амерички живаљ у близини Принс улице. Тада сам много размишљао о овом додиру две врло различите цивилизације, па о томе и данас размишљам.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тргом се однекуд вуче старица; уљегне у отворени дућан наврх улице и из њега се врати с купљеним хлебом у руци. Уто двојица младих варошана изненада приступе Загорцима.
Међутим сасвим је заноћило. Из околних кућа разасипље се ређа и слабија светлост. Улице омртвиле и опустиле; рекао би нигде ни живе душе: могао би целу варош оробити, а да никога не сусретеш...
Оно шушти и котрља се док се негде у заклоницу не увуче и смири. Из оближње уске улице, са висока, проноси се ноћним ваздухом и разабире детињи плач, пун пркоса и љутине.
Путем им је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се растужише — зла слутња поче се јављати.
Слушали су с улице корачаје чељади и вику дјечурлије, гледали су у зраку свјетлости што је однекуда одозго долазила и захваћала комад
да им је хладније но обично и чују на махове хуку вјетра и шуштање картушине и другога смећа што га удар вјетра са улице диже и у зидове замијеће, знаду да горе, у њиховим кршевима, завија чисти сјевер.
госпођа, вукући се лијено из кухиње, застаде код прозора и гледа кроз стакло доље, у блато и каљуже слабо покалдрмљене улице. Цвијета доврши посао, пође у кухињу да стакне, а, повративши се, простре на трпезу и смјешта посуђе за објед.
У томе слуша жамор с улице и гледа дјецу која потрчавају поред врата и учини јој се да би ваљало да буде и она весела, јер су јој се жеље
Девојка часом прекине низ мисли и заборави на се. С улице чује се снажни људски ход: помисли да војници марширај у, па и нехотице ослушкује, док за кућу заминуше.
На крају града, с једне и с друге стране улице, из крчме слуша пјесму, а ондје гдје су црвени застори на вратима спуштени весело свира неко у хармонику и види се на
А киша једнако пада и отиче низ јаруге. У дријемању од слабости слуша однекуда из друге улице ударање у хармонику, пјевање и цијукање.
Па слатки осјећаји, донесени с поља, кроз тијесне улице, поступице се стишавају, док се не слегоше и посташе у њеној души као клица у зрну, ишчекујући свјетлост и топлину да
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али се зато први пут појављују улице и околни предели песниковог града: Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме
Али се зато први пут појављују улице и околни предели песниковог града: Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем
Као што се види, улице и предели не искрсавају у часу повратка, радосног сусрета с родним градом, него у часу његовог „растицања“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Само, делује сабласно. Јер су собе и куће празне а мрачне; дворишта су такође без људи, пуста су као и улице; дрвеће је усахло, а и биље у башти.
Ићи средином чаршије или улице, а не уза зид, сасвим је ситна, можда и безначајна појединост. Није, међутим, тако код Станковића.
195 Што је за нас ствар индивидуалног избора, да ли ћемо ићи више уза зид или средином улице, то за Станковићеве ликове подлеже једној лако препознатљивој социокултурној норми.
Тако и Злати, као удовици, није било допуштено да иде средином улице у вароши: „Када иде чаршијом, никако да не сме средином већ само једном страном, и то све уза зид”.
“199 Тајанственост се појачава кад се са улице уђе у двориште: опет је све чисто, уредно, чак је и унутра, у кући, кухињи, све на своме месту и мирно је.
Станковићевих ликова простор није једнолик: он се јаче осећа, постаје „згнуснутији”, „активнији” нарочито кад се са улице уђе у двориште, па из дворишта у унутрашњост куће. И то не изненађује; може се, штавише, унапред знати и предвидети.
рецимо, то што се из горњих соба, са горњих прозора куће поглед широко пружа по вароши, па и ван ње, али се споља, са улице, сама кућа или уопште не види или се само малим делом види. Као што је познато, уосталом, куће су тако и биле грађене.
црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети”.
206 Што је много занимљивије, тај типичан поглед који се изнутра (из куће) слободно пружа али је споља (са улице) запречен није у Нечистој крви само описан него је, штавише, и срећно укључен у нарацију: заједно са Софком , нама
насеобину поред Дунава: „Из боја, при преласку Рајне, сећао се само насукања чамаца; из битке код Цаберна, само једне улице.
Краков, Станислав - КРИЛА
Бркови су му тужно пали. Мало дете је вршљало на буњишту. Мија се упутио ка кметовој кући. Насред улице одједном зазвиждаше меци. Пушке запрашташе као помамљене поврх села. Са две стране митраљези заклепеташе.
На Крфу су пили заједно под аркадама, код Гамбринуса. Потом их је један дечак водио у уске и мрачне улице. Последњи пут се нашли код Викторије. И сада се Бора није много зачудио. — Гле, Мије... а шта? рањен... код Битоља?..
Петровић, Растко - АФРИКА
Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем. Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и
планина, из оне исте црвене земље, местимично крваве, местимично тамне и зарђале, од које су и њене широке засађене улице, и све овдашње Тло Африке. Варош је једна од најстаријих африканско–европских вароши; неке су куће још из XВИИИ века.
којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.
Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених.
Групе које играју томболе и групе око црних фризерки које насред улице, седећи на асурама, чекају младе жене. Чешљање траје цео дан а фризура ће трајати и више месеци.
Чешљање траје цео дан а фризура ће трајати и више месеци. Група око бербера који насред улице брију главе људима. Два-три сасвим бела црнца (албиноса), црвени, изборени, као скувани, језиви, омрзнути од својих
асуре, на грдним разбојима; како се у подрумима, на слами, као у шталама, меси хлеб, и како дечаци чак до насред улице држе конце, чије крајеве памуџије прошивај у кроз јелеке и антерије; или како се кују бабуше.
Кроз чаршију покривену зеленим вењацима; уз брдо, кроз улице препуне света, магарића, бициклиста и деце. Никада краја.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ВИ Алексинац, 8 августа у недељу, 1876 год. Јутрос је све мирно; изађем у варош. Улице се загушиле од силнога света, све ти то некуд хита, одлази, долази, виче, пева, протестује.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
За њима се сручи читава река од камења, готово до средине улице. Капетану „Фикусу“ тресе се подваљак од смеха. Смеју се и девојке. А и онај дечак који продаје кикирики.
„Да“ — потврди она. — Где је ваш стан? Рекла ми је име једне улице. Бог свети зна где је... Тада сам је први пут загледао мало боље... Имала је интересантну главицу.
Дошао је најзад и мој пријатељ, те седосмо у кола. Када смо изишли из главне улице, њих двоје држали су се за руке, као да су стари познаници.
Са крајњег југа Европе, где је сунце блештало, нашао сам се наједном у свежем алпинском месту. Улице су биле покривене лаким слојем сувога снега, и аутомобили су у пролазу дизали снег као какву прашину.
А услужно ће устати кад угледа странца... Познаници из паланке довикивали се преко улице, или свраћали пред кафану чији су столови закрчили половину улице. Шофер је очајно трубио и заустављао ауто.
Познаници из паланке довикивали се преко улице, или свраћали пред кафану чији су столови закрчили половину улице. Шофер је очајно трубио и заустављао ауто.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Овај свијет, што промиче кроз ове тијесне, кривудаве и прљаве улице, тих је, миран, сталожен, без живота и узбудљивости. Све се креће лијено, тромо, изнемогло, тужно.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А кад поноћ смири улице и дворце, Ти, згрчена, чуваш пуст и мрачан форум, Идоле скрнавиш, пљујеш мртве борце, Ти, Вечита Сумња, ти Деуѕ
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И после би и отац долазио. Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.
Да као пре, у исто време, рано се отвара. Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје. Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.
Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба. Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.
Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут. И то све уза зид, полако, мирно. Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже
На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница. На самом углу пролазио би поред чувене
Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код
Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.
Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе. Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. — Збогом, нане!
Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице. А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.
Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу. Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из
Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца. На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу,
уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.
Ћипико, Иво - Пауци
А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена ... Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних,
Наумио је тако да прекрати један дио пута прије но што ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном. Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао док је два мјесеца војником био.
И заудара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и, заправши, пожурише из улице. Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.
Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће. Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће. Бесвјесно пратијаше их издаље. Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.
—Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. —Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. С улице крену жупској кући. Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.
Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.
Упутише се мучке кроз село. Између кућа бијаше све мирно. Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...
Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и
Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице. Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.
По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. — Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.
С прозора на догледу је отворено море,обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице , чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Доле, у вароши је много живље; она нема додуше никаквог уметног осветљења, али месечина обасјава улице и тргове. Одавде се виде, као на длану, све јавне грађевине, па и приватне куће.
Пре но што сиђемо доле, ваља да одавде, сагледам и задржим у памети главне улице, артерије вароши, да бих пошао право оним путем који води Аристотелу. Аха!
Не можемо да се довољно надивимо њеним лепотама и начудимо модерном изгледу те класичне вароши. Улице су јој савршено праве, распоређене као на шаховској дасци, широке, калдрмисане гранитним коцкама, засађене дрворедима,
Није му било до спавања, него је осећао потребу да, као оно Архимед кад је нашао свој хидростатски закон, појури кроз улице Александрије, вичући: „хеурека, нашао сам!
Студирао је у Атини, говори течно грчки, влада француски, познаје Цариград и све његове улице, а и подземне ходнике. Слагаћемо се, надам се, врло добро, а већ сада смо поделили улоге и дужности у послу који нас
Ређају се џамије, тргови, попречне улице, а кроз једну од ових вирну, као, кроз прозор, Мраморно Море, плаво као небо. Наша кола лете, тако ми се чини.
За невероватно кратко време цео храм је био потпуно опустошен, улице око њега претрпане разбацаним трубама папироса и свескама пергамента.
С оне стране улице, видите улазну капију варошког парка, кроз коју сам скоро свакодневно пролазио, зато сам се и овим делом ринга, којим
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Види се чак и преко капије супротна страна улице са поређаним кућама, баштама. По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија, како по амбарима носе на леђима
(Полази.) Са улице почињу да допиру узвици деце: »Жиж, жиж!« и бесомучно дерање Парапуте: Изгоре Парапута, изгоре, ах!
МЛАДЕН (зачуђеније): Како то, дедо? МИРОН (значајно): Срете ли Сароша? МЛАДЕН Јест, на крају улице. МИРОН Из кафане ли је изишао? МЛАДЕН Кафана је још била далеко.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зачуше се тад јаснији гласови младићски, и уз њих пратња тамбурица и брача. Из улице од реке испаде друштво. Напред Срба. Удара у живе, и игра.
Одрасли су мучили своје ближње, да би истерали неки смисао за своје властите животе. Улице као да су нешто скривале, од једне тачке надаље угибају се у земљу и нестају. Дућани буђави.
Радња нема никакве везе са станом, нити се у њу може ући друкчије до са улице. То, та радња, врло је простран локал, далеко дубљи но шири, али ипак простран, пун препун робе, на два места с
Па онај олујни ветар који је тако нагао да се никада не зна откуда је пошао: у дну улице, Господске улице, задимила се прашина као од велике неке чигре. Дунав нестао. И онда, ветрина хиљадострука.
Па онај олујни ветар који је тако нагао да се никада не зна откуда је пошао: у дну улице, Господске улице, задимила се прашина као од велике неке чигре. Дунав нестао. И онда, ветрина хиљадострука.
Тај трећи старац најзад стаде насред улице, ухвати се за главу и поче викати: Радован је честит човек! а Мија је добро и послушно дете!...
а Мија је добро и послушно дете!... шта је ово, људи, браћо, људи, људи!... Вратише се три стара човека у куће, и улице су опет сасвим пусте. Да је други случај, полиција би се видела и чула, а сада... Но, све, све се мора поднети.
Насеље се звало Горња Варош, али о вароши није могло бити ни помена: на узвишици која се постепено дизала из главне улице која се постепено дизала из главне улице малога градића, то је био само окрајак градића, заправо село.
није могло бити ни помена: на узвишици која се постепено дизала из главне улице која се постепено дизала из главне улице малога градића, то је био само окрајак градића, заправо село.
Клостер, са својим пространим земљиштем, увалио се у три улице. Запремао је скоро целу једну страну уске и подугачке Јеврејске улице, немачки: Јуден-гасе, од чега је дошао популаран
Запремао је скоро целу једну страну уске и подугачке Јеврејске улице, немачки: Јуден-гасе, од чега је дошао популаран српски израз Јуден-сокак.
Врло висок партер за оно доба, с врло високим оживалним прозорима. Са улице, фасада не дуга, свега пет прозора; кућа се продужавала унутра, у башту.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред тобом Велики господине Дунаве БЕОГРАД Бела си кост међу облацима Ничеш из своје ломаче Из преоране
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Заобилазио сам улице одлазећи у школу, прескакао плотове да бих избио на другу улицу, проводио по читаве сате скривен на тавану и уопште
ребро; покварених зуба и усахлих дојака, нафракана и навучених образа, као оне женске што их ноћне патроле збирају са улице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тек тада трговац махну главом дечаку да изнесе шећер пред радњу. МОЈА, ПЕТА БАТЕРИЈА Улице су биле закрчене пешадијом, артиљеријом, колима. Сви су ишли у једном правцу.
Пред вече смо стигли у Солун. Била је недеља. Негде напред закрчен пут, те застадосмо насред главне улице. Пословни свет је промицао и не гледајући нас. Беспосличари су зијали тупо у коње и топове.
Али негде напред одјекну тутањ топова. Наскоро смо кренули и ми, и замакли у неке мрачне улице, одакле изиђосмо на отворено поле. Покрај пута назиремо шаторе и војнике. Али нису наши.
На самом почетку те улице испаде пред нас један Грк: „Монсије... боно... цисто!“ Аха... ту смо. На правом смо путу. Он напред, ми за њим.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад изађем из те куће, наслоним се на зид, погледам од горе до доле, дуж улице. Свете на север, свете на југ! Здраво свете на југ, најсрећнији од свих људи те поздравља - онај који је уништио свој
беше прошло, ја још гледах кроз прозор: Зраци су ми дубоко продирали у лице, Онесвестих се тад опет, на бучни, зли ток улице.
Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И, док би јаје на земљу пало — на улици не би ни живе душе. Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено? Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча.
Ни сам не зна колико је тако бежао док не дође до једне слепе улице, завуче се иза жбуна, отвори врећу и загледа се у њу: у врећи једно једино лице остало!
Млâде се небо и земља сваког пролећа, плоде рибе у води и птице у ваздуху, све улице и све куће пуне су деце, само се у њеној ни дечји плач, ни дечји смех не чује.
Лепотица јој приђе, узе је за руку и преведе преко улице, као да је по уском брвну преко набујале реке преводи. — Хвала ти, кћери!
Ближио се дан Велике Светковине. Је ли потребно знати шта се светкује? Славља су славља! Китио се дворац, украшавале улице. Чак су и презрене звезде биле позване да увеличају славље. Шта тек да се каже за Цареве других земаља?
се он очисти, без успеха: остаци кромпирових љуски, папира, прашине и чађи улазили су људима у очи и у уши, затрпавали улице. Домаћице нису ни отварале прозоре, али ветар је, свеједно, уносио прљавштину у куће.
— Еј, да ми је чаробна метла! — уздахну малишан. — Почистио бих све улице, све тргове, сва игралишта и паркове. Баке би имале где да изађу у шетњу, девојчице где да прескачу конопац, а дечаци
Ој, како су му се смејали, како су му се ругали становници улице, становници града. — С таквом метлом не би могао ни ципеле да опрашиш! — развалила је суседа уста.
Нека се смеју. Срца су им исто толико прљава као и улице. Зато и не могу да почисте ђубре! — Метлица у дечаковој руци се покрете и дечаку није преостало ништа друго до да
— чу се глас неког дедице. — Мој сусед је болестан и ја ћу почистити и испред његових врата, па и трг на углу наше улице ћу почистити. Зар се, пре него је ова невоља наишла, нисмо ту сакупљали свако јутро? Како да га не почистим?
Покушавао је да у себи замисли Град и Замак, али сваки пут би му се чинили другачијим. Једном је Град имао улице поплочане сувим златом, а кровове од рубина.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Дан се смирује. По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. Са улице допире свирка, граја. У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући.
Море, и теби је она памет завртела. АРСА Ама, брате, не могу све сам, разуми! Треба то сви; не могу ја сам. (Са улице још већа граја, свирка, песма и пуцњи пушака.) Ето, чуј! Већ почели и из пушака. МИТКА (споља): Сабљу, мори, и пушку!
МИТКА (раздрљен, распасан, окреће се и дозива остале свираче са улице): Чалгиџије! Метери! Чочеци! Овамо, бре! (Долазе и остали.) Овамо, браћо моја слатка! (Коштани): Ти испред мене.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГОРЊИ ГРАД У њему су, вели, сокаци, улице од чиста злата, дуварови, тојест беден градски, с драга камена асписова, с дванаист великих капија; свака та врата по
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кућа није имала прозора с улице. Изгледала је као була с јашмаком и фереџом. С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису
Кућа није имала прозора с улице. Изгледала је као була с јашмаком и фереџом. С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе са улицом.
Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане... Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.
улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма; надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око
Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала јер је