Употреба речи улици у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

је очитао неку молитву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприлике као кад човек има посла, а мора на улици да се с неким здрави. Однесмо мртваца...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Отад госпар Сабо снуждено корача, По Страдуну који жагори у тмуши: Код куће је љута обесио мача, А на улици је обесио уши.

Кад је у улици тог града срела једног странца, познаде у њему свог првог љубавника из негдашњег свог краљевства. Он је још носио на

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљавосветлу слику која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе. Мислио сам нешто, не знам ни сâм шта. А у сваку мисао и нехотице уплетао њу.

Као што видиш, генијална мисао. Она је седела за столом и везла некакав јастук. На улици затутњаше пожарничка кола. Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре. Звоно удари неколико пута.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И заиста он је увек, где год ишао по чаршији, улици, вукао, скупљао камење и трпао у недра, појасеве. Кад негде наиђе на много, он изује чакшире, гаће и пошто увеже

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и нешто као сабља некако значајно звекнуло о камен. У истом тренутку жена одбаци вез и, потпуно

стану пуном цвећа, њене већ дубоко остариле тетке, пензионисање учитељке строгих и мудрих назора, у гробљанској улици.

И сад се љутим и ја што се вереница моја разговара са другим неким човеком на улици, што шета у парку, иде на концерте или тако шта.

Много вам хвала унапред...“ Оне ноћи кад је Јуришић сишао с воза и упутио се гробљанској улици, сав се тресао од неког мутног предосећања несреће.

Онда остави трг и пође онако насумце, буновно, без циља. А у првој улици, на зиду једне нове грађевине падала је у очи огромна бела плаката са црвеним словима.

Африка

Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије

Труде се узалуд да одагнају сан. Мало даље трговац, на улици седећи у прашини, продаје неколико светих наркотичних плодова увек исте горке и одратне коле.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тврдоглаво је понављао да он хоће да станује међу својим земљацима, у Енгелбирти, на улици зовомаја Ландштрасе, али да неће заборавити да учини визиту, тако пријатним сапутницима.

Кућа Јохана Шмерца – то јест кућа органисте бискупије у Рабу – имала је прозоре само у башту. На зидовима, према улици, прозора није било, него су биле фреске немецких трубача и талијанских анђела на зиду.

Могли су само да се надају да ће га срести, негде, случајно, на улици, у театру, или код жена. Тек кад је, после три недеље, у истражном затвору, поменути мајор сетио се да је поменути

Чешћи су били тек у центру вароши, али и тамо, не на улици, него пред дворовима принчева и грофова. Пролазници, по улицама, иако је било лето, били су, ноћу, ретки, па је

На врата куће била је пала сенка греческе цркве, која је била близу. А док је стајао тако, у тој мрачној, узаној, улици, крај себе је видео, под фењером Копшиним, само своју сенку.

Не би се био збунио, ни скљокао, ни да је сусрео, у тој уској улици, целу Бургвахе, да се по мраку вијају. Исакович је знао да ће и Копша моћи, тешко, да му помогне, и да, ни ту, у Бечу,

Кад нешто науми, удара главом о зид. Њена тетка Ракичка, у Вуковару, где гуске гачу на улици, каже да је Евдокија ајмана! Учиниће од себе нешто о чему ће имати да се прича.

У стаклету, да га сваки види. Прекопута тог прозора, на троношцу, под капијом, на улици, седео је неки чичица, крпеџија, који је куцкао клинце.

Чуо је нека кола, која пођоше иза зида, на улици, и смех, који се удаљио, и стишао, као што се лавеж паса стишава издалека. Исакович више није ни легао.

Била би пала, да јој муж није притрчао, да је придржи. Петар и његова жена још су дуго стајали, тако, на улици, загледани у мали караван, који одлази, све док није нестао у шумарку, дуж друма, у прашини, према виноградима и

Дуго јој је требало, док је увидела да не сања, и да је нико не вија. Никога није било, ни у прашној, сиромашној, улици, коју није познавала, али којом је пошла затим према црквеном торњу вароши.

Чамци су, међутим, рибарски, пловили по улици. То су били рибари који су спасавали, са кровова, децу и жене. А чакљама скупљали подављене, који су се вртели по води

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

И хришћанске су куће исто онако као и мухамеданске уопште унутра увучене и према улици зидовима од ћерпича или од камена ограђене.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

И кино их све више квари јер приказује љубавне ствари. А како их препустит’ улици, гдје је одгој дјеце на нулици?

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Али троспратна кућа на Теразијама, велики плац код Железничке станице и два дућана у Краља Петра улици, то је већ нешто. СПАСОЈЕ: Па шта хоћеш тим да кажеш?

ЉУБОМИР: Можете мислити како ми је било кад сам на улици сазнао поражавајућу вест. До тог часа нисам ни појма имао. Чекајући на трамвајској станици, отворио сам новине и

СПАСОЈЕ: Добро, врло добро. Прати ли вас ко? ИИ АГЕНТ: Два жандарма, ено их на улици. СПАСОЈЕ: Немојте их остављати тамо, пало би у очи.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

да Недин отац није био никакав човек ни пре него што је, оклизнувши се са трећег спрата грађевине у Рузвелтовој улици, повредио главу и почео да пије, али Станика је за многе говорила да нису били никакви људи.

- упитао сам, а она рекла да није, и слагала, наравно. Схватио сам то, чим сам је ту, доле на улици засењеној кестеновима и потпуно празној, ухватио око струка за први окрет. - Па ти не знаш да играш?

Адвокат с некаквим бабама вртео се по празној улици још тренутак или два, па ушао унутра закључивши да је то морала звонити нека пијана свиња.

Црњански, Милош - Сеобе 1

мах, скоро без икакве разлике, могао је бити и у овом свету, са високим травама, са зеленим брдима, у овој празној улици, по којој су убијени лежали као лутке шарене, а рањени јаукали у мукама, али и у оном другом свету, у тишини, мећу

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Заборавио сам да кажем и то да су нашој улици непрестано мењали имена све то време, а пошто смо становали на првом спрату, при том су нам увек улазили у трпезарију,

Био сам трезвен радио аматер из Клуба народне технике »Никола Тесла« у Катанићевој улици и хтео сам да откривам нове радио апарате са једанаест цеви. Зато сам само јео вишње.

Следе по неколико година какво друштванце, а онда заостају, губе се у времену, ишчезавају у споредној улици... Европа, та стара курва!

Преседели смо тако и не примећујући готово читав живот у том дивном, миришљавом подруму у Косовској улици, у коме су се окретали стари филмови. Али, вратимо се у једну данашњу недељу, у три поподне!

Данас, кад вам је тридесет и пет година, видите један други свет. Ваша кћи се љуби на улици у по бела дана, а кроз прозор ваше хотелске собе сваке вечери видите љубавне нарове како се огрћу песком и месечином.

било је у њој грмљавине звука и речи које допиру до дечака кад не успе да се увуче на неки вестерн, па стоји сам на улици испред биоскопа »Империјал«, замишљајући рај техниколора на основу музике Димитрија Тјомкина, и нечег другог је било

»Добро је овако...« мисли даље. »Овде је добро. Ништа се није догодило, нити се може догодити у овој досадној улици. Ако будем седео још само два и по сата, град ће се поново напунити људима.

који су своје власнике напречац враћали у периферијске улице из којих су покушали побећи, њих двоје се нађоше на улици засути снежним конфетама.

– Ох боже! — рече она и одмакну главу. – »Гле, порасла ми је брада!« помисли, прешавши на улици руком преко лица. МАДАМ БОВАРИ СА »ТАША« Када је имала двадесет, жене од четрдесет су јој изгледале као старице.

Огрћеш се зимским капутом са лажним пелцом, који је, не тако давно, био најелегантнији у твојој улици — сада је. то и сама видиш, бедна крпа, чак и овде, у овој посластичарници, по чијем се бетону топи прљави снег са

Склопљених очију ослушкивала си звоњаву телефона тамо на главној улици твог малог места са једном главном улицом — соба на првом спрату, добро познати распоред: књиге, лампа, зидни сат и

) био је поново на почетку — на улици! Потпуно невероватно! Рачунао је са свим могућим лукавствима, претварањем, злобом својих бивших колега што га виде

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

сам себи сам се чинио паметнији и важнији: помисао на раздаљину између родних Ивановаца и светилишта културе у улици Рицхелиеу изазивала је пријатну вртоглавицу, и нешто поноса.

Његови су петлићи кивна и незадовољна дружина, сналажљиви мали пробисвети, препуштени улици и себи. Друштво се раслојило, завадило, испунило мржњом и злом; оно гуши и окива размах младих бића.

Милићевић, Вук - Беспуће

друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе. Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.

— вели шеф. Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру. Нашавши се на улици, он се не збуни, него отвори адвокатску канцеларију код једног пушкара у дућану.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

35. Ал' наш јунак знаде и то, Те говори девојчици: „У то доба, срце, злато, Тако сама на улици? Шта ће рећи ко те спази, А туд силан свет пролази.“ 36.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Деца гологлава, боса, само у кошуљи, обарају каменицама зреле дудиње и трешње које виси преко зидова на улици. У двориштима поливеним водом, испод дудова и лозинака*, на асурама лешкарају старији луди. Сунце греје и све пржи.

Никоме није био на сметњи. Што год му се нареди, он учини. По неки узме, па кад он, уз зид, на улици, лежи и сунча се, овај му само подвикне: — Диж’ се! Он устане и помакне се са тог места па легне на друго.

великих старих портâ, испуцане зидове, на неким местима срозане и поломљене црепове, па још другове како се вуку по улици тамо-амо, хвалећи се колачима и новцем што су добили, — одмах и ја отишао тамо, и онда с тешком муком да би ме она

После ручка изишао сам на капију, да слушам свирку, песму и гледам где се луди Менко пијан ваља по улици, распасује и баца са себе одело. Кад се повратим у собу, мајку не могу да познам.

И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући. Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена, гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која

се, а њој тада браћа забранила да се, иако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици. Дакле, била је „пијена“, дана. И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...

А ко зна ко је тамо у механи био... Ништа није било од свега. Само је дан све јаче освајао, белео се. По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака. А то је њу освестило.

ње, Анице, шаље, његов момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па да не жељује...“ Ништа њу није вређало. Истина, било јој је тешко тако усамљеној.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студ

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) МАНОЈЛО (пролазећи стане, па удари Исајла руком по леђи). Хеј, побро! Зар си полудио, те се сам на улици смејеш? ИСАЈЛО: Полудио би и ти, да си служитељ код ученог човека. МАНОЈЛО: Каквог ученог човека?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Не љутите се што сам вам пришла на улици? Баш сте слатки! У ствари, видела сам вас још на Славији, пратила до Лондона.

Јао, кад сутра будем истркељисала у улици с ким сам клопала старог кечупа! Најгоре је што ми нико неће веровати! Зашто ме тако гледате? Је ли вам зло? Ах, то!

нема ни једног бунара без дна, оћу да кажем, свако се клупко на крају ипак одмота, па сам вам због тога и пришла на улици, кад већ хоћете да знате зашто сам вам пришла, мада прилажење није мој систем и можда бих и даље до бесвести

Ниси баш риба за бацање! Када би набацила који килограм више, можда би се неко и окренуо за тобом на улици. Ко зна? Неко с великом диоптријом ... На реку се навлачио нешто налик на старачку мрену. Нешто тако.

Од бакуте — способност да се ескивирају тешкоће. Дуго времена сам мислила да сам рођена у улици која се зове Један правац. Али, не! Боље да почнем као и остали, са предисторијом свог рођења.

о мојој бакути), док појма немамо о нашим драгим сусеткама, за којима се по најмање стотину пута дневно окренете на улици.

делу земље), поред зимских капута који извирују на све стране, поред рингли од шпорета које се котрљају по улици, бочица са цуцлом, пудера, ћебади, бакутиних породичних фотографија, дедине официрске сабље, примуса, тигања, малих

И то ми је забава! Када их посматрате на улици, мислите да су на Кнез Михајлову слетеле равно с Јелисејских поља. Ма, погледајте како корачају, како блазирано носе

Па ко је онда мој отац? — вриснем. — Хоћу да га упознам! „На жалост, он је непознат чак и у својој улици — каже папа Жан-Пол — али, ако желиш да и даље останеш у нашој кући, Симон и ја бисмо били пресрећни!

Ни сама не знам како сам се нашла на улици. Кренух потпуно насумице. И да видите, било је ту извесне разлике у базању; мислим, није то исто као кад глуварите

Ту бубу ми је посадио у главу неки шмекер, неки Тика Фијока. Сретне ме тако на улици и каже: Је ли, бре Анчи, каже па ти се уопште ни с ким не ваташ, каже ти си сигурно неки фригос, каже, или тако нешто,

Ни једног јединог крупњака! И уопште, што јес, јес, радовао се када ме сретне на улици, није да му не би било драго, али никада онако као кад сретне некога ко му нешто значи у животу и кога може треснути

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Али многи ме зову Ролдана. — Ивона је лепше. Довиђења дакле. — Довиђења, млади господине. У идућој улици, која иде право између два реда камених кућа, испод античких утврђења и над језером, две или три главе ме гледају кроз

Нигде се не виде светиљке. — Добро вече. — Добро вече, господине. Пред крчмом, у потпуно мрачној улици, два пута више људи. Унутра гори свећа. Седам за сто испод свеће и покушавам да читам Живот Челиниев.

Прошао сам поред куће у којој станује Пипо; ова је била сасвим мрачна. Три жене које су седеле на улици, под затвореним прозором, дизале су се баш да уђу. — Добро вече, господине. — Добро вече. Ви сте, Лоња?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Дебељко се измигољи из једног угла и добаци: — Слушај, друже, пиши кад стигнеш! Било је мало војника на улици, више сељака, старијих, са торбама на леђима... Из паланачких радња допирао је мирис катрана и штављених кожа.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Одједном се расветли цела соба, али то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици. Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је

сасвим се тргла... сасвим !... — Е добро, добро... Збогом! и капетан га пропусти пред собом. Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу. XВ Пала влада !

И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу... Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо... Гојко се стаде прибирати...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

И тољагама, и ногама! Ал овом жилом највише! Од ње највише и боли, усеца се до коске! ВАСИЛИЈЕ: Да га сретнем на улици, мислио бих да је обичан сељак! ГИНА: Тај је пре рата горе у Сињевцу, да извините, силово козе!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ПЕСНИК 58 НОВА СЕРЕНАТА 59 МОЈА РАВАНИЦА 61 ШАЛА 63 ДОСАДА 65 ПОД КРКОМ 66 НА УЛИЦИ 67 СМИРАЈ 69 ПЕСМИЦА 71 НАРОДНИ ВЕЗ 72 ЉУБАВНИЦИ 74 МОЛИТВА 76 ОДА ВЕШАЛИМА 78 ПРИЧА 81 МРАМОР У ВРТУ 82 ВОЈНИЧКА

Море, и ја остајем тужан ипак сваке зоре. И оставља ме загледаног у бездане воде. НА УЛИЦИ Кад светиљке сину и улице пођу у висину, у тами стојим ја. На свему што прође мој осмех засија.

Ко цветићи бели са Месеца рађају се по улици деца. Од смеха мог умире дан, а свакога ког погледам, стиже моја судба, срећа и сан.

Тад сјајан, тужан, цео град, личи на моје лице. А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра. Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра.

Слала их је чак и у азијска пристаништа. Академија експортна, тада, налазила се на брду у улици проналазача компаса (Виа Флавио Гиоиа).

Кад смо полазили на бојиште, па је он, са официрима, ручао у сластичари на главној улици, и наздрављао, а ја седео, снужден, усамљен, са својом мајком, насмешио се према мени, и мени дигао чашу.

Пост цоитум омне анимал тристе. Војска нове Аустрије, тобоже републиканска, појављује се, на улици, под заставама новим, црвено‑белим, средњовековним.

Преноћишта су скупа. Изненада, на улици, чујем како неко виче моје име, па налазим једног свог земљака кога знам из Галиције.

Насељавам се на Дорћолу. Храним се у једној пивари у Дунавској улици и посматрам у авлији, где ручам, једну квочку, на пролетном сунцу, како диже ногу и држи ногу дигнуту, сатима, да не

Он је, већ после другог броја, отишао у Америку, а мени предао редакцију Дана, и свој мали стан, у улици Браће Недића (бр. 29).

Они који су са старцем били разговарали рекли су ми да он то озбиљно мисли. Ја сам се, у то време, тукао, и на улици, али нисам могао да се тучем са човеком који је био од мене ваљда четрдесет година старији.

најпосле, један сликар, наш, монументално види, па сам се поклонио публици, и, кроз задња врата, брзо, нашао, на улици.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Завади се двоје и, ако хоће да се туку, дођу ту. Оне што су правили шкандале доле на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити.

Чиме сам могао учинити толико зла? — приметим у страху. — Остарио си, а не знаш ни оно што знају и мала деца по улици... Питам ја тебе, још једном, како си тако могао проћи улицом и изазвати нереде, и то још на ненадлежном месту?

Ускоро се поздравим са господином министром и изађем на улицу. На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.

— Шта је ово? — упитам радознало једног господина на улици. — Свечаност. Зар нисте знали? — Нисам. — Па о томе се пише по новинама већ три дана.

Затим овластише управу да у име збора потпише резолуцију, и збор се разиђе у највећем реду. На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова.

Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах: — Шта је са зајмом? — Не знам! — Преговарају? — Сигурно! Министри све јаче учестали

Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом: — Гле, странац неки! — и погледа друга значајно, лицем и погледом као

Тако не раде добра деца.” „Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.

— Шта смо сад читали? — пита. — Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. — Чему нас учи та прича? — Та нас прича учи како не треба шетати.

писмо младом песнику: „Господине, Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што

Једаред сам видео на улици откинуто сјајно дугме од полицијске униформе, загледах се у његов чаробни сјај, и таман хтедох проћи, пун неких

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

(Поп Јовица има обичај да »лори« деци ораје, кад их затекне да играју на улици, али одмах тај плен раздаје другим малишанима које сретне на путу!

ту плашљиву опрезност, па стаде и само истрчавати до вратница, и кроз отшкринуту половину гледати шта се то збива на улици. А оно баш ништа! Тета постоји мало, климне главом некоме ко јој се јави, после гледа позадуго све на једну страну...

поклопи руком уста, а главу носи све за оним смешним младићем, као што Коса неки пут прати очима занимљиву сцену на улици, која пролази крај њена прозора. — Ено, окренуо ти се!... Јавља ти се, Бога ми!... — Мир, маче... није мени!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

И што дође — ништа, него што ме престрави... ДАНИЦА: Па има доле на улици фирму. ПАВКА: Има на улици, али нема овде. А казао му је Јеврем да метне и овде, па ето...

И што дође — ништа, него што ме престрави... ДАНИЦА: Па има доле на улици фирму. ПАВКА: Има на улици, али нема овде. А казао му је Јеврем да метне и овде, па ето...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу. И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

БОЛЕСТИ 8 КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР 9 ГДЕ ЈЕ ЦИЦА 12 СТАРЦИ У ЛЕТО 16 ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ 17 ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ 19 У ОПЕРИ 21 У ШКРИПЦУ 23 ЈЕДАН АФРИЧКИ ПОГЛАВИЦА 24 НАЗАДАК 25 ПРИКРИВАЊЕ 26 БРЂАНИ У ТРЦИ ЗА БОЉИМ

ЗА ПРАЊЕ ВЕША 194 ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ 196 УОБРАЖЕНЕ ЦИПЕЛЕ 198 ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА 199 ПОСЛОВИ ГОДИНЕ 207 НЕДЕЉА У МАЛОЈ УЛИЦИ 208 ДАНИ 210 СЕДМИЦА 211 СРЕДА 212 ПРАСКОЗОРЈЕ 213 СВАНУЋЕ 214 ОСВИТ 215 ФЕБРУАР 216 МАРТ 217 МАРТОВСКО СУНЦЕ 218 ПРВИ

Он станује у последњој улици у великој каменој кући. Његов тата је џамбас коме су у једној тучи Одсекли пола увета и два прста.

ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ Одједном, тролејбус је подскочио Високо, лудо — чак до крова! А као муња дотле је ишао. Наједном, тролејбус се

И као што личи згодној цурици, Настани се у Југ-Богдана улици, Крај Зеленог венца, на три корака Од Моста и од Манаковог конака.

Никог да је узме, кући понесе: Шта ће му лева, кад нема десне! Лева, на улици, горко пати: Не уме кући да се врати; И десну чека крај неславан: Забациће је негде на таван.

ПОСЛОВИ ГОДИНЕ НЕДЕЉА У МАЛОЈ УЛИЦИ Ко букет кликера трешња зрела Тамо, на крају моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице

Дође ми да заурлам, то не кријем, Кад видим ђаке, са заставицама, на улици, А похвале и песме Нашем Највољенијем У уху моме одјекују као урлици.

УЛИЦА БАБА-ВИШЊИНА Прошао сам Перу и Анде, познајем Чад и Илиној, Али нигде није ко у Улици баба-Вишњиној! Прозори чисти, бандере усправне као усклици: Вишња пази на уредност у својој малој улици...

Прозори чисти, бандере усправне као усклици: Вишња пази на уредност у својој малој улици... Кроз прозор постељину сваког јутра истреса, У сунце гледајући и тихо певајући; Што је у авиону стјуардеса,

гледајући и тихо певајући; Што је у авиону стјуардеса, Што је домаћица у доброј сељачкој кући, То је, у поменутој улици баба -Вишња, Јуче, данас, а јамачно и сутра: Сила невидљива, снага вишња, свевишња, Телом одсутна, ал духом увек

Кад је јануар и кад је зима, Тишине тамо много има; У главној улици, у кротко вече, Можеш гледати како све тече: Два милицајца, као два брата, Шеткају, и ноћ се полако хвата.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили да

Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.

Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици. Има их четири. Све једна другу сустигле.

све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама. Биле су спремне.

Полети као тица покрај махала ка њиховој улици. Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух, поче да их шиба. Тек се свањивало.

Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?... Једва ће се то дочекати, да јој се сите. И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

– Кроз тамнозелене завесе. Нечији коњиц на улици рже... Сунчане зраке у магли дâве се. Јоване! кола, за станицу – брже!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сердар таман да заусти, да одговори на примједбе домаћичине, кад зачу топот коњски на улици. „Види, Стаке, чији су то коњи!“ Цура помоли главу на авлијска врата. „Чији ће, збиља, коњи бити у ово доба?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ја: „Иди ти збогом! Име је Сократово красно и славно! Али се леђа по улици не на[х]оде. Не би ли се то како могло и с мањим трошком учинити?” Зил[отиј]: | „С каквим мањим?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.

На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бјелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два-три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџика истрча

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Опрошћавајте, господо, и сада знате за кога треба да гласате. Главачке изгурани, Цигани се први нађоше на улици. Остали су се мало опирали, па се и они с пијаним лаконоћавањем извукоше напоље.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Годинама она у дрвету урезује наше руке и ноге, и, пошто воли све вас у улици, даје нам ваша лица. Погледај ону малу крај пећи! На кога личи?

— Такве девојчице нема у нашој улици! — рече на крају. — Погледај јој мало боље нос и очи! — Јој! — врисну девојчица и шаком затисну уста.

Тако знају да то Татага са својом децом не престаје да бежи. ЗВЕЗДАНОВА ТАЈНА У најпрљавијој улици града, међу чистачима и носачима, пијаницама и бескућницима, појави се једнога дана дечак пред којим су се сви и

То је била, па и нека остане, Звезданова тајна. ПЛАЧКО И СМЕЈАЧКО У време кад су светом летеле сребрне пчеле, у Улици кестенова расла су два дечака. Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци.

спусте сасвим ниско и небо постане пуно њихова сјаја, две звезде се нарочито дуго задржавају на крову једне куће у Улици кестенова. Обе су исте боје и величине, али једна искри од радости, док друга плачно жмирка.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

америчке бомбе, које су прекинуле онај можда привидан али свакако замаман спокој који се у овој улици настанио између два рата, још од тренутка када је, децембра 1918, држећи стројеви корак, Позоришном ка Теразијама и

Отуда око подне, кад полази од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало увређен: у улици која носи његово име нема ви дрвета, ни травке. Права и без сенке, улица води на Калемегдан, сав од сенки.

Једног дана, био је празник и није це радило, Узун Мирко је седео уз прозор према улици и смишљао како да побегне. Новаца вије имао, ни познанстава.

Пре но што ће кренути уз бедеме, према данашњој Париској улици, пребројали су се: више их није било деведесет, било их је само двадесет пет.

Гледа у прах несталих доба што се понекад ускомеша у његовој улици која, упоредна са Доситејевом, од Васине води према Душановој, Дунаву и небу над банатским равницама.

Млади Добрача не опажа ни раскош града ни раскош времена, али опажа ту, у улици која се неразумљиво зове Аннагаѕѕе, раскош књига.

Некада, у болести, изгопео му је вид; сада, у овом сазнању, слутио је да му је изгорела песма. У својој улици, ослоњен о зид Шеих-Мустафиног турбета, Вишњић разазнаје како се ту, нешто ниже, испред Вуковог и Доситејевог музеја,

Душанове, можда ћете осетити како вас додирује пријатна, мада некако лепљива тајновитост која је, изгледа, увек у тој улици.

онда би требало да пође десно, Улицом Браће Југовића, све до своје, Доситејеве улице и до места где је, у тој улици, била његова кућа.

после Кочине крајине, 1885, у дубокој старости умрети у свом стану у Букурешту, а Пиринчана је још једнако опстајала у улици која се више није звала Дуга него Дунавска, па Видинска, па Душанова.

Тако је испало да је велики пожар, у ствари, донео овој улици више добра него зла. Трговац Пешика ником није причао о оном црном сјају а та необична светлост коју је, и даље,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

робова да ту, на пијаци зеља, остане, причека лекара и поведе га са собом до месарских тезги, поређаних у оближњој улици. Он сам пође са својом пратњом онамо.

Луташе бесциљно по вароши. Нека невидљива рука одведе га до једне куће у једној споредној улици вароши. Ту се налазила радионица једног глачача кристалних и оптичких стакала.

После неколико корачаја стигао сам до приступа Лавоазијеовом стану који лежи, као што знам из његове биографије, у Улици Серизе. Ту, поред улазне капије, стоји војна стража.

обратим добивам предусретљив и љубазан одговор па зато се убрзо нашао пред лепушкастом кућом грофице од Румфорда, у улици Анжу-Сент-Оноре. Да, грофица од Румфорда, тако се сада зове удовица Лавоазијеа.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ето, сам си ми казао: стегне ли мало реакција, афере се заташкају, а ратни богаташи измиле. Свуда: на улици, у позоришту, на тркама; свуда они и њихови фијакери, аутомобили, тоалете, бес, расипане, неморал, коцкање у огромне

Ја сам велика Слободанка Николе Глишића. Мој тата је у рату, а ја станујем у Ватрогаској улици. — О, — рекох бришући очи — Боба је већ велика! — Јест, маторка... И ради ње, ето само ради ње све ћу поднети.

Велике, црне сенке липа покретале се на земљи потајно као утваре. На улици пред бербер ницом кашљао је и гласно зевао ноћни стражар.

“ Кад је Петроније Свилар стао слободном ногом на плоче, онај предвечерњи жумор гунгуле на улици брујао је пуном паром.

Ми пуни ужаса од његовог погледа. Ћутљив, мрачан, суров, суров, суров. За обедом, пред гостима, на улици, у дућану, у колима, свуда, својим погледом страшнијим од свега, сече сваку нашу радост, зауставља сваки наш осмех,:

Гледам га још мало, па га остављам да шчепам своју ручну торбу. Спремим се да бежим. Па отварам прозор и зверам по улици. Град замро. Месец нестао. Лишће шушти, и негде далеко према црној шуми дрхти једина светиљка. Све је замрло, све.

оним свежим смехом гомиле, она је промицала кроз њу живо и брзо и журила да се нађе што пре у каквој маленој, мирној улици, па да тамо у тишини, са овом новом снагом коју је осетила, овако жилавија, отпорнија, јача, покуша довести у склад

окну оног истог прозора кроз који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у блатне коловозе иа широкој и пустој улици паланке, и гдекад покисле коње који су се пушили и мокре дизгине и руке погуреног у таљигама сељака под капуљачом; па

Кажем ти: узмеш књигу... Данас треба читати, драга моја, много читати. Ето, нико и не чита. Цео Београд је на улици. Дакле тако. Дајеш ми реч?

А мало доцније био сам на улици. И тамо, на тој улици, ја сам те ноћи остао до сванућа. Те ноћи ја сам толико подједнако волео све три жене, толико

А мало доцније био сам на улици. И тамо, на тој улици, ја сам те ноћи остао до сванућа. Те ноћи ја сам толико подједнако волео све три жене, толико подједнако да мој разум..

А доцније се Митар слабо сећао свега што је после тога настало, и само је упамтио оно кад се на улици сам нашао, журећи рођацима својим негде далеко на периферији да им црну вест саопшти.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

напоље, на мрку плоху самостанског зида, на збрчкана лица двију домаћица што на повратку с тржнице разговарају на улици, на њушкицу младе мачке која се труди да шапицом отресе свјетлосни одраз.

А кад бих се на улици срео с њом, обарао сам поглед и нисам успјевао да смогнем чисто физичку снагу која би ми подигла капке до висине њеног

Као нека забава фантазије. За ту фантазију одабрао је један балкон у доста прометној улици у центруму града. Била је то ружна фасада оне некад помодне, несувисле архитектуре, зграда с дућанима фотографских

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту

Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор. У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани.

Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата. Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.

Морао се негде одморити. После краћега двоумљења оде к Јову. XX У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.

И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа

Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици. Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ ОСТАЛО Ходао султан кроз Стамбол, па тако ходајући сретне на улици ђецу ђе иду из мејтафа. Између ове ђеце један му ђак запне за око, па га устави и упита шта учи.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

више нису биле неопходне, вратио сам се у Њујорк и поново приступио експерименталном раду у једној лабораторији у улици Гранд где сам одмах почео да конструишем високофреквентне машине.

и када се струја распрострла око Земље, сетио сам се оне прве мајушне варнице коју сам угледао у својој лабораторији у улици Гранд и доживео узбуђење слично ономе које сам осетио кад сам открио обртно магнетно поље. В.

од четири милиона волти, а то је било близу горње границе коју сам могао да остварим у својој новој лабораторији у улици Хјустон, где сам остварио варнице дужине 16 стопа.

у машти да види слику свога драгог пријатеља, под условима за њега врло чудним, пошто га је само мало раније срео на улици или видео негде његову фотографију.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када се и то свршило, био сам исплаћен адедан брод тегљач довео ме је до малог хотела у Вест Стрит улици, где ме је Кристијан примио раширених руку.

Како се ближила зима, посла је било све мање, а моја уштеђевина брзо се топила. Моја собица у Норфолк Стрит улици била је тужна и хладна, гора него и моја таванска соба у Прагу.

Проводити дан за даном у мрачним подрумима и подземним просторијама, а ноћи у неудобној спаваоници у Норфолк стрит улици, окружен људима који су били већином странци-досељеници и веома непријатни, било је сувише туробно за српског младића

Али је газда, назовимо га г. Браун, увртео себи у главу да је младићу, који је целу зиму провео у улици Норфолк Стрит у Њујорку, близу безбожничког Бауериа, потребно душевно преобраћање.

Изгледало је као да су све радње града смештене у једној улици. Остали део града наличио је на низ лепих манастира. Ходање од неколико миља кроз шуме и поља, без доручка, изазвало

Није прошло ни недељу дана а он ме запосли у познатој Творници двопека у улици Кортланд. Ту је већ радио неки његов познаник, Ајлерс, Фрижанин, који је био даљи рођак познатог немачког писца истог

” - рече ми Џим и додаде да ћу ускоро исцрпсти све оно што ми пружа Њу Ингланд творница бисквита у улици Кортланд ако наставим да користим свој џепни речник и читам научне чланке и књиге.

Прве појмове о топлоти стекао сам у ложионици у Кортланд улици, а и на предавањима Купер уније. Ова предавања проширена праксом у Џимовој ложионици, вредела су ми много више него

У ложионицу је често долазио Пол најмлађи и највреднији власник ”Њу Инглид творнице бисквита” у улици Кортланд. Мени се чинило да су га Џимови назори исто толико занимали колико и рад у ложионици.

Творница у Кортланд улици била је у неку руку колеџ а Џим њен катихета. Она је имала и свога професора о коме би требало проговорити коју реч.

У улици Брум, близу Бауериа, спазих једну радњу на чијој фирми је стајало презиме Луканић. Помислих да то мора бити Србин, па у

Скок из Творнице у улици Кортланд у Колумбију, од Џима и Билхарца до седог председника Барнарда и славних професора на Колумбији, личио ми је

Ћипико, Иво - Приповетке

Момци прискочише, стадоше га грдити и потиснуше га свом силом напоље. На улици чељад се око њега купи: смију се лудоме сељаку, а њему се чисто блијешти; нешто кроз зубе смрси, па, постиђен, пожури

И хтјела би да пожури за њим.... Па гледа у свијет по улици ништа не можеда је утјеши; слуша кихот туђега језика, гледа необична лица, и засве што је у вреви свијета осјећа се

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Растко Петровић, недалеко од Института за књижевност и уметност (у коме се сада налазимо), у некадашњој Ратарској улици, која је под тим именом постала препознатљиви књижевни и културни топоним – именом које ће јој се, надам се, једнога

гледају „кришом да небо не види“ и, с друге стране, најобичнији, разговорни обрти које свакодневно на градској улици и у пролазу чујемо, а у оним „великим зеленим временима“ прадревнога хромог вука из Вучје соли, за која песник

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Одатле она „гледа доле по улици,комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће“.

а њој се кретање очигледно ограничава на кућни, домаћи простор (не напушта га), кад год треба приказати шта се на улици дешава, она се пење горе да би са прозора могла видети.

разговара с Арнаутином, и у Дућанџик, да узме тканине за ускршње хаљине; други пут се приказује предвечерња врева на улици, на пазарни дан; трећи пут, опет, видимо Магду како с корпом на глави нестрпљиво чека испред капије; четврти пут

Ниједном јој Станковић није допустио да се рецимо случајно, послом или у разговору с другарицама, затекне напољу, на улици.

Све се ту осећа: да је двориште ограђено доста високом оградом, са вазда затвореном капијом према улици, па је стога сеновито, и увече се из његових дубина одваја прохладна влага; да доњи и горњи спрат куће повезују споља

Осмотрићемо изблиза призор из В главе пред којим смо се малочас зауставили, кад на улици Тодора са женама „губи се испред Софкиних очију”, а „Софка остаје и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре

131 Ни понашање им, за Софку, није ништа мање чудно. Премда су на свадби, госте се, дакле код куће су, а не на улици, они се „не раскомоћују, јер то је све за њих знак господства.

штавише, и срећно укључен у нарацију: заједно са Софком , нама читаоцима даје се да са прозора гледамо оно што се на улици и у вароши дешава , али се зато у роману искључује поглед из супротног правца.

Краков, Станислав - КРИЛА

А по улици се још ваљале коре, крпе и стаклад разбијених боца. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Са ратних бродова

Ипак је пружила руке, и привукла мушког. Тело јој је било размекшано и топло. Као и у баронице Ивон. На улици се чула вика јеврејског продавца. Ивона, Ивета... Душко се смешкао... све је то било исто... био је задовољан...

Петровић, Растко - АФРИКА

Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије

Труде се узалуд да одагнају сан. Мало даље трговац, на улици седећи у прашини, продаје неколико светих наркотичних плодова увек исте горке и одратне коле.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Драгиша настави: — Обријао сам се, умио, и изишао у варош. На улици приметио сам одмах врло велики број младих људи у униформи и цивилу. Као да та земља и није била у рату.

морално издигнут, и вратила ми се вера у самог себе. На улици се нисам снисходљиво склањао, већ сам се прсио пред сваким излогом... Нашао сам одмах онога пешака. Станић се звао.

Излетео сам као из пушке, сјурио сам се низ степенице и нашао се на улици. Сутрадан улете у моју собу Елвира, собарица, сва усплахирена. — Сігноре, цатаѕтрофе.

У главној улици срео сам једнога свога школског друга. Био је у војничкој униформи и шетао са неком дамом. Пришао ми је да се поздравим

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: — У дућан ли, Младене? Одговорио би сваком на поздра

гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.

Нестаје их. Сасвим се губе. Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.

Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући,

Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа. Њени правилни прозори, зидови. Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље. Из чаршије опет жагор, кретање.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Овакав циљ изгледа мало вероватан, јер је мало вероватно да ће неко појести опогањену к. нађену на улици. Вероватно је овде к. жртва демону болести (уз жртву враћа се демону болести болест): ми знамо да се к.

Ћипико, Иво - Пауци

— повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком постави криж. Дјед, баба и сестра пођоше. Сестра и на улици још држи новац у руци.

Лутајући по граду, напокон нађе цркву у једној тијесној, загушеној улици, и — уђе. Разгледа се по цркви и застајкује.

Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „грјешнице”, како их варошани зову.

Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици. Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и

Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; цјенкају се као на сајму...

Суне му мозгом: нема сумње. Завијоглави и смрче му се. Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. На улици исправи се и одахне. Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу... По подне одјурио је у поље, изван града.

Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа. По улици простираху се отегнуте сјенке. Младић избије на отворито и застаде. Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.

— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед. Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.

Једно јутро видим једнога човика, онако к'о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца. Покажем му руком прама улици. — А не би ме к њему повео? — упита ме. — Не могу. Видите ово робе, па се дине бојим ... — Поведи ме! — Не могу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

смо се, по двориштима војних зданија доброћудних ратних слонова и безазлених убојних справа, и нашли смо се у главној улици.

Ту се продају и шаљу у цео свет: свила, тканине, стакло, слонова кост, бисер, мириси и папирос. У тој се улици налази и циљ нашега путовања, славни александриски Музеум. Но, још је рано да пођемо онамо.

Када се са својом пратњом удаљио, питаше се заостали како треба разумети његове речи и сагласише се у томе да све по улици разбацане списе треба сагорети. Донесоше луч и жеравице и почеше палити хартије од папироса.

„У дому Хипатијином проведосмо двадесет четири срећне године. Али кад нашу драгу господарицу хришћани нападоше на улици, одвукоше у цркву и онде каменоваше, узе нас један њен ученик у свој дом да нас сачува од пропасти.

Кад ступите на варошко тле, наћи ћете се на главном тргу и у главној улици, Страдуну, и сагледати велике палате цркве и манастире.

године преселили су се Вегенер и његов таст Кепен са својим породицама у Грац где су купили лепу вилу у једној мирној улици на Рукелбергу, која је после Вегенерове смрти названа његовим именом.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И зашто земљу, кад је и за птице Бог дао хране. (Спази на улици једног пролазника): Чорбаџи Стојане, причувај Парапуту од деце, док ја стигнем да га узмем и одведем код мене у цркву.

Откада је већ са њим, и са њим ће и у гроб. Па ако хоће да он не умре на улици, од глади, онда ено јој село и чивлуци, и што га тамо не да, да га чивчије чувају и хране?

(Одлази.) Граја на улици. Чују се узвици деце: Жиж! Жиж! Парапута! Улази Јован са Парапутом (гласно му се умиљавајући).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Костица као да је тог дана положио неки важан испит. Доби ранг и у радионици, и на улици, а нарочито у занатлиској читаоници у коју је одлазио много чешће од других.

” Ако је неред на столу за кројење: „Је ли земљотреса било овде?” Ако пијан човек на улици тетура и заплеће: „Овај мисли да по земљотресу гази.

Наравно, паланка је знала да је ту много измишљенога, и стала је вребати удовицу на улици, и при излазу из капије. Једне вечери, с леђа је ословила опет нека свежа удовица: — Не видим, кажем, Лазарићку на

Тих дана пред госпа Нолу испаде на улици и Хермина, некако свечана. Јасно је било да јој је неко напунио главу великим надама за малог Ханса, и показао јој

— Сви се смеју. А опет тамо на другом крају варошице, на ударцу друма, у лепој и напредној улици, стајале су једна другој прекопута: напредна српска бакалска радња , и кућа Србина ветеринара, који је лепо стекао на

Испада на балкон Срба, и на улици се живот појачава. Види свет лепоту и младост, и радује се младо и старо. Лаковане чизме, јахаће панталоне на дугим

Госпа Нола одмахује руком, одбија: — Одовуд Јеврејин, одонуд попови, пропали смо. — Исте вечери, кад ју је на улици задржао господин Јоксим да види да ли је „тај шкандал с кућом заиста могућан”, госпа Нола и њему мирно рече: — Могућан

У срцу топлина, и све некако широко. При ходу, нешто га диже. Све му је мило и лепо, све хоће. Осећа да га на улици милују погледи људи, и као желео би да му је то свеједно, али није.

Изгубили ваљда сви главу, како ће Енглезима скувати ручак. Ко ти зна шта једу. — У једанаест се појавила на улици Енглескиња. Сама. — Куд ли је пошла без мужа!... гле, куд је потегла!

— Повео је Павле из Лондона болничара, момка који у кући не скида бело одело, а на улици носи врсту униформе. Поштарка, већ много оматорела, предаје сваки дан мистер Џиму пошту за Павла, пита како је

А касније, бездушно избио дечка који је на његовим вратима звонио узалуд. А касније, ко зна, можда ће погинути на улици као демонстрант за бољи живот слушкиња.

Један од њих спази у пустој улици судског писара, и таман да му приђе: онај отресе обема мишицама и скоро трком утече.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

одговорила би његова жена: »Нису«, то јест мајстор Глиша нису код куће. А шта вели мајстор Глиша? Кад га гођ на улици видим, ја му се увек јавим: помози бог, мајстор-Глишо! А он мени »слуге«, то јест ми, мајстор Глиша, јесмо слуге.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

ни то да чекам хоће ли гости наићи или неће те да им се похвалим новим ципелама, већ бих сео пред кућна врата, на улици, и ко год би од пролазника наишао, ја бих дизао ногу и очајно врискао: „Ја имам нове пипе!

Па онда, набављао сам однекуд лисичје репове, закачио их чиодом и ову искривио, па стајао пред врата на улици са рукама на леђима и чекао ујутру и по подне судско и среско чиновништво, које је крај наше куће пролазило, те им

је неколико претходника, ималаца дотичних књига, пало на испиту, и врло корисних опомена, сличних оним таблицама на улици која је раскопана због канализације, на којима пише: „Пази, не иди лево!

Тако сам некако и учинио. Тек после неколико месеци срео сам се једанпут на улици са њима. Млади пар, чије међусобне тужбе леже пред конзисторијом, ишао је под руку, а са њима и један младић.

Али — кад сам се једном нашао на улици, пред вратима универзитета, ја сам стао збуњено пред питањем: хоћу ли лево или десно?

Развио сам још једном и прочитао још једном диплому, ту на улици, и тек сад увидео да ми она не нуди ништа више до бити или чиновник или глумац. Чиновник? Одиста примамљив позив.

“ После тога, разуме се, није ми било више опстанка и ја сам се једнога дана опет нашао на улици са Q. б. ф. ф. ф. ѕ.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ђаво се у Дрвосечу преобукао. И, док би јаје на земљу пало — на улици не би ни живе душе. Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено?

Један за другим одлазили су под земљу познаници, рођаци, суседи. Све мање је било познатих лица у улици, у граду. Па и сама улица, сам град почео да се мења.

Безуспешно је покушавала да споји ивице парчића. — Ах, дођавола! — уздахну Лепотица и погледа ка улици, али улица као понор ка њој зјапи, људи се тек као тачкице виде. Нигде дрвета: само неки ћутљиви, ужурбани пролазници.

« — Како си знала за мене? — Ветрови су ми рекли? Дуго сам се ка улици нагињала, али то је као да у понор гледаш. Морао си на мене мислити упорно и дуго, да бих до тебе могла стићи!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Све тамо, с том Коштаном... ВАСКА А што? А тебе због њега страх? СТАНА Страх ме! На улици граја, песма. СТАНА (показује Васки): Ето в’иш... А тамо, с њима, и он је. ВАСКА (јетко): А, за њега, не бој се!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ваше жене и девојке не имајући на себи лепа одела у цркву не долазе, срам чини се им то, а седећи на улици и шетајући се беспослене по пијарци, то може се и низашто није.

за сваку кривицу отпуштати своје жене: А ако ли се која с туђином затече и ухвати се, не тек да је муж пусти него и на улици с камењем да се побије.« То, рекоше, тако у закону пише нам се учинити.

Није то лепота, него ругоба слушању. Није ли то, ето, изводно једно од коло игре на улици, појања од безочна састатка се женска? А друго пак, од вашарске граје и момачке јахане се лоптометане игре?

игре, танце, свирње, многе поваре, јешћа, пића, китење, мазање миризмами своје лице, леност, многолежање, залудње на улици зурење, коби гледање, вражање, чарање, и бајање, те бесове, идоле, крвопроливање, надимање и све твоје људе да имаш их

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве. Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она

Јевда се врати у кућу с тешком слутњом. И наслутила је. Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај. На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је н стаде распитивати о овоме и ономе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности