Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Грбаву, сакату и лишену ума смејати се, то је знак худа и неваљала воспитанија. Шалити се и просто смејати, весма су различите вешти од ругања и
Ибо истинито и право благополучије из просвештенија ума и добродјетељи рађа се и происходи. Ево како мудрује сврх тога најпросвештенији у Европи народ (нек ми се дозволи
Ко год не мисли о добру, мора о злу мислити, зашто је натура ума человеческа такова да он всегда мора у чему нибуд упражњавати се.
„Јелика хошчете да творјат вам человјеци, творите и ви им подобнаја”, учи нас наш небесни учитељ. Ја не смећем с ума како нам је теготно и досадно кад нам ко често то, пак опет то каже.
сам собом превари, он то не чини нити из злобе нити из лукавства, него из недостатка или из недовољног проницателства ума, а то је исто и незнање.
„Видим” — вели — „други закон у удесјех тела мојега, који војује против закону ума мојега, и чини ме творити оно на што мрзим и чеса се морам срамити”.
о овом Плутарх пише: „Λόγος τροϕή διοανόιας εστί, τούτον δ΄ακάθαρτον η πονηριά ποιεί των ανθρώπων: Слово је храна ума, али га лукавство человеческо нечистим чини. Блажен ко лепо говори а лепше твори!
Подобним образом разумни чловек, који познаје све преимуштество словеснога ума илити душе, он се стара за тело своје колико нужда и благопристојност изискује да је здраво, чисто и благопријатно, но
мора бити сам простак, или је лукав и злохитар, пак у томе находи своју корист да други остају у простоти и слепоти ума, да он може с њима чинити што хоће и да му верују ако им рече да магарац лети.
рађа се у њима љубов к свим осталим људма, но љубов разумна и словесна која љуби душе человеческе и просвештеније ума њихова.
срце находи своје задовољство само у телесним наслажденијам, као црв у ђубрету, не познавајући нимало које су сладости ума и непорочне душе.
Зато, цар, владјетељ и сваки велможа, ако није управ у добродјетељ заљубљене душе, оштра ума, и отменог духа, ако не љуби правду, и ако се всегда не учи и не просвештава да је кадар људе и потајне њихових срца
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Шта нам сад треба радити, то је: да се постарамо сад за внутреност добар поредак увести. Ја не сметајући са ума, да нам прво намерени синод ваља увести (о ком Божа пише једнако у Бранковини устројеније), согласим Јакова, Милана и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И ако би икад био старешина, овдје бих становао!... Све ми је оку на погледу... И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!... Ово се мјесто зове Парашница? — Јест, Парашница. — Лијепо мјесто.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума! А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума. ГОЗБА Кад прођу дани, ко ће знати Да каже повест о њима — Пролазе као луди свати, На белим и бесним коњима.
— А ја ћу, чу се из тог шума, Светлости таште дати реку: Као Божанство, та коб ума, Што сјаји само у човеку. ПОВРАТАК Кад мој прах, Творче, мирно пређе У грумен глине ужежене, Тад неће више бити
сва мора, Знам од твога даха да пролиста шума — А оста недозван на вапај свог створа: Срећа нашег срца и коб нашег ума. ПЕСМЕ СМРТИ И Једино си које нисмо измислили! Над свом игром духа сама стојиш смело!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
но из тога највише узрока ово наводим да се види какве је наша литература среће, гди сирјеч списатељи све силе ума свога на приватна дјела обраћају, а к сочиненију дјела једног, које се воопште целог народа тиче, само часове
Црњански, Милош - Сеобе 2
У Бечу сматрају да је онај ко је саветовао да се тим официрима изда апшит из војске, морао сићи с ума. Он, Гарсули, лично, жели да се види с тим официрима. Да се са њима мало поразговара.
а кад је госпожа Монтенуово запита, да ли би јој дозволила да је једном пољуби, помисли да није добро чула, и да је с ума сишла.
Дрхтао је цео, кад би га телом покрила. Ујутру, кад би дошао к себи, помисли да ће с ума сићи. Покушавао је да не заспи, да је заборави, али је она долазила, сад, скоро сваке ноћи.
први пут, причини да су ти снови, које им Павле прича – тако весело, безбрижно – утваре човека који је поремећеног ума! Само, она то није смела да каже, фамилији, тако.
А кад Исакович рече да је баш тако, Виткович му рече да је с ума сишао. Затим, као да се нечег уплашио, нареди Павлу да одмах иде кући и да га сачека, док он не дође.
је, да је Исакович, у то време, заиста све више личио на човека, који се смешка као луд на брашно, и који је сишао с ума, иако се то не види.
Теодосије - ЖИТИЈА
манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира У сиромаштву свога знана, из убогог дома ума мојега немајући ништа да изнесем на трпезу доличну вашег достојанства, пуну речи анђелске хране, вас, праве слуге
тече и језик јасан из неоскудних његових ризница да ми да, а пре свега зраку светлости, којом бисмо, мрак душе и ума очистивши у себи, могли бодро исказати добродетељи живота свеблаженог Саве, који је сада поново засијао у нашем роду.
Властела су негодовала због неурачунљивости ума његова и одступила од, њега и приступила млађем брату његову Владиславу, те међу браћом настаде мржња и гоњење због
подвизаваше се преподобни, а уз то сузама и умиљењем увек славећи Бога упражњаваше се, и меру чисте ка Богу љубави и ума чистоту достиже.
И толико страдајући без ума трпећи своје изнураваш живљење? Како бисмо те боље од овог повредили или проклели!...“ А преподобни у мислима рече:
Али је нечист пред Богом сваки који се поноси у срцу, јер се без ума такав надима; и ако је што добро у току многих година чинио, у једном часу упропастити може, у своју снагу без помоћи
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У томе су правцу нарочито докучљива и еластична ума. Изгледа да се менталитет све оштрије изражава што се иде више на југ, према грчкој граници где превлађује.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И као да је то прво, јасно сећање ума било неки нечујни поклич, њему се учини да му трче, један по један, својим страшним трчећим кораком, под шубарама, са
како му се, као та киша, на неко семе у дубини земље, што клија, слива крв у глави на једну блештећу, звездану тачку ума, последњу што му остаде чиста у мислима, непомична и непролазна, у будућности.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵⁵ Творевине народног ума — загонетке, пословице, приче и песме — подстичу не само социјални и морални развој, него и развој сазнајних, језичких
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тим би се угодило и већини грађана, који су исте вјере. Ми смо тај обичај смели с ума, јер се бјеше изобичајио ових пошљедњих година, у свакојаким мијенама и трзавицама, кад се ни о чем другом није могло
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Њихова стална и стварна присутност не може се сметнути с ума, без обзира на то колико првобитни стваралачки подстицаји занемаривали њихове потребе, расположења, могућности примања.
душевног миља, те надземне извесности, песник наивно, али једноставно и тачно, дотиче просторе који се губе у маглама ума и душе: Прошло је отада већ шездесет и више година, брзо се заборављало и оно што је јуче било, и тек понекад, у сну,
— узвишености тона, склања се од прејаког пламена. Патетика срца и ума овом је концепту органски страна. Одбојност према високим температурама духа јесте полазна ситуација дечје песме.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
складна мешавина старинске нежности и осетљивости, а с друге стране ведар и крепак дух, јака вера у »богодану свободу ума«, чине Доситеја Обрадовића једном од најсрећнијих и најуједначенијих природа.
Својом добротом срца и јачином ума он је чинио врло јак утисак на све који су га познавали. Не само Срби, које су га уважавали као народнога мудраца, но
И један од његових главних задатака је научити Србе »богоданој свободи ума«, да се »усуде сверх сваке ствари свободно мислити и све што чују да суде и расуждавају«.
мора служити за основ свију човечанских знања), упадају у оно што Немци зову: швермерај, а наши: парење и покретање ума...
Соларић се бавио филозофским проблемима, и у томе правцу дао: Улог ума человѣческога (Млеци, 1808), превод дела немачког писца Екартсхаузена; Сверх воспитания к̓ человѣколюбию (Млеци,
мисли постоји најинтимнија веза, оне су непосредан и дубок израз његове природе, приказ трагичне драме његова срца и ума; то су, како је сам говорио уздаси, болни крици једнога вишега духа, једне уморне и разочаране душе.
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у
Зашто је срео ту жену и шта има у њој? Шта је она за њега и шта ђе он њој? То му се питање не скидаше с ума. Шта гони његове мисли и што их збуњује, смућује, узбуркује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешаЇу,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тио вече кô да те донело Сред анђела са божија крила, Ума с' дивно мени појавила, Ума дивну вече те однело. Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком,
Тио вече кô да те донело Сред анђела са божија крила, Ума с' дивно мени појавила, Ума дивну вече те однело. Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком, Сам са ноћи тавном, ал' без
Пирну ветрић, земља се напуни, Ведро небо ума се натруни Дивним труњем, златним облацима, Све златнима и све руменима.
Но гледнимо сад јунака свога. У пећини једној је Милета, Тамо бура сагнала га клета, Тамо ума ватру наложио, Покуснуо, лулу попушио, Пружио се низ ту пусту струку, А под главу подметнуо руку; Другу верну,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
изданак илирског ратничког племена, тако сам бар ја давно закључио у својој одликашкој гимназијској глави, смећући с ума да ни моји плави словенски преци нису били ништа мањи разбојници.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
А зашто, дакле, у сваком закону има зли(х) и неправедни(х) људи? Није | тому закон узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакостно и зло срце и преко мере љубов к самом себи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Да си мени казала, па би ти могла средити. МАГА: Сметнула сам с ума. Не можеш, ето, на сваку страну. Опет онај мој љут, па куд ћу пре.
Фамилија је закључила — и ово је што нико не зна — да чашу ономе поклони који је тако великог духа и ума, да је лако и с малим трудом мудрост постигао; али, да видите чуда, сваки који се за увјенчану награду јави, не
ШАЉИВАЦ: Ово опстојателство, што нисте ништа учили и опет сте доктор философије, показује да сте великог ума и духа. ДОКТОР: То показују и моје књиге. ШАЉИВАЦ: Тако велики дух мого је имати сам Аристотелес.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Ти моја жена ниси! СУЛТАНА: Шта, забога, гди сам ја? Помагајте! (Туче се по глави.) ТРИФИЋ: Ова је с ума сишла! СТЕВАН: Пијана је. СУЛТАНА: Опио се ти и врат сломио! (Трифићу.) Слепче, зар ме не познајеш?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(23. В 1989) ИИИ ВОYАГЕ ПХІЛОЅОПХІQУЕ Стопама крећем трезнога Дидроа у Ниску Земљу, без припреме скоро, Ал будна ума, ко нећак Рамоа, да схватим брзо, ал заволим споро Тај влажни север ветрова и кула Крилатих, који секу нокте
је дозлабога ниско; Ово је простор где настаје сликар, И књиговезац, који златотиском Печати слова неког финог ума; Овде на своме скупоцени брод је, Корену близак овде сваки плод је, Овде би палма била неразумна.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
саму себе тек би унатрашке, те с табле збрише сенке Уторака да у се згнезди препелице с мрака, идеју сјаја, Вишег ума грашке а ц Тпећег дана радо би да збира заводљив полен Господовог биља. У саму себе тек би унатрашке.
- Метеж у Добру: памук доброте гужва се. Вене душин интеграл. - Поскока, кобру увијаш у се, Круно од ума оркестре журни напрслих струна. Четврто певање Земља је мирис братоубиства, плетиво језе које се пара.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Ја? Господин барон, тко је ова персона? АЛЕКСА: Остави је, молим те, девојка сишла с ума, пак говори и сама не зна шта.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда, цветала шума!“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!
Идем даље, успомене будим, свог путника већ сам смео с ума, овдје негдје вољено дјевојче крије ми се украј ових шума.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једног дана дошао је, певајући, у канцеларију. Попео се, певајући, на орман. Био је с ума сишао. Умро је у лудници, у оној нашој старој београдској лудници, где су по три лудака ишла, на два кревета.
Њега је, као младог поручника, у Скопљу, убио један регрут који је био с ума сишао. Убио је са њим и четири војника које није ни познавао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не знам колико је трајала ова благородна гимнастика мојега ума, тек ја одједном опазих да је свануло. Зачудих се што ме момак не буди кад зна да понедеоником имам три часа пре подне.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА (као бајаги досећа се): Па је л' то за коже било? ЈЕВРЕМ: Није, него за дрењине! ЈОВИЦА: Ја смео с ума. ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази). ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе.
ЈОВИЦА: Ја смео с ума. ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази). ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе. Ако хоћеш да купиш коња, а ти прво почнеш разговор о обручима и бурадима.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СВЕТКОВИНА Сишли смо с ума у сјајан дан, Провидан, дубок, — нама, драга, знан, И светковасмо оцепљење то Од мука, сумње, времена и сто Рâна,
Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. У цвећу смо ишли Славећи страсно осећања та Због којих лепо са ума смо сишли. У новом свету добро нам је сад, А свет о њему добро и не слути.
Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Какав ускок?“ упиташе браственици зачуђени. „Ево га, ми га и сметосмо с ума! Дижи се, братко, дижи. Ходи, сједи да пијеш!“ рече Ивана љубазно, повукавши га за кабаницу. „Та то је солдат!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
душеполезну службу жури, потеците, потеците и ви и у тихо душеспасно пристаниште журно пристаните, и сваки покрет ума вашег и души штетну мисао часно и нескривено откријте, исповедајући се као пред Богом, а не пред човеком.
(Јак. 4, б) Према томе, да нема овога међу вама! Будући зрелога ума, немојте никада пожелети да будете мрзост пред Богом, него више да примате благодат од њега и близу себе да га имате,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
О, колике слабости и болести ума плашња деце узрокује! А сврх свега, њи[х]ово младо срце љубовију правде, истине, поштенога мишљења и мудровања како
Сад, ако ко жив може, нек’ употреби сву силу ума свога за познати какова пакосна упорност и какова црна неблагодарност рађала се у мени из источника мниме светиње.
је читао друге књиге пре, да може ту која му је у руци разумети; с вишим вниманијем него се злато мери, на теразијама ума и расужденија измерити; истину од притворности и лажљиво басновити[х] измишљења распознати, имајући всегда на памети
А за истину, која је сама злато ума нашега, не старамо се толико. Што је ко испочетка чуо, при оном остаје; не дамо себи труда за истражити и распознати
Срећа нас за руку води!” | ПОЧЕТАК МОЈЕГА ПУТОВАЊА Шта је човек кад га каква страст преузме! Кад какво мечтаније ума ужеже му мозак, подбуни срце учини да сва крв у њему узаври!
преметање, дају ушима једну тако слаткослишну музику, да доводе човека у савршено заборављење себе и у иступљеније ума. Благоуханије ливадни[х] цвећа и свакојаки[х] воћа обалзамљавају они кроткопитоми воздух.
Не бојте се народа; милији ћете, дражи и чеснији народу бити кад му отворите очи ума и кад га просветите. Добар је народ и благ; ако ли у чему погрешава, не чини из зла срца, него из незнања.
Турци су у овом пункту одвећ ортодокси, јер они свакога, ко је лишен ума, за свеца почитују; но да су христјани кад мотли у ово прелаштеније пасти, имајући у руку премудру и здраву евангелску
држи за сујевјерије. Ја не похваљујем оне који, неизвестијем и непостојанством ума водими, као лептирићи без сваког узрока семо и тамо лете; нити, пак, оне који за нерасужденије у всеконечном
Само оне, похвале достојне на[х]одим, | који познавајући цену богодане свободе ума само на добро је употребљавају; како у добру постојани, тако и у оном што познаду за боље и полезније, разумом и
Нико се сад не боји да ће му ко у закон дирати. Ником училишта и академије нису затворене. Зраци просвештенија | ума и разума на све наше народе изобилно и богато излијавају се.
А сврх свега, бог преблаги и милостиви, који је сам вечна правда и истина, да се смилује на све нас, да нам отвори очи ума да познамо шта је полезно и потребно нашему благополучију временому и вечному.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Цео дан сам ишо, а кад ме мрак таче: Стојим усред магле неодмако скоро. Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха. Нек о главу доба лупа из свег маха.
И сад, док стојим на пô друма, Гонетам ту реч што је била И прошла мимо мога ума. Можда и нисам моро стати: Јер зраком то тек пуче свила Да ме у касно лето врати?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
С. Пандуровић ЦЛXИИ СВЕТКОВИНА Сишли смо с ума у сјајан дан, Провидан, дубок - нама, драга, знан; И светковасмо оцеплење то Од мука, сумње, времена, и сто Ранâ, што
Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. - У цвећу смо ишли, Славећи страсно осећања та, Због којих лêпо са ума смо сишли. У новом свету добро нам је сад; А свет о њему добро и не слути.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
О свевишњи творче непостижни! У човјека искра беспредјелног ума твога огледа се св'јетла, ка свод један од твоје палате што с' огледа у пучину нашу; дан ти свјетлост круне
“ „Архангеле ума високога, ка дух један довољно се дижеш и чест твоме чиниш створитељу, - могући му творац одговара - ал' простора
пред општијем творцем милоснијем; познај име свемогуће што је и значење твоје прама њега; ижен' таму из слијепа ума и злу завист из пакосне душе!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чеда муза, одабрана војско ума, ја ћу са вама да васпоставим царство Александра Великог! „За то сам вас из свих покрајина тог некадањег царства
се покорава својим законима; ако их познајемо, онда прозиремо ткиво природе до оне дубине до које допире вид нашег ума даље не. Где лежи та граница преко које не можемо прећи? „Природни закони!
научничке каријере преживи за пуних четрдесет година и да у својој отаџбини доживи заслужено признање за плодове свога ума. Но за све ово време не написа он ништа више што би се могло упоредити са његовим главним делом.
„Она је чврсти темељ поремећаја планетског кретања! Без недостижне проницљивости Вашег ума стајала би цела зграда Небеске механике на слабим ногама. Ви сте је однеговали и дали јој крила“.
Надчовечни духовни напор и муње Фарадејевог ума истрошиле су његов мисаони апарат, он поче да се тужи на све већу заборавност и постаде неспособан да настави своја
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Уосталом, размисли и сложићеш се са мном. Као и Сирано, Жером Коањар одскаче дубином ума. Обојица немирни духови, отмени духовити, генијални, високо над средином у којој проводе један немиран живот и обојица
и кад су му везали камен за мошнице, пустио страховит крик и чинило се као да су му очи на глави, а он потпуно сишао с ума. — Све ми је једно говорити, али шта?
и друге, па да је том приликом Аган, прва виолина, све подскакивао, и неуморно и бесно, као да је те ноћи с ума сишао, подврискивао: „Ој Икићу, ој Дикићу, ој Икета, ој Васићу!
Али ту Икета, само он, онако хитрога ума, досећа се да је онај, у својој великој забуни, ћирилицу прочитао латиницом, те Васић Илија испало Бакућ Улија, те се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И то називају владавином свога ума. Има много и таквих људи који су глухи и слијепи за велика дјела поезије, за велика дјела умјетности.
Била је удовица, лудо заљубљена у јединца. Бојали су се: свиснут ће, сићи ће с ума. Тајили су јој читаво то поподне. За први мах, смислили су причицу да јој оправдају зашто јој се син није вратио.
„Ви све комплицирате!”, говорио нам је. За њега се функција ума састоји у томе да упрошћава свијет, који је већ сам по себи прилично неуредан.
Али, наравно, моћ да изврше ту синтезу великог ума, великог духа и великог талента, да је изврше а да при том не униште умјетничко дјело, дата је само оним највећима.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Самоћа поче да га пече, дражи. Он је остави. Као дух из гроба Спусти се у мрак да мелема тражи. Поглед му ума грозницу је сип'о, Усне му ватром покривене горе, Рукама мрак је стезао и пип'о, Док уста речи неразумне зборе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Он је најважнији производ човековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним светом и овладавање природним силама за потребе људи.
Он је најважнији производ човековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним светом и овладавање природним силама за потребе људи.
усавршености свога изума да не видим нигде никакав недостатак, онда му дајем конкретан облик, коначни производ мога ума.
Тридесет година касније, видео сам како се моје идеје остварују на Нијагари и дивио се недокучивој тајни ума. Направио сам разноразне направе и мајсторије а међу њима су били најбољи лукови за стреле.
Здравље ми се повратило, а са њим и крепкост ума. Када сам се поново вратио решавању проблема, готово сам зажалио што ће се борба тако брзо окончати.
је то провиђење било, што су потребе егзистенције командовале да се привремено заустави ова исцрпљујућа активност ума.
Махинално се враћам другом послу и изненадим се крепкошћу ума и лакоћом којим савладавам препреке које раније нисам могао да савладам.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Та култура се стиче стимулацијом ума да сам сакупља знање... Ако хоћемо да спремимо човека да се бави природним наукама...
смртних људи и да на њих, иако нам оне изгледају као нешто нормално, морамо гледати као на велике творевине људског ума. Њих чека судбина да постану, мање-више, опште познате, свакидашње ствари.
Хелмхолц је снагом свога ума осветљавао смисао експеримената, а они би нам онда блеснули као што блесну бриљантне боје цветног врта када их осветле
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
писац који је више но било ко други у нашој књижевности заокупљен човековим настојањем да по мери свога ума доведе у ред свет у коме живи.
При томе, додуше, не треба сметати с ума два момента. Прво, никакво нам критичарево и теоријско објашњење не може помоћи до ваљано доживимо неку поетску поруку
Али, оно друго што не треба сметнути с ума као да баца нову светлост: прве замерке, као и прва питања, најтеже су и основне, па их зато сви радо заобилазе као да
да устајем, обављам послове и лежем с неким чудним, притајеним осећањем да сам нешто пропустио, заборавио, сметнуо с ума, али не знам шта.
писац који је више но било ко други у нашој књижевности заокупљен човековим настојањем да по мери свога ума доведе у ред свет у коме живи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Шта то чиниш? питали га А он шапну, кад се стишô: „Ко би чуо моју тајну, Тај би одмах с ума сишô.“ ИЗ КОСМИЧКИХ ПЕСАМА Јана Неруде С брзе реке хтедох донет један вал.
И зато се песник сад сећа тебека... Ја не питам даље, све са ума смећем; Овај венац свежим, росним пољским цвећем На гроб, који душом дршћућом облећем, Човеку мећем.
Падни, снеже; падни, снеже, Па расхлади пламен жêсти, Пламен који није никô Ни из ума ни из свести. Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео!
Беч 1882. ДАРВИН Снагом ума богодана И задахом духа веља Потресô је, заљуљô је Море мисли из темеља. Таласи ће ови расти, Век ће веку да их
1887. ОДВЕСТ на вест да је Рачки преминуо Звездо ума, духа и врлина, Много виша од времена свог, Ти у гробу? — вероват’ не могу, — Та звездама не копа се гроб!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
подне сам одболово ал топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.
срце Она је признала север Она под старост благосиља цичу Птица која себе ствара из своје немаштине Чита лед из њеног ума На начин умиљат и страшан Дани су различити ал светлост зоре је иста Загађена ватра у глави, бивша реч Будућу зору
супротна ноћи Пред безбожном гомилом Мудрост и чедност беже у метафору (Лажна звона — Велика звоњава Ватра сишла с ума Рачуна на тебе) Речи које се селе и речи непокретне Хоће ли се срести у прездравелој реченици Или ће их усред песме,
уђох у врт Лешеви се распадају од посмртне нежности Траве иза смрти и мокраћа Имитирају јарост жутих паса Зелена боја ума и плава словенска нежност Нагризају плућа бубрег и јетру Црна миловања уместо уралских снегова Опомињу нас да је лето
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Та тамо вам има тако много ума и разума, и сваке добродетељи да це ја искрено бојим да ме не заразе све те штабне врлине.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Учини се кâ да спава, Кô да није више туга, Па ти кане заборава, А после се томе руга. Кад помислиш: сишô с ума, Разбере те у то доба, Па се смеши па те теши: „’Вако ћемо све до гроба!
„Немојте ме топом цпеће, Ја се бојим тог куршума!“ И ја онда, — и ја онда, — И ја онда, — сиђох с ума. Па сад видим неке страве. — Час бих клео, час бих плакô. — Сиђох с ума, — смилујте се — Реците ми да је тако!
Па сад видим неке страве. — Час бих клео, час бих плакô. — Сиђох с ума, — смилујте се — Реците ми да је тако! XXВ Сунце с’ рађа, зора блиста, Облачићи златом сјаје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
238 НА ПРИРОДУ 240 ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ 242 СПОМЕН ВИДОВА ДАНА 246 СПОМЕН ПУТОВАЊА 250 НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ 254 ГРОБЉЕ 257 МИЛОШ СВЕТИЋ 260 ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА 261 СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813.
Или како мимоићи оне „играчке ума“ Вукашина Радишића, онај Приказ плеткашу из године 1839: Откако те, брате, знам, тво:риш једнако дела добра Ја;
Па ипак, у томе песништву доста је, последњих година довољно истицаних елемената које не смемо сметати с ума. у овој Антологији њему је стога и поклоњена извесна чак изузетна пажња (као што је и иначе, а из разумљивих разлога,
Што је више смећем с ума, То ми више дође с пута, Све се лако заборави, Љубов себи вечни спомен прави. Или без ње или с њоме, Тешко бедном
И тиха река странима водама Увис дигнута, сопствене брегове Обара, топи туђе њиве. Гибељ су страсти без ума крепка. Бескрвне руке онима в чети тој.
храбру скиптром под железним, Под јармом, бичем, један к варварству шаг, А с ногу ланац одринувшу, Враћају с' красоте ума, серца. 25. марта 1816.
Не дај да расту заједно с’ силама Ти тајни врази твоји. Вољу Најпре под јарам подвергни ума. Ненаучена служити, владаће Немудро с тобом. Сили мечтателној Утесни предел: свет живота Оставља та, у мними лети.
1843. Јован Ст. Поповић НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ И ти већ сврши, Алекса бедни, Тешки живота пут! О, какве мисли при гробу твоме Болно напрежу груд!
О, какве мисли при гробу твоме Болно напрежу груд! Ти ниси ума познавао силу, Човека виспрени дар, Што краси срце, надима прси, Стран ти би чувства жар.
Гологлав, јадан, без крова, без ложа Блудио с’ по пољу сам. И твоје речи — одјек ума — Бјаху замршени сан. Као сјајно, велико зданије негда, Што сруши времена злост; Тако живота твога судба Подиже
Живот је био твој, Две грозне, пуне године беда, Што посла људма Бог, Без страха ти си преспавао тихо Заблудом ума твог. Дволични језик пријатељства лажна За тобом није бацао јед, Нит љута стрела душмана силних Нанесе теби вред.
Све више летиш ти. Земном се руком ником додирнути Не даш. И сам дух ретко те домаше. Бежиш од руке, ума бежиш Од хитленог; к себи мисли мамиш.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Одговор му је хучно беснило Којим га оркан мразно поздравља — Твог ума, жено, чедо пакосно Узбуркало је бесне валове — А валови су она племена Којима твоја слатка немилост Прогони
или отрова, ...Или?... О!... Опрости, душо светог пепела, Занетог ума мисô паклену! Верна си била ти!... (Види једног гаврана.) А нећеш, гавране! Нећеш ми брату очи кљувати.
Ха! ха! ха! КАП. ЂУРАШКО: О сени бедна! О сјаја бившег слико невешта! Што творца моћног делаоницу Изразом тужним ума несвесног У дућан ствараш простог мајстора... О, жељо жива моје младости, Уображења мојих идоле! Мој данче сјајни!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Животе, животе, на ме пада слана! Рањаве ми ноге од трчања бриде: Јурила сам као да сам с ума сишла И тражила жене које још се стиде. По пристаништима прљавим сам ишла И тражила страсти у чамцима блатним.
бије, Реч час заповест, час понизност слуге, Циљ си ком воде сви пути, све пруге, Пред ким се ништи гордост људског ума. Стварајмо собом видике и боје, Светове нове, но светове своје! Ноћас за тебе само желим знати.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Називао је то "патетиком ума", која се силовито осетила у његовој најбољој и једно време веома утицајној књизи Ватра и ништа (1960).
Ћипико, Иво - Пауци
И, говорећи, гуши се од смијеха. — А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј! Јуче чисто као да си ме чарком опчинила,ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
па је ова неповратно ишчезла са живописцем, Грком, који је радио живопис вратимљске цркве, Кирча је готово скренуо с ума. Данима је без хране лутао шумом, потамнео од бола.
Покушавам да га сметнем с ума и побегнем одатле у други призор, али узалуд, ствар се понавља с неподношљивом упорношћу, он је сваки пут гордији и
Нема ни најмање недоумице шта ваља оставити, а шта ишчупати. Јеванђеље не допире до њиховог ума, оно им се чини као смутња која их збуњује. Јер шта значи оно: „Ако волите оне који вас воле, какву ћете плату имати?
Шта ћеш учинити, Доротеју? Хоћеш ли, предобри човече, сметнути са ума онај цеђ којим су с тебе опрали воду крштења и огласили те зверком?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, познајем га, и пре сам га знао, Са светла ума, правде и врлина. Сталан кô стена, мудар као змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му сија Кô
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на овој седници, значајнијој но што ју је икад одржало које научно тело, одблеснула је силна светлост човечјег ума и осветлила целу васиону.
Речи којима праћаше тај свој посао беху варнице ума које прскаху при сваком ударцу његовог длета. Храм се издизао, ту преда мном, монументалан, савршен у свима својим
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Јован Берић: Месечна и тромесечна сочиненија за воздјеланије ума и облагорожденије сердца премиле и прељубазне јуности сербске (три свеске, преводи из Вајсова листа за дјецу
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Каже се да велики проценат Јевреја силази с ума због неутољених амбиција. Жене њихове су чисте страсти амбиција, и утичу на мужеве, браћу, и децу понекад и страховито.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Лепши јесте онај спомен кад бистротом ума твога, кад ревностју духа твога роду своме дижеш спомен. Нек се спомен твој огледа у спомену милог рода, нек цвет
у мазуру, нити фигура кад ко прави фигуре, него фигура у стихотворству, гди се какова сила призивље, која ће слабост ума сочинитељевог поткрепити и помоћи да дело своје лепше него што уме доврши.
него је јошт и Лаватеру смело рећи могао: »Ево, танконосати старче«, носа, каквог ти зактеваш да се виспреност ума засведочи.
беѕцхäмен) — посрамити, учинити да се неко застиди; збуњивати БИСТРОТА — бистрина; али у изразу бистрота ума може имати и (рус. цркв.-слов.
— велепоштовање ВИСОКОУЧЕНИЈЕ — велика ученост ВИСПРЕНИ — узвишен ВИСПРЕНОСТ — пронцицљивост, у изразу: виспреност ума ВКУС — укус ВНЕШЊИ — спољашњи, стран ВНИМАНИЈЕ — пажња, узимање у обзир; подиже вниманије »побуђује пажњу«
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јер се све чешће наилазило на одрану кожу и изуђено месо са мртвих коња. Кажу да су видели неке помрачена ума, како једу месо ових мрцина. Почетком јануара, неког дана пред сумрак, заустависмо се на обали реке Маће.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
беху пуне мириса некаквих шума И сањао сам дивље снове пуне крвавих страсти И прескочио сам давно границе свога ума Његовој жељах само избећи врелој власти О како ме је блажило ипак блажено њено млеко Ја спавах тако чврсто крај река
Јер не сметох с ума, да ће наићи опет онај страшни час: Када ће све тело ово затрести побуна. Зато с ужасом мотрим да не нестане њен мирни
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сви поданици и сви сликари су то знали и трудили се да ни за трен не сметну с ума, све док се није појавио сликар за којег се говорило да је ненадмашан у свом послу. — Па, покажи шта знаш!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
свим другим непријатељима, изражена је не само у његовој, превеликој физичкој снази него и у јачини и бистрини његовог ума. Многобројне противнике Марко уништава не само својом тешком руком него и својом великом памећу.
Али у песмама народ не смеће с ума турску силу, ни размирице домаћих великаша, ни освајачке прохтеве мађарске и млетачке.
лика, по богатству црта, нарочито по својој надмоћности, чији су извори не само у физичкој снази него и у бистрини ума — највише се приближује Марку Краљевићу. Он је свемоћан, скоро непобедив, свуда присутан, лаке руке.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
чак је тјерали камењем, али тиха радознала дјевојчица склонила би се само за кратко вријеме и тек је дјечаци сметну с ума, а она већ вири иза неког жбуна или шушкајући излази из висока кукуруза. — Ено је опет, ђаво је однио!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Нити је то њему ни до ума дошло да је тко под град дошао, него исто теке онако је једну реч лупио да се они разиђу, еда би сребро не погинуло...
Ил' му памет. Које је отишлога преузетак или памтење? Како ли се реч од ума роди те у другоме умљу рађа слово беседљиво? Како ли с речу смишљивање се издаје?
Јер ако с ванимањем га чатиш, оно ти разгони сваку тугу и бригу с ума и са срдца и услађује ти твоју мисал, изгони злобу. У корењу је о добру радење.
Хросолит камен, ко га има код себе, прогони од човека сваку тугу, невољну бригу и дерт са срдца му и с ума, те га весела и фришка слободна чини.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.