Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па кад и мрак, ноћ падне, ни тада се не умара ни смирује. Онда иде из вароши у крајње, пусте улице, у њиве, винограде и тамо сам пева, лута...
Африка
Иза њиних чела радила је њина усредсређена пажња да одрже чамац на матици; али то није била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која не умара ни орла који лети, ни пса који гони.
матици; али то није била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која не умара ни орла који лети, ни пса који гони. У једном тренутку осврнух се да их фотографишем.
То нас више умара но висока трава саване. Шеф пуши цигаре а њине пикавце дели пушама која можда још и сисају; она преврћу очи од уживања.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Наш Стојан ту је међ првима први, Већ злотвора он млого стаде крви, Ма још је читав, још се не умара, Још бритком сабљом злотвора обара, Па де год треба, ту је диван свуда, И куд се макне, чини дивна чуда, Све јунак
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
тајно бедна срца суши, Лаж која к’о мора на наш живот паде Бацајући сенке, к’о велике кладе, Пред ноге нам; која умара и гуши, О! — она која у свести и души Ствара тужну пустош, неречене јаде.
Петровић, Растко - АФРИКА
Иза њиних чела радила је њина усредсређена пажња да одрже чамац на матици; али то није била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која не умара ни орла који лети, ни пса који гони.
матици; али то није била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која не умара ни орла који лети, ни пса који гони. У једном тренутку осврнух се да их фотографишем.
То нас више умара но висока трава саване. Шеф пуши цигаре а њине пикавце дели пушама која можда још и сисају; она преврћу очи од уживања.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И Вујо граби, и он се очајно отима, али се све више умара, малаксава, снага га оставља, издаје, а онај мали распламћели пркос догорјева у њему, гаси се. — Идеш ли, роде?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тако уморни путник по равни пешчаној блуди, И види кладенац бистри и травни види пôд, А сунце подневно жеже и жеђ му умара груди, И слаби његов ход. Зорице моја мила! Српкиња увек ми буди, Љуби та равна пола, жеља је моја сва, И љуби...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
утроба да га обвија, ето судар: Тешка мисао, тек довршена у његовој глави, Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.
Не могу више, о таласи, купан чежњом вам што умара, Отети траг лађе од носача памучних стокова, Ни прећи охолост страшну застава и пожара, Ни пливати под грозним оком