Употреба речи умарало у књижевним делима


Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Слабости су нагло опхрвавале новог благодејанца. Квасио је светом водом и очи и уши и срце и ноге и руке. То га је умарало, па би тек једно или друго заборавио. Једног дана заборави све, леже у постељу, и позва адвоката.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности