Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Ти си опет читала ону проклету књигу!« — »Нисам«, лаже Јула. — »Јеси, јеси! Гле, само како се умацурала од плача!« вели гђа Сида, па је физитира и отима јој Аделаиду, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у
— Торњај ми се с очију, потпрдо светска! Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача. — Ја идем код Жуже... — Иди бестрага кад ниси низашта! За вечером су ћутали и јели.