Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића! Ако не умеднем убити, умећу погинути!... Збогом, господару! Срећно пошао, а још срећније дошао! И приђе руци Станковој.