Употреба речи умекша у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Зашто зараније нисте нашли спало? — упита опет први. —Ето, нисмо! А погинућемо! —Приђите, приђите! — умекша се напослетку и одмакне се да униђу.

у залазак сунца и на морску пучину ускога затона, у чијем се мору љуљушкају бродице и огледају сеоске куће, некако умекша се и науми да подучи ону двојицу у коју сврху црква ставља кипове на отар и поштује их.

Ћипико, Иво - Пауци

Како се на те не љути? —Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша подобри се ... —А види ли твој човјек? —Бриге њега, он купи паре... Прислушкује на суду туђе послове.. .

Ко зна хоће ли имање и залећи за луг ... Већ, чуј, да ти дадем добар савјет, — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару: скупи за трошак, па сели у Америку... —У Аме—ри—ку?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ама тиха кишица ако и није врло угледна, она накисне и умекша за орање земљу и лепо угледно из ње свашто клија и цвета те се дор боји.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности