Јакшић, Ђура - ПРОЗА
поглед њезин, то није поглед скромне сељачке девојке; у њеноме осмејку има препреденога лукавства, има нешто што не умем себи да разјасним.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ни ја вам, после толико година сопственог искуства, не умем о томе ништа друго казати, него да је цела истина: да ко је год на ову капу лајо, он се кајо.
у Срему учио, и да ми се могу сваке речи прочитати; али кажем му да ту ваљаду политичне титуле, које ја не знам, нити умем како ваља написати. На то ми обрлајтнант рече: „Прођи се ти, човече, титула и политика.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских. Но пошто ја умем да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати
добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце итд.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Браћо! Људи! — викао је Заврзан одушевљено. — И ја умем гађати!... И сви ми умемо гађати, али онако... Говори, Сурепе! Та, проговори, онемео!... — Ти говориш за десет жена!
— Ама, остави ти то, драги ага!... Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!... Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...
— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. — Е, нека ти је са срећом... Сад наста љубљење... Онда се људи почеше разилазити кућама.
— А ронац? — Као риба! — Умеш ли погинути? — Кад год то драгом богу вола буде!... Без његове воље не умем, али умем убити!... — Онда те примам!... Ето, само су такви били примани у Зекину чету.
— А ронац? — Као риба! — Умеш ли погинути? — Кад год то драгом богу вола буде!... Без његове воље не умем, али умем убити!... — Онда те примам!... Ето, само су такви били примани у Зекину чету.
! — Јеси... али... сад само немој!... Немој молим те као јединог бога! — Ама, зашто? — Не умем ти казати!... Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! А сва је дрхтала као прут.
— Па разговори се, човече! — Хтео сам ја то, али се не може! — Зашто? — Не умем ти казати!... Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...
Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... Турци стукнуше. Наста тајац. — Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове. Јаков нареди.
Нема више!... Што је срца и јунаштва — овде је!... Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!... Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. А лице! На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело! Поверљиво, благо, куражно, па десператно. А све скупа страшно, нејасно и укочено.
Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. Али не умем да корачим. Рекох да сам фаталиста! И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава.
” „Сирото оно дете!” — Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати. Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети. Али ово!...
— Па да се видиш свући, Митре, — каже моја мати. — А зар ја не знам упалити свеће, или сам, ваљда, пијан, па не умем наћи? — Па није, Митре, — увија се моја мати — него као велим... — А шта велиш?
— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? Она баци поглед на ме. Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати. Некако поуздање, поверење, сила. Тај се поглед разли преко свега мене.
Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто. Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Увек ми пребацује мој супруг. Једаред сам се баш наљутила па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му...
А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорету. (Спиро, треб’о си видети, а ја ти не умем све казати!
А госпоја Сида онда к’о вели: »Кад ти мене секираш песмом, ја ћу тебе музиком! Да ви’ш како ја умем!« И једно вече дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и других
Скаменила сам се кад сам чула, и једва сам дошла к себи. Ја вам сад не умем ни десети тâл од онога што ми је све она казала да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...
Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му
— рече жалосним гласом гђа Габриела. — Уосталом, — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати откуд му баш штогла... ал’ тако сам чула... пошто сам купила, по то вам, што кажу, и продајем...
Па онда већ и не зна шта да иште! — Та коме ви то диваните?! Та зар ће ми то бити први пут да се погађам! Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија. — Па кога мислиш да узмеш? А? — пита поп Спира.
А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз’ти... А госпоје око мене па све кажеду: »Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али осећам неку мутну, болну и збркану напетост у свима силама око себе и у себи. И ту напетост ја не умем да изразим а осећам је и у ваздуху и у стварима, које као да су све од меса и мишића и сока и елана.
Зашто си ме убио? Ја заиста осећам да више нисам једно. цело биће. Ја се мучим, ја лудујем ја сам смрвљена, ја не умем већ да се изразим. У јутру кад се пробудим, ако сам нешто мало спавала, ја...
„Јест, кућа, само кућа, о другом чему ја не умем да мислим.“ И његова десна рука грчевито стеже карабин положен на трави, поред њега.
И ноћу и дању само утваре. Не знам и не умем јасно да се питам, али слутим да постепено и сигурно губим осећање јаве.
Теодосије - ЖИТИЈА
оцу да га целује, и када се удостојише давнашње жеље да један другога виде — о, неисказане њихове радости, што је не умем описати! — Ниједан од њих није могао пустити НИ гласа, ни речи; и да отац није био прихваћен, наједном хтеде пасти.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЉУБОМИР (пауза, неодважно): И шта мислите сад чинити? ПАВЛЕ: Шта? То се и сам питам. Питам се, а не умем да се одлучим. ЉУБОМИР: Свакако, не мислите...? ПАВЛЕ: Отерати жену; осветити се заводнику? Ах, то не! Али шта?
РИНА: Не, то није истина; реците да није истина, реците, реците! Ил' ако би било истина, ја не знам, не умем да мислим. АНТА: А шта би тек било да нисам овако пажљиво и издалека саопштио?
МИЛЕ: Али шта је, забога? Ти си тако узбуђена. РИНА: Ствар је тако необична, тако фантастична, да ја не умем да се снађем, не умем да се приберем, не умем да мислим. МИЛЕ (милује јој руку): Дакле, реци ми, шта је?
Ти си тако узбуђена. РИНА: Ствар је тако необична, тако фантастична, да ја не умем да се снађем, не умем да се приберем, не умем да мислим. МИЛЕ (милује јој руку): Дакле, реци ми, шта је?
РИНА: Ствар је тако необична, тако фантастична, да ја не умем да се снађем, не умем да се приберем, не умем да мислим. МИЛЕ (милује јој руку): Дакле, реци ми, шта је?
СПАСОЈЕ: Чујете ли га, он то, па то. АНТА: Верујте, кад сам га видео, а мени се пресекоше ноге па не умем скоро да корачам.
НОВАКОВИЋ: Кажу да је допутовао. СПАСОЈЕ: Шта има да допутује од гробља довде и којим то возом? Господе боже, ја не умем да мислим; то ми се први пут у животу дешава да не умем да мислим. (Седне.) РИНА (Милану).
Господе боже, ја не умем да мислим; то ми се први пут у животу дешава да не умем да мислим. (Седне.) РИНА (Милану). Зар ништа ближе ниси сазнао? НОВАКОВИЋ: Да, сазнао сам, веле није био мртав.
СПАСОЈЕ: Никад ни речи! А какав злочин, о каквом злочину ви то говорите? ПАВЛЕ: Ја његовом поступку не умем друго име да изаберем. СПАСОЈЕ: Је ли велика сума коју вам дугује? ПАВЛЕ: Већа но што би се могла замислити.
АНТА (дубоко уздахне). НОВАКОВИЋ: Не умем да се приберем, верујте, не умем да се приберем. ЉУБОМИР: Одиста, свему се другом човек пре могао надати.
АНТА (дубоко уздахне). НОВАКОВИЋ: Не умем да се приберем, верујте, не умем да се приберем. ЉУБОМИР: Одиста, свему се другом човек пре могао надати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Возили су се у малом електричном аутомобилу, вешто избегавајући сударе. »Једна од ретких ствари које умем да радим боље од осталих!« Зајапурену од среће у пет по подне одвео је кћер на кестен-пире у кафе хотела »Метропол«.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Подстицао је, убеђивао, упућивао. „Није то за мене, не умем да пишем дијалог”, бранио сам се, пре тридесет година, док је био уредник на радију, или пре двадесет година, у време
Ово је државни телефон... Ја то не умем. Сад, кад си добио награду сад имам разлог, оправдање!” У време док су неки патриоти задуживали и распродавали државу,
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Ако ће на кокардама бити архангел Михаил, то ја не умем начинити. ШЕРБУЛИЋ: То није нужно; само српске боје, па мир. Ја мислим, то је доста, господине Лепршићу.
ШЕРБУЛИЋ: Проклет Србин који се њима жели дичити! (Скида своју кокарду и баци је на земљу.) СМРДИЋ: И ја умем осећати шта је Српство. (То исто учини.) ЖУТИЛОВ (тако исто): С овим се одричем сваке маџарштине!
Чекајте само док настане Душаново царство. ГАВРИЛОВИЋ: Већ ако га ви не подигнете, други неће. ЛЕПРШИЋ: И оћу и умем. А по мађаронима пропали би одавно. ШЕРБУЛИЋ: Да живе прави Србљи! СМРДИЋ: Живели!.., (Одлазе).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
брат до брата боланога: „О ако мора један ту од нас Оставити овај света крас, Ако умреш, ако ја оздравим, Ја не умем песму да ти справим; Живи, брате, у гроб идем ја, Живи, брате, опевај ми пра!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Јес разумела? То ти је одсад цео речник! Шта каже, молим те! Да ја — ЈА! — не умем себе да поштујем! Да ја, молим те лепо, после свега, испаднем мојој сестри и никоговић! Фино, бога ми!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ ДОКТОР: И ти си примио ту пашквилу? ИСАИЛО: Како се зове не знам, јер не умем читати; него сам мислио кад вам се што шиље, треба као добар слуга да донесем.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Море! СРЕТА: Пело! СУЛТАНА: Шта ћеш са мном? СРЕТА: Да очистиш чизме. СУЛТАНА: Ја то не умем да радим. СРЕТА (замане каишом). СУЛТАНА: Стани, не удри, оћу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Ту ме он начисто испусти из руку; право на паркет, толико се био запањио што умем да говорим! Није уопште знао. А у ствари, ја сам од самог почетка умела да брбљам, само што нисам имала шта да кажем,
— упита Мишелино. — Осамнаест, само не знам шта се то догађа са мном? Налазим се некако на тачки када више не умем да наставим живот, ако разумете шта хоћу да кажем? — Разумем, само ми није јасно зашто ми говориш непрестано, ви?
беби-биф теле, оћу да кажем: то вас обавезује на известан начин да узвраћате исте такве месечарске погледе, а ја не умем да фолирам и не мислим да правим колекцију зачараних типова.
„Зашто да не?“ — мислим. „Нема никаквог разлога за патњу! Баш нема. Нисам крепала од глади, то је најважније. Умем да живим самостално!“ Нађох се усред среде лудачког расположења.
једно пола сата; тек да ми прође време, мада ми је господ Бог сведок да, сем оног излапелог Бајера за леву руку, не умем ништа друго ни да опепелим, то јест отклавирим.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Тја, драги мој, сад ниси у Мадриду. МИТА: О, тамо је живот! Кад ми ваше сијателство даду по један дукат, ја умем Талијанцима показати да сам младог барона Голића служитељ; а овде?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Одједном, ево, из ватре саме, изиђе пред њих Огњена вила. „Жућо и Тошо — тихо ће она — умем да бајем и знам да чарам. Замислиш само чудесну земљу такву и такву и — ја је стварам.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— О, ти си рекла... Разуме се, Бернес је енергичнији много од мене, а онда, Бернеса сви слушају кад говори. Ја не умем да убедим ни у оно што би требало да цео свет зна већ од рођења.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Господине, ја сам вас већ једанпут опоменула на учитивост. Ако вам то није довољно, ја умем и друкче да вас опоменем. МИЋА: Боже мој, боже мој, тако лепа девојка а тако груба.
ДАНИЦА: Ја сам на дужности врло тачна. АДВОКАТ: Може се десити да гдекад будем и нервозан. ДАНИЦА: Ја умем да будем врло уздржљива и стрпљива. АДВОКАТ: Морам вам рећи да сам на послу и врло озбиљан.
ДАНИЦА: А та је? АДВОКАТ: Ја умем бити и љубоморан. ДАНИЦА (изненађено). Љубоморан? (Гледа га дуго у очи.) Не разумем.
СИМКА: Слатка моја, рођена моја! АГАТОН: Боже мој!...(Плаче.) Како су велике божије наредбе! СИМКА: Гушим се, не умем да говорим, слатко моје дете! АГАТОН: Кажем ја Симки: Ама, ова ми је девојчица нешто прирасла за срце. СИМКА: И мени.
Ти би имала невоље са њима, али ја умем и да подвикнем. Почели они мени: те ово, те оно, али ја њима: Јесте ли чули, немојте ви мислити да је ово дете без
АДВОКАТ: То сте добро урадили. АГАТОН: Умем ја то, а и морам се наћи при руци нашој рођаки. Она је добра и скромна девојка, не би она умела да се носи са алама и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!... О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам. Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам... Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Да се опрасе? СИМКА: Немој се мени ругати, сасвим сам сметена! Нека вам објасне глумци, ја не умем! БЛАГОЈЕ: Шта да објасне? (Гини) И зашто је казо да се одричеш сина? ГИНА: Зато што је моментални болесник!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
н' умем ви рећи. Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брат
И опет се настави читање, које се понови равно седам пута. Ја ви ни сад не умем казати све што се ту читало о нашем капетану и његовим »неделима« и »безакоњу«.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (пренерази се): Посланик да будеш? ЈОВИЦА: Па велим, Јевреме, нисам, да кажеш, човек везан. Умем да се разговарам, умем да се нађем, имао сам, хвала богу, посла и са властима, па знаш, нисам баш ћутао а он да ми
ЈОВИЦА: Па велим, Јевреме, нисам, да кажеш, човек везан. Умем да се разговарам, умем да се нађем, имао сам, хвала богу, посла и са властима, па знаш, нисам баш ћутао а он да ми записује шта хоће, него
забринуто и наставља ред мисли које је Даница својим доласком прекинула): А није да кажеш да не бих умео ништа рећи. Умем, а умем — ако треба — и да ћутим. СРЕТА: Умеш?
Умем, а умем — ако треба — и да ћутим. СРЕТА: Умеш? ЈЕВРЕМ: Баш и да не умем што, има тамо у Београду паметних људи па ће ми
Умем, а умем — ако треба — и да ћутим. СРЕТА: Умеш? ЈЕВРЕМ: Баш и да не умем што, има тамо у Београду паметних људи па ће ми рећи: кад, на пример, треба да ћутим, а кад да говорим.
ДАНИЦА: Осим ако ти не гласаш за њега. ПАВКА: Није ни моја мајка гласала па нећу ни ја. Али умем и ја друкчије кад је до ината! Заћи ћу по кућама па ћу упалити жене! ДАНИЦА: Да гласају?
Знам ја добро у које ћу куће поћи и у којој је кући жена господар, па ћемо видети. Кад је инат, умем и ја! ДАНИЦА: Мањ ако то не помогне! ПАВКА (крсти се): Ју, ју, ју!
(Одлази.) Х СПИРА И СПИРИНИЦА СПИРА: И сад да ми је да знам како ћеш да јој кажеш? СПИРИНИЦА: Па ваљда толико умем. СПИРА: Не умеш, ти ћеш да збркаш. Морам и ја поћи с тобом да ти помогнем.
СПИРИНИЦА: Таман, ако ти пођеш, онда јој нећемо ништа казати. СПИРА: Молим те, жено, ваљда толико умем... СПИРИНИЦА: Пусти ти само мене, а ти ћути, јер ти кад почнеш... (Залазе иза кулисе препирући се.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Обична памет није ту довољна! То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад се сретнем са Димитријем, Не умем радост да прикријем! Он живи о јогурту и о буреку, И не боји се да га урекну, А над шкртошћу и похотом Смеје се
Све је то чудно, али ту нема шта да се бира, И не умем да објасним шта то значи: Одједном, без разлога, из чиста мира Видик се смркне и замрачи.
Џамбас је стар, прави Валтазар, И библијски се, уопште, врло дојима: „Ух, нокти: ту би требо маказар! Ја то не умем, ја радим са коњима...” „Људи, ово су Аушвиц и Колима!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем. Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја ћу тада себе за благополучнејша на свету држати кад Вам будем могао делом засведочити да пристојно умем ценити какову похвалу и незабвено на свету прослављеније таков ваш благородни инглески характер заслужује.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па замахнем да бијем, онако како то ја умем, иако ме зуби у корену боле. Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је
„Ево, и сад лепо видим мајку и оца, своју браћу, сестре, а около тушта и тма народа. Не умем да ти испричам, али вадим“, говорио ми је отац и рукама млатарао по мраку.
Изнад њеног кревета по зидовима висе венчићи сувог смиља, жутог као восак. — Волим Адама више од живота. Више... не умем да ти кажем. И тебе. — Иди код њега — она склопи очи и јекну.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну здравицу на латинском, сад ни на српском не умем да говорим. Али што је овде, овде је“, па се лупи по срцу.
Било је то чудно заиста, и ја то не умем ни да изразим, али сам на оном гробу увек јасно осећао како струји, како се провлачи, како кроз земљу, кроз траву,
“ Али ја сам човек јаких нерава, а осим тога, знам и умем прилично с болесницима, нарочито нервним, те га склоних да се због тога нимало не узбуђује, него да ми лепо, полако и
најмрачнијег мислиоца, одговара: — Јест, господо, али заједно с Ничеом и ја морам рећи: сав сам нијанса, и зато не умем ни да корачам!
Пуне су вам очи суза. Ја бих тога часа не знам шта дао да она то није рекла, јер сам, не умем рећи зашто, очекивао да ће се она много боље умети снаћи у овом мом бедном и мучном положају, и зато, збуњен и
Бога ми, јесте: њена прса. А глава? Глава — ужас, глава — чудовиште, глава, не умем да ти кажем! И тих сто и десет кила прети, сикће, псује раднице. У руци огромне маказе, под пазухом дрвени метар.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. — Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим. Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! — Јок, ја нећу тако.
— Шта велиш ти : кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио ? — Е, то ти не умем рећи. Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
нек струји и нека ме сише Крв моја и жеђ за животом грубим, Кад ничег нема достојног да љубим: Ја сам те вол'о, ал' не умем више. ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ Ево данас умор пао на ме.
КОБ То рећи данас ја не умем више, То што ме боли и болове гуши, То што ми поглед као облак брише, То што ме труне, што ми снагу суши, То зашто сан
Драга моја, ја не умем више Носити сузе што ти радост крије, Ал' у ноћ месец кад сиђе убави, Тишином среће кад бол замирише, Одмори око: нек
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
крајева и ви сами почнете о себи рђаво да мислите и најзад, – е са се ла шоз пренсипал4 – чим кабинет да оставку, ја умем да појмим да ми је дужност да и ја дам оставку.
ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Шта? ВАСА: Па то: роткве њему стругане. ЖИВКА: Мисли он да му ја не умем и ту доскочити. Умесила сам ја њему колач, само чекам да Анка наложи пећ па да му испече колач.
) ЧЕДА: То што ти кажем! ДАРА: Чедо, Чедо, шта си учинио?! ЧЕДА: Нека види да и ја умем да пломбирам. ДАРА: Како си смео, како си могао? ЧЕДА: А како је она могла мене да гурне у Ивањицу?
ЧЕДА: Ја? Боже сачувај, осрамотила је она. ДАРА: Боже мој, боже мој! Ја већ не умем да се снађем, не умем више ни да мислим. (Плаче.
ЧЕДА: Ја? Боже сачувај, осрамотила је она. ДАРА: Боже мој, боже мој! Ја већ не умем да се снађем, не умем више ни да мислим. (Плаче.
Али, ако те треба што посаветовати, ја и онако знам, умем да одмерим шта је право а шта није. ЖИВКА: Не питам те ја шта је право а шта није, него те питам какви су то закони у
ЖИВКА: Читај, 'ајде читај! ВАСА: Хоћу, само, молим те, остави ту столицу! Не умем да читам кад држиш столицу! ЖИВКА: Читај!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
се нико не издвоји да ниједан град не буде престоница другим градовима не, нема разлога да пишем песме ако умем да приближим стварност ономе што радим празнини којој се прилагођавам шта инспирација за музичку
Краков, Станислав - КРИЛА
Један кратки прст му је у спљоштеном носу, а друга рука пипа згужване банкноте у џепу. — Тако ја умем... - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - У селу су још по подне покопали побијене.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Тренутак је био крајње опасан и ванредно страшан. Ја нити умем да искажем, ни поново да изазовем у себи онај осећај који ме обузе при погледу на оно море усколебаних црних редова и
! Ваше превасходство види како ја не умем накратко да се објашњавам. Ако још настојавате на томе да продужимо отоичњи започети разговор о рату, онда морате бити
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А за песму не брини се, Та не умире; Та ја умем јоште певат’, Боље него пре. Ето нама мала света, Ето нама стан, Све милина, месечина, — Не треба нам дан.
? Ко ми може љубав убит’, Ма да ј’ срце раскидано! — Ја те љубим, чедо моје, Чедо моје, закопано! Ја не умем жеље крити, Та жеље нам живот чине; Ја још живим, а ко живи, Тај за рајем својим гине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Где сте били ви из седмога пука и шта сте радили до шеснаестога септембра? Предраг се накашља и поче: — Ја не умем да причам као Светислав. Али овде ми је дневник, те ћу вам по реду изложити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но нек' знаду, ако саде већма нег' пре љубе, Да ја умем и јошт већма наоштрити зубе, И да неће труда бити дотле мојеј груди Док се која жртвовати за пл'јен не усуди.
— О аутору ове песме ни данас не умем са поузданошћу рећи ништа, као што о њему нисам ништа знао год. 1937. и 1953. Подаци које у вези са тим питањем имам,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
МИРА: Јаох, Станиша! Немој да збориш тако пакосно — Ја мрзит н’ умем, само љубити, — Па би ме пакост могла убити... СТАНИША: И ја сам знао само љубити — Љубити јест — и то безгранично!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сурвајте се стене!... Не!... И то разумем. За мене нема тајне. О, светила ноћи, Јурите, да ток вам решити не умем, Све бешње, све бешње, изнад моје моћи. Проклети предаци! Умом пуним леда Сахранисте срце, што сав живот значи.
И сад, удаљен, видим твоје веђе. И кад не бих хтео ни име ти знати, Твој ме тужни поглед као сенка прати. Не умем да грешим, кô што чиних пређе. ...Чудна љубав влада у срцима нашим: Сад те волим, а твог уздаха се плашим.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ја не мислим ништа! ЈЕРОТИЈЕ: Како не мислиш? ЖИКА: Ухватила ме промаја, а мене кад ухвати промаја, не умем ништа да мислим. ЈЕРОТИЈЕ: Али тебе често хвата та промаја, а то не ваља.
АЛЕКСА: Па јесте, млад је! ЈЕРОТИЈЕ: Добро, онда даље... (Чиновницима.) Па припитајте га и ви штогод; ја већ не умем да се сетим шта још да питам. ВИЋА (Алекси): По чему си ти посумњао да је тај младић сумњиво лице?
ЈЕРОТИЈЕ: Е, то не могу! МИЛИСАВ: Зашто? ЈЕРОТИЈЕ: Не умем! МИЛИСАВ: Шта не умете? ЈЕРОТИЈЕ: Не умем да звиждим, није ми бог дао дара за то.
ЈЕРОТИЈЕ: Е, то не могу! МИЛИСАВ: Зашто? ЈЕРОТИЈЕ: Не умем! МИЛИСАВ: Шта не умете? ЈЕРОТИЈЕ: Не умем да звиждим, није ми бог дао дара за то.
ЈЕРОТИЈЕ: Не умем! МИЛИСАВ: Шта не умете? ЈЕРОТИЈЕ: Не умем да звиждим, није ми бог дао дара за то. Умем тако кад вабим пса, или кад звиждим ћурану, али кад дође тако нека опасност, а мени се нешто стегне овде, па напрћим
МИЛИСАВ (Таси): Умеш ли ти да звизнеш? ТАСА: Умем, господине Милисаве. МИЛИСАВ: Е, ево, Таса ће да звижди. ЈЕРОТИЈЕ: Јест, он нек буде звиждаљка, да бар и од њега
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ово не умем да објасним. Туца зрневље, меша неке прашкове, цеди траве, кува живинске изнутрице с млеком од магарице, по цели дан
Говоре како сам проста порекла и како сам властелинство на мачу стекао. Ти уображени коленовићи. Показаћу им да ја умем и господин да будем. Не гледај на сребро и злато, Јелена, не штеди новац. Имаш украс краљевог двора да будеш.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ишла је по жици, уф, не умем вам испричати. Сукњица кратка, довде, и цакли се као сунце, а ноге, их... Шта се ти мргодиш, баба Като?
Смањује се полако Тодорово имање... Можда ја не умем добро да водим; можда мора да се смањује кад се толико људи од њега издржава; можда Бог прегледа старе рачунице
— И за љубав и за новац понављала је тихо госпа Нола. — Нисам учена и не умем ти лепо и тачно казати шта сад осећам. Немило ми је на души, и хладно.
” — „Али, можда, господине професоре, ја пишем као Милан.” — „Дозволићете, Чајновићу, да ја боље умем наћи изворе реке Нила у књижевности.
Не знам заправо шта је то породица... А тако бих од свег срца хтео да живим једноставно, као мој отац, али не умем, не бих умео и, шта би рекла мати... Бранко је слушао и ћутао оборених очију.
Највише могу остати два месеца; затим морам путовати безусловно. Стање моје матере је тешко. Не умем ти казати шта ће значити за мене губитак те жене, тог учитеља и добротвора мога.
Како ће све то испасти? Надам се да ме Господин неће заборавити... А они момци у касарни, не умем ни да кажем како су добри, шале се са мном, понекад се и играју, као да су деца, а понекад разговарају преда мном као
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Чимпеприч: Смем ли питати које су точке заклетве ваше? Ја умем тајну хранити. Гимнософиста: Како гођ што не могу сви људи под један шешир ући, тако не могу сви ни једнаки мисли
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ нисам поднео никакав одговор, јер нисам умео да га нађем. Како тада тако, ево, све до данас ја на ту тему не умем да нађем одговор.
— Имала сам; али нисам размишљала. Не умем, нисам се вежбала па не умем. — Како то не умете? — Па ето, тако! Прекодан сам у послу, па ми и није до тога да
— Имала сам; али нисам размишљала. Не умем, нисам се вежбала па не умем. — Како то не умете? — Па ето, тако! Прекодан сам у послу, па ми и није до тога да размишљам, већ остављам за увече.
И почнем лепо, а тек мисли наједанпут пођу у раскорак, скрену и оду на деведесет и девету страну. Ето тако, не умем да размишљам, па то вам је. А није то случај само са госпа-Леном.
Па ипак сам му, из учтивости, рекао: — Али како, забога? — Тако, господине, не умем. Понесем ја кући акта, какав важнији предмет о коме ми треба добро размислити пре но га реферишем министру.
— Ето, тако то иде редовно. Просто не умем да мислим, па то ти је! А како би спасоносан санаторијум за те који не умеју да мисле била тамница, иако је њу држава
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи си, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару. Запали је, стаде пуштати димове.