Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Људи занемеше. Некоји се прекрстише и рекоше: „Бог да му душу прости!“ Други су изишли... Нешто тешко и злокобно уметнуло се међу нас, па бисмо хтели да се што пре носи лешина, што притиска наше душе као неумитна опомена. Болничари дођоше.