Употреба речи умеш у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Помагај! Тада ме није ни било на свету; мати ме је овог пролећа ојагњила. „Видим да си ти умно и паметно, и да се умеш добро одговарати”, рече му курјак. „Но залуду, све ти то данас преда мном неће помоћи.” Скочи на њега и прождере га.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу. — Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво! Ти умеш боље. — Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш. На тебе је ред. Сви гракнуше: — Поп Пера!... Поп Пера!...

— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво! Ти умеш боље. — Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш. На тебе је ред. Сви гракнуше: — Поп Пера!... Поп Пера!... Дела, попе!...

Девојка је од овакве куће — нека има накита. — Па не браним — рећи ће Никола. — Ти већ умеш да бираш наките. То нек буде твој посао да набавиш.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И у часу гусле су биле пред њим. — Богами, не могу!... — Онда дајте мени гусле! — рече Станко. — Зар умеш? — Понешто. Дадоше му гусле. Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче...

Јаој, мајко моја! Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... — Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке?

— И ти си дошао мени? — Теби, буљубашо. — Јеси вичан свакој муци и невољи? — Не знам шта би у добру радио!... — Умеш ли пушком гађати? — Сигурно као дланом. — Јеси пливач? — Као патка! — А ронац? — Као риба! — Умеш ли погинути?

— Умеш ли пушком гађати? — Сигурно као дланом. — Јеси пливач? — Као патка! — А ронац? — Као риба! — Умеш ли погинути? — Кад год то драгом богу вола буде!... Без његове воље не умем, али умем убити!... — Онда те примам!...

Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!... Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

! — викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси залевала! Гледај ти то ње само! Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати! — Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања!

— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас! А како и не би’, кад те само гледам како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима, и заливају их из бокала

— Та какви’ шајна! — Сребра! Ју, жалосна! Преварио те обешењак чифуцки! Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш. — Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити... — А, нека; шта је, ту је сад!

Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак. Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди, па се умеш’о и он, па и он гледа поиздаље, и вели: »Доиста, доиста!

! — А моја фамилија, а и сви паори, уживају већ, боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: »Ал’ умеш да цифраш!...« Питајте само господин проту како му се допала молчанска керувика? — Е, то је видиш, лепо од тебе!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Дакле, ни једне речи немаш?... Она заусти да нешто каже али ућута. — Не умеш да се браниш, значи крива си. — Крива?

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново све почиње Неким страшнијим почетком Знаш ли шта Умеш ли ти да лајеш ВИ.

лепотице Можеш да ме ухватиш за прамен заборава Да ми грлиш ноћ у празној кошуљи Да ми љубиш одјек Па ти не умеш да се волиш 9 Бежи чудо И трагови нам се уједају Уједају за нама у прашини Нисмо ми једно за друго Стамен хладан

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: И задужили се. МАТИ: То се не зна тако. ОТАЦ: Дакако, ти друге умеш да претресаш. МАТИ: Хеј, хеј, хеј, хеј! Сад ми није до другога него до моје бриге.

ОТАЦ: Ајде, не тандрчи ту. МАТИ: Да, теби је лако. ОТАЦ (мане главом): Сад мени је лако! МАТИ: Не умеш, не умеш, па то је. ОТАЦ: Већ само кад ти умеш.

ОТАЦ: Ајде, не тандрчи ту. МАТИ: Да, теби је лако. ОТАЦ (мане главом): Сад мени је лако! МАТИ: Не умеш, не умеш, па то је. ОТАЦ: Већ само кад ти умеш.

ОТАЦ (мане главом): Сад мени је лако! МАТИ: Не умеш, не умеш, па то је. ОТАЦ: Већ само кад ти умеш. МАТИ: Други људи промећу се тамо и овамо, мешају се с људма, обећавају, лажу; а ти, како је Бог дао.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Учини како је казала, нек види дете! Не знам како ћеш, не питај ме, али снађи се како знаш и умеш! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ал ту не вреди само ја да пристанем! Како да кам кадији, како да приволим Хасанагу?

ЈУСУФ: Да ти објасним. Ево у чему је ствар. Није лоше да покажеш да ниси прзница, да умеш да се савладаш, да умеш да будеш разборит и племенит. ХАСАНАГА: Шта ја имам њему да се показујем?

ЈУСУФ: Да ти објасним. Ево у чему је ствар. Није лоше да покажеш да ниси прзница, да умеш да се савладаш, да умеш да будеш разборит и племенит. ХАСАНАГА: Шта ја имам њему да се показујем? ЈУСУФ: Ко каже њему?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Јеси онемио, да Бог дâ! Говори, хоћу да чујем, видим: да ли знаш, да ли умеш да говориш; хоћу да ти чујем глас... Да знам, жив ли си?! — Шта да ти говорим?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

сву рибу редом, најзад ће му рећи један рибар: — Ти се, стари, толико врзеш око ове рибе: или хоћеш да украдеш па не умеш, или би купио а немаш за што.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Но ти то не умеш, ја морам сам расположити. (Путнику и Шаљивцу.) Сад ћу се ја вратити. (Отиде с Манојлом.) ПУТНИК: Ја сам казао да га

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Ја сам ти послао човека, зашто ниси узела које ти се допадају. СУЛТАНА: Ја да узмем, а ти не умеш своју жену с чим да обрадујеш? Оћеш да ми Чивутин замаже очи којечим? ТРИФИЋ: Па добро, де! Узећу ја.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Једанаест јединица! Слаба чак и из фискултуре! То ме, у ствари, највише и погађа! Зар не умеш чак ни да трчиш? — Пре свега, то није због трчања, већ због мириса! — покушах да се оправдам.

Ја морам да радим! — Да радиш? Шта ти уопште умеш да радиш сем што уживаш у свом гласу? Јесте, ти га непрестано ослушкујеш и дивиш му се!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Чиста љубов може и у пустињи и с колибом задовољна бити. МАРКО: Ти си дете, не умеш о том да судиш. Но ја ћу вам, господин барон, друго што казати.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Али ти никако не умеш, спетљао си се. Ето, пронашли ти и неко лажно вођење књига. ТАНАСИЈЕ: Ако су и пронашли, нисам ја водио књиге, него

АГАТОН: Ради шта знаш и умеш, немој ме питати, јер нас се та девојка не тиче. МИЋА: А ја сам мислио да вас замолим да ми некако помогнете.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме. — Стој, смрдибубо!... Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина... Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај... Министров потпис...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Не вичи, дете моје, ево тате... ја ћу тебе обући и умити... — Нећу, не умеш ти као мама... Мамо! — викну он гласније. — Мама није овде, она тебе сад не воли па те је оставила...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈОВИЦА: Па јесте, право кажеш. ЈЕВРЕМ: Друго ти! После, што кажеш, ти умеш и да се нађеш, умеш да говориш... ЈОВИЦА: Јест! ЈЕВРЕМ: И ако ме само послушаш. ЈОВИЦА: Шта да те послушам?

ЈОВИЦА: Па јесте, право кажеш. ЈЕВРЕМ: Друго ти! После, што кажеш, ти умеш и да се нађеш, умеш да говориш... ЈОВИЦА: Јест! ЈЕВРЕМ: И ако ме само послушаш. ЈОВИЦА: Шта да те послушам?

Умем, а умем — ако треба — и да ћутим. СРЕТА: Умеш? ЈЕВРЕМ: Баш и да не умем што, има тамо у Београду паметних људи па ће ми рећи: кад, на пример, треба да ћутим, а кад

СПИРА: Па чекај, забога. Зар не видиш да сам ја зинуо да кажем... СПИРИНИЦА: Али ти, кад зинеш, не умеш да затвориш уста. СПИРА: Нисам ни пар речи рекао! СПИРИНИЦА: Не даш човеку до речи да дође!

Из наше фамилије још нико није био посланик, а толика фамилија. СПИРИНИЦА: Па дабоме, кад си се ти затутуљио па не умеш да макнеш! А што не би ти био посланик; кад може Јеврем, ваљда можеш и ти... СПИРА: Ама не иде то тако, жено!

ЈЕВРЕМ: Баш умеш ти то, Срето. А јеси ли му добро казао? СРЕТА: Коме, Јовици? Слушај само: „Наша нација преболева једну тешку болест,

СПИРИНИЦА: Па ваљда толико умем. СПИРА: Не умеш, ти ћеш да збркаш. Морам и ја поћи с тобом да ти помогнем. СПИРИНИЦА: Таман, ако ти пођеш, онда јој нећемо ништа

СПИРИНИЦА (Спири): Ама, остави ме да говорим, кад сам већ почела! СПИРА: Видиш ли сама да не умеш, ти ћеш одмах с неба па у ребра. СПИРИНИЦА: О, господе боже, да чудне напасти! Ама, сачекај да кажем прво...

Никога нема сад кад ми највише требају. А и ти (издера се на Младена), бар да умеш честито да ми кажеш. Што ћутиш, брате? Што не говориш: иду ли, ко иде, је л' одавно иду, је л' овамо иду.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СТАВРА: Шта је, нема их? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Видиш да их нема! СТАВРА: Питање је да ли их нема или ти опет не умеш да их видиш! (Затамњење) ВИ СЛИКА (Кафана. Иконија послује око столова — склања чаше, чисти пепељаре.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Само брбљаш и не мислиш. — По томе, господине, што умеш да наредиш. Јесте да ја брбљам, и јесте да ја не мислим, али много волим оне што умеју да наређују. — Видим.

Чим завршиш четири разреда, ти ћеш с татом у трговину. Још си мали за школу. Не можеш. Не умеш ни да се прекрстиш. Видиш да не умеш!

Још си мали за школу. Не можеш. Не умеш ни да се прекрстиш. Видиш да не умеш! Хајде: во имја Оца, сад на пупак, и Сина, и Светога духа, на десну, на десну страну, тако, тако, и сад на леву, амин!

Хајде сад с м понови! Видиш да не умеш! Кад тебе Алекса туче, удри и ти њега. Нико тебе не сме да удари. Алекса и сва деца што се с тобом играју биће твоје

— Узе мокре пешкире од Толе и поче невешто да их облаже око Адамових груди. Дете се брани рукама и кењка. — Не умеш — рече Тола. Боји се да га Ђорђе не отера из собе. Нема поверења у њега. Жели он да пази и лечи Адама.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

зна ли се где ћемо... шта ће сад с нама? Ђенерал се упола окреће и гледа га преко цвикера. — Не знам да ли умеш чувати тајну. — Ви... ја мислим... бар... господине ђенерале... уосталом... — Добро де, добро... Даклеее...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

’Вала је Богу!... — Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш. Ни баба Ружа не би умела боле намештати. — Ја, вала, јок... што ?

Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати. Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.

— А како ћеш ти ? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима... Умеш ли јахати? — Умећу, ако имате коња — одговори она.

— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. — Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Е лудо моја, па то је ласно, — рече му девојка. — Ти имаш толики мал, а не умеш да се помогнеш. Ја ћу да те научим. Сиђи ти у село, па узимај паре под фајду, на толике овце сваки ће да ти да.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Прегризô језик ти, дабогда!... РАКА: Доле влада!... ЖИВКА: Куш, кад не умеш да говориш као паметно дете! РАКА: А нисам ти ни казао! Ево га иде отац! ЖИВКА: Иде?

ДАРА: Па то је лепо! Што му замераш? ЧЕДА: Ама, то је лепо у теорији, али у пракси није. ДАРА: Зар не умеш што друго да смислиш? ЧЕДА: Па већ доцније, ако буде требало, смислићу ја још штогод, али најпре треба ово остварити.

ЧЕДА: Сасвим. Онај стари газда се исели, а ти се уселиш. РИСТА: Па јесте! ЧЕДА: Ко би рекао, молим те, да ти умеш тако филозофски да посматраш живот! Е, а кад је већ тако, онда ћемо целу ствар лако да изведемо.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

кнегињо Стано, целог Српства дико, Ој, кнегињо Стано, црногорска храно, Ти анђелски створе, врли добротворе, Ти га умеш дати — поклон обилати!

Ти вешто умеш завејат’ путе, Зато се много уздамо у те: Кад пакост, злоба пође да лута, Ох, завеј, завеј врашка им пута!

Али зато ове муке, Лепим, слатким плодом роде: Тако можеш милост стећи У светиње и господе. Бићеш „срећан“ ако умеш Тако врдат’, тако шарат’... Само двома...

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

по реч примораваш себе на песму Изабрао си пут и путујеш га у себи Као речи које не изговараш Као песму коју не умеш да препешачиш (Птице улећу у кључаонице Отварају се тешке капије Потомци имитирају твој крвоток Згражавање је

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Познаће те, да си чедо миља, Да ти љубав мајка и дадиља. Да си рада певати о сласти, Разумеће, што не умеш касти.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Откриваш мудро басном ласкателство, Клевету, завист; леп благородства штит На доброј токмо руци славиш; Казнити умеш надмену гордост. Свак дрво хвали плоду по доброму; Чест онда мужу то насадившему.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко? БОГДАН: Наш један друг — Па ако рану умеш познати, Ево је, старче, па је погледај. СТАНИША: Не боли више — Тек нешто мало крви истече.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” „Онај што га тражимо!”... Па зар ти, мајку му, у овако озбиљним моментима, не умеш ништа више да кажеш? АЛЕКСА: Па ето то, шта имам друго да кажем? ЈЕРОТИЈЕ: Где је?

МИЛИСАВ (Таси): Умеш ли ти да звизнеш? ТАСА: Умем, господине Милисаве. МИЛИСАВ: Е, ево, Таса ће да звижди. ЈЕРОТИЈЕ: Јест, он нек буде

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Јулица уздахнула дубоко и чини руком знак да је и то изгубљено. — Немој се узрујавати, и не уздиши, показала си да умеш бити јака. Дед, да ти ја лепо обришем очи, твоје лепе очи... Исцури човеку на сузе сва снага, и остане као крпа.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

ли то сва твоја тајна Зашто нам сад у очне дупље бежиш Зашто тамом сикћеш и грозом палацаш Зар је то све што умеш Не цвокоћемо ми ветар то Беспослени на вашару сунца Кезимо ти се кезимо до неба Можеш ли нам шта Расцветавају нам се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ако неће, ти гледај да га дигнеш. Ако ни то не можеш, направи га. Ако не умеш да га направиш, онда „фатирај“ леђа, да натоварим на тебе. — А ако га украдем, могу ли ја да дигнем паре?

— добацују војници. Ишли смо баш благом узбрдицом, када Душан приђе Луки. — Побратиме, умеш ли да решаваш загонетке? Не видим ни белу мачку сада, толико ме боле ноге... — Али ово је лака... Пази!

— добаци нам потпуковник Петар и оде. Их, ништа од тебе! обрати се Топлица Живадину. — Трепћеш као сврака, а не умеш да услужиш даму, него мора командант да дође. — Колачи су били иза мојих леђа, те их нисам видео. А где ти бленеш?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— упита, а Златокоса постаде беља у лицу од брезе на коју се наслањала. — Зашто не умеш да ћутиш? 3ашто невољу из гласа зовеш?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности