Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је коња напојио, а он се и сам саже, заити шаком хладне водице, уми се њоме, а после се и сам напио, извадио је пешкир иза појаса, убрисао се њиме, а затим се окрете мени: — А ти,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу.
Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...
Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти. Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашиклук, па пође. — Хоћеш коња, јуначе?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
’Рâно моја! Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар па се уми ’ладном водом. Јула је пољуби у руку и оде. — Како је, сирота, хаглих и осетљива!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда он уђе у цркву. Неки хладан, језиви задах уми његове ропyће образе и прљави изглед у шталу претвореног храма, пуног растурене сламе и разних отпадака, задржа његову
Теодосије - ЖИТИЈА
А љубљени син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и преподобне му руке уми многим сузама.
син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и преподобне му руке уми многим сузама. На главу их своју и очи полажући целиваше, и уподобивши их крстообразно, на прса његова положи.
После тога, одморивши се, дође и До реке светога Јордана, и са многим уми љењем благодарећи Христу поклони се на месту где се Владика Христос Бог, не знајући греха, телом кпцти од слуге
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пустих зеца из торбака ал се зец не очешља, ал се зец не уми, нит исече нокте, нит исправи стас, нит дотера глас.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рече, ка извору оде, Лице уми, И наточи воде: „Сада идем, мајка мене чека, Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кâ што рече амо, Да овдена
Пред њим тече из кама водица, Бистра, брате, бистра кâ сузица. Паде јунак, напи се водице, Те још уми своје бело лице. Тице поју, а врело жубори: „Одмори се!“ као да говори.
“ Ово рече па студенцу оде, Лице уми и наточи воде. „Морам дома, мајка мене чека. Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кô што рече амо, Да овдена
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру јутро освануло, он се прену иза сна, устаде те се уми и помоли богу, па хтједе кренути, али да му вјетар не би свирао у празна уста, хтједе да се поткријепи мало.
Кад изјутра устаде, обуче се, уми се, а маћеха ни да га погледа. Он се зачуди, али не упита. Узе шешир и штап, па подиже јастук да узме и мараму.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола. Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде
Сам вели да је потпуно задовољан. Шта ће више!... А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«.. Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем ; на њему
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У голој, ал већ топлој шуми Кукурек се светлошћу уми. Крај пута, у јарку, у репуши Цигла се једна греје и суши. МАРТОВСКО СУНЦЕ Пред сваким прагом нешто се мило и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Под је застрт био простим, дебелим ћилимом. Пошто се уми студеном водом и очешља, навуче чизме, обуче калуђерске аљине и натаче камилавку.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
кâ шта си се стегâ светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш дошâ кâ вист благовист од
— А ко је онај погурени куљеша? — Оно је ађунта — одговори Мачак. — Кажу да је пуно учен човик, да уми латински кâ и фра-Тетка. За њима иђаше писар, висок, мршав, незнатан младић.
Он је јуче припливâ рику на коњу, кâ и Срдарина! Шта мислите? Дите, а још ми рекоше да не уми пливати! — Па, познајемо ми добро Бакоњу! — рече други, одиста манастирски проњар.
А је ли ти казâ фра-Закарије ко је спивâ ту писмицу, а? — Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; а стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће... — Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ум је само један без границе, сви су други кратковидни уми. Чудо ми је - свемогући рече војводама неба свештенога - ђе ми у двор с вама није доша друг вам чином једнаки,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати. Стаде да мисли хладније и одмереније. Куд ће сад ? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине,
— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. — Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке. Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза. Њих двојица стадоше да ручају.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
“ Међутим, у десетој је обрнуто: „Као вучица ти ми уми језиком вид.“ А онда у последњој: „Нит вучица ми уми влажним језиком вид.
“ Међутим, у десетој је обрнуто: „Као вучица ти ми уми језиком вид.“ А онда у последњој: „Нит вучица ми уми влажним језиком вид.
тамне и влажне утробе, сукобљава се с пламеним сунцем, које сажиже и које изазива „завист и стид“ („Као вучица ти ми уми језиком вид [...] И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид“).
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Забуна је сличност. Моје лице тоне у чудну безличност Која мермером своје очи уми. Ах, надо коју врисак зна изрећи, Тескоба и грижа, пре но мир у срећи, Слаби смо и ломни као лист лискуна И не
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као вучица ти ми уми језиком вид И мрачну пругу беса низ дивљу ову кичму И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид Година толико већ
очи пред Тајном Не питав за стид њену у Објаве ми звечју Када бих сваким стихом враћао себе у дом Нит вучица ми уми влажним језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Скиде њега госпођа Милица, и уми га студеном водицом, и зали га црвенијем вином. Кад се слуга мало повратио, пита њега госпођа Милица: ,,Што би, слуго,
Хитро га је мати послушала, скиде њега са коња помамна, па га уми студеном водицом, и зали га вином црвенијем; па га пита остарила мајка: „Што би, сине, у земљи Талији?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ходећи кроз трску лав убоде се у ногу; зашика му се парез у шапу и оста. Што да чини, сам не уми извадити? А знадијаше лав за онога Саву пустињака; оде к њему, счуљио се доле, умиљато превраћа очи гледећи к њему,
и ти му људи све потанку проказаше како је и што је било, и рекоше му: »О цару, и не слушај кога за то, нити то уми ни мало, ни мисли за тога човека да је он икакво здање тамо у нашем вилајету начињао, или да је штогод и започео био