Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару. Сви се беху умили, а свима је Анока поливала. Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на: „Глас господењ
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле, који, је, после дужег времена, хтео да се умили једном човеку, упита онда, весело: „Лепо, лепо, али шта ће бити, са грешником, на самртном часу?
тим стварима није имао, иако је све то куповао, преко воље, тек да би им нешто донео, он се трудио да им се, издалека, умили, јер их је он у даљину кретао. Он их, зато, својим писанијем, љубезно походи. И поздравља!
За себе је, Агагијанијан, јављао да је успео да се умили грофу, нашавши му, у једној бечкој апотеци, неку маст, за коју кажу да лечи ћелавост.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
који никада није могао како ваља научити, аљкавост и неписменост свих његових радова које уредници нису потпуно умили. Али се заборављале и његове несумњиве добре стране.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И он пође за псетом, које лискајући дјецу по рукама и играјући око њих у витлац, штекћаше као да им се умили. Дјеца се збунила. Јан једнако држаше капицу у једној а ножић у другој руци.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљива, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Киша. Ми пошли из Београда по сунцу, у фино летње јутро, а упали у праву јесен. Одсели у први хотел. Умили се, пресвукли, дотерали али где ли ћемо у кишу? Изашао Иван Илић у ходник, шетка, посматра и осматра.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У селу Кулине (околина Ниша) постоји свети извор, и поред њега јавор, о који болесници, пошто би се умили изворском водом, вешају пешкире, мараме, крпе од одела, конце и сл.
Ћипико, Иво - Пауци
Ма како је то? Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни 'тија обранит'!... Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.
је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!” Пред његовим очима ређају се све црње слике.