Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Војно«, »љуба«, »селе«, »чедо«, »лане«, »лаор« или »лаорић«, »миомир«, »бајна нева«, »росно цвеће«, »умилни славујак«, румена зора«, »тајни уздисај«, »слатки пољубац«, »чаробни снови«, »гусле јаворове«, »кости прађедовске«,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Само кад је дошла на онај стих: Јер без тебе шта је живот мој? ту је на прику пао један болно-умилни поглед, који се нешто мало успут и за Јову закачио. — Е, тако те ’оћу! — вели Јова раздраган, па је загрли.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тију реку, силно море, И под небом орла горе, И над орлом шарну дугу, И славуја у том лугу, И још његов глас умилни Ти сатвори, Боже силни.
Ти не беше онај расте силни Кога бура с уком доле руши, Веће цветак скрован и умилни Који цвета, вене, па с' осуши. Брате драги, цвете мојој души, Мало цвета, клону, па с' осуши!
27. Ја дева види витке, танке стасе, Умилни, снежни видио сам лица И лепе пливати по зраку власе, Румену дику јоште усничица, Очију виде неизмерне красе, Кâ
ИИ Лепа л' беше, Боже силни, Па са тога сад и пати; Он угледа цвет умилни, За срце га силно вати, Те опружи белу руку, И довати цветка љупка.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Војин, храбри и пресилни бједен стојит и умилни, оружје поверг и на земљу лег нечувствени, за смерт'ју ступат, мир сеј остављат принужден.
Они исти птични гласи умилни С којима се сваки срећан весели Нису већ за мене; јер ми серце вене За мојом љубезном. На первом степену мога
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и планину, Тиху реку, силно море, И под небом орла горе И над орлом шарну дугу И славуја у том лугу И још његов глас умилни- Ти сатвори Боже силни! Осим другог овде свега, Мене створи из ничега, Духом твојим ти подуну, У менека душу суну.