Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На толиком пољу преко мојих ли леђа ти пут себи нађе? Што ћеш цад, казуј?” „Великомо|жни лаву”, — одговори миш с л умилним гласом, — „весма сам сагрешио, признајем и исповедам, но молим те да ми опростиш; нећу више то учинити, ово ће ми бити
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сад ми се мирис и светлост по соби проспе, Пјесне укаже се лик, чудесно мио и леп. Тихо се осмехне, и гласом почне умилним, Нема на свету песме слађе од гласа тога: Немој да ти туга залуду раздире срце; Рану коју ти даде стрела, донеће
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ха! ха! ха! А већ сам била и претрнула — Ха! ха! ха! Зар се и онде може турчити Где херувими и серавими Умилним гласом славе господа? Мртав је он!... Убијен... леш!...
Ћипико, Иво - Пауци
— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом. Па к'о смисли се: — Ма немој задивати оца! Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли.
— А Петар? једва чујно изрече он. Дјевојка не одговори. — А Петар? — приупита он. — Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. — Још га волиш? — Док будем жива. — Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.