Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Онде мирно почивају они што су ми тепали: „Душо! Храно! Голубице! Грлице!...“ Што су ме учили да у њихову умилном тепању заборавим на моје крштено име... Јаох, пријатељу, ала су тешке те успомене...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зашт' вас нема поред себе вође? Зашто амо у туђину дође? Оно место на Дунаву силном, Са ономе горицом умилном, — Оно, брате, беше место за те: Живот твој кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Када чедан осмех, моје дивно дете, На твоме умилном лицу затрепери, Као сјај у ноћи далеке планете, Мој се дух озари у нади и вери.