Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита Страхиња брзо и као трже се мало. — Ко? — Па чича Средоје. — Рано јутрос; тајка се тек умио, а он дође. — Па? — Па не знам шта су разговарали... Тек тајка беше нешто развикао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. У кући живот.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу и дотјеривао што је боље умио.
Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта. Највише сам мислио на кућу и на матер. Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж. Било ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану. Чим се умио и очеткао, запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.
Африка
Фетишер је изнео неки кавез са тигровом мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога обишао све своје сељане у круг, разгледао их дуго, и означио тро јицу као
Ја једну задржавам за себе сасвим близу обале да бих се лакше умио и обријао. Нека црна жена сасвим нага, тешких чврстих груди које као да је вуку води и земљи, прилази и гледа
Црњански, Милош - Сеобе 1
Облачећи га брзо, она му је љубила чохе, каишеве и сребра, а кад се умио, она му својом косом убриса лице, љубећи га у образе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И сваку ти ситницу из онога времена умио бих испричати, као да сад све очима гледаш, за примјер, кад смо глобили владике Саву и Василија и узели им глобе
— Срећан сам, господине! Никада овако не бјех срећан! Ја немам ријечи, којима бих умио захвалити вам!... Молим вас, тај господин Жутковић зна да је ово за мене?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Знале су се газдинске оранице, гајеви, коњи и волови. Свак је умио набројати шта једна угледна кућа има и шта се у селу рачуна њезино.
Кад се то десило, коњоводац није умио да каже. То су други прије њега примијетили и скренули му пажњу. Па шта ћемо сад? — оте се неком од укућана.
на ономе сектору код Болеча између наших и Нијемаца који су одступали од Смедерева, то нико од Крајишника није умио да каже.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И свако јутро, пре изласка сунца устао би, умио се, очистио двориште и остале кутове. Онда би набрао цвећа за Тоду, донео јој воде и сео би на праг од њене собе,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Пије си он вино, ракију, као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добављаше вино?
Царев се слуга насмија: — Ох, ала би умио! Што ће ми тај ћелепуш! Њих бар има доста. Путник рече да и шешир има силу: — Пази само ону велику гору онамо!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На прстима наступа, стопу по стопу. Жуња је био у биоскопу. Синоћ се умио, врат испрао И на капију се малу искрао: Па пошто са брзином не кубури У три скока нађе се на Чубури Где се, као
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бијаше то висок човјек, сиједе браде до паса, окошт али не сух. Године му не би умио одредити судећи по цртама, јер му лице иако мало жућкасто и сјединама окићено изгледаше ипак младолико.
да ми дате неколико жутаца, е ви се пљешњаве, не остали вам пусти!“ Тако је наш ђакон умио расположити људе, да весела лица приступе Господару.
„Па реците да ја нијесам пророк!“ рече Иво млађима, метнувши прст на чело. Додуше умио је погађати најмање жеље господареве.
), а на дебелу дорату јаше преко снијега. Како изгледа и — како је одјевен, то ти ја не бих умио боље описати но што га (њега истога) описује народна пјесма: „А какав је од Острога бане! „На његову дебелу дорину!
Залуду су га запитивали Оташ и Спасоје о постојбини и роду му, он је увијек умио сврнути говор на друго што. Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици страже.
Из свакога би дјеца понијела веселости и знања, што им је обично надокнађало домаћи мамурлук и глупост. Павле је умио да их забавља и поучава у исто вријеме. Он је размјерио то према њихову добу и ћуди.
Знао није што се с њим догађа, но је био у неком бунилу, те ни сам, можда, не би умио повиједати како је тамо допр’о.
А кад му се додија слушати, одиже гушу, па поче и он и утањи што је љепше умио своје предиво. У селу огласише се први кокоти.
Видар пошто се умио, сједио је у авлији, чекајући да цура поспреми кућу. У толико дођоше из комшилука двојица-тројица, па сједоше крај
И дијете бјеше омиљело момку. „Ја мним ти би умио и икону написати!“ запита га Милица. „Бих може бити, да имам све што треба“, одговори он.
Обје се дигоше и приђоше к њему. Јанко, смијући се, извади из њедара сличицу. „Нјесам ја ово насликао, не бих умио овако“, рече показујући је. Оне гледаху. Виде е је женска глава.
Мјесец је још мало шкиљио иза брда, као да види како ће се двоје младијех растати. „Зашто?... Не бих ти умио казати зашто, али је ред да то буде!... Би ли ти жао било, Стане?“ рече он милосно, узевши је за руке.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У та му исти час дође опет на сан оно исто дијете говорећи му: „Ти си устануо, умио си се, обукао си се, кренуо си на пут, и работу си започео, а прекрстио се нијеси; а моли Бога за што га молиш: да ти
се, кренуо си на пут, и работу си започео, а прекрстио се нијеси; а моли Бога за што га молиш: да ти није мене било, умио би казати шта би ти се догодило; него кад устанеш, прекрсти се као што Бог заповиједа; приђе но коју му драго работу
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Балеган му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: — Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Устали су. Вукашин га поливао водом из тестије. Последњи пут. Брзо се и он умио, бацио ковчег на леђа и пошао за оцем на станицу. После... о испраћају неће да мисли.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И живјет ће до конца, неопорециво и неуништиво. Бућко, дакле, поживје својим животом, проводећи дане како је знао и умио, са својим нагнућима, слабостима, особеностима, са својим несташлуцима, са својим стрепњама, и жељама, и тјескобама,
А тај јаз он се потрудио да превлада како је знао и умио; да га затрпа хекатомбама свога меса, да га премости мостовима својих дуга: „напучио је своју груд слијепим надама да
Они су ми викали сваки у по једно ухо и потпуно ме проглушавали, а ја сам тетурао и спотицао се, и нисам умио да кажем ништа.
Дакле, једног дана (тачније: једног поподнева), након што је одспавао сат или сат и по, устао је, овлашно се умио, обукао, и задио у џепић прслука свој патент филтер-цигаршпиц.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек. Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Пије си он вино, ракију као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добиваше вино?
Петровић, Растко - АФРИКА
Фетишер је изнео неки кавез са тигровом мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога обишао све своје сељане у круг, разгледао их дуго, и означио тро јицу као
Ја једну задржавам за себе сасвим близу обале да бих се лакше умио и обријао. Нека црна жена сасвим нага, тешких чврстих груди које као да је вуку води и земљи, прилази и гледа
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПРВИ ТУРЧИН: Машалах, бабо! Баш ни они Хафис, што је у Стамболу књигу учио, не би љепше тумачит умио. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Да ми је ђеда жив, а ти да си педесет година млађа, бих те за њега просио, само да му разјасниш санове.
ТРЕЋИ ТУРЧИН: А како ти се звао?... Јер и то морам честитом везиру јавити. А можда га и ја познајем, те бих ти умио нешто о њему причати... СТАНА: Боље да оста вечно некрштен! Ал’ шта ћеш?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Шта ћу, господин поручник, кад ме је Бог створио као мушко. Драгиша настави: — Обријао сам се, умио, и изишао у варош. На улици приметио сам одмах врло велики број младих људи у униформи и цивилу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
) Види, дијете, како се и ја знам шајцати. На моју душу, умио би се шајцати кô и сваки царски службеник. Само ми је лијева нога мало краћа од десне, па се млого гегуцам...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке. Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.
Отац би спавао кратко, бурно, рчући. После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Болесник, пошто би се умио и пио воде, оставио би на шибљу или врби кончић са свога одела, и бежао кући без обзира, »јер ако се осврне, и
Ј. ће се осушити ако »несрећан човек« или болесник воду којим се умио проспе на његов корен у намери да своју бољку пренесе на дрво (Софрић, 115 ид; ‹упор. и› Су‹етон.› Г‹алба, 1›).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све би нас лепо удесио, умио и преобукао у чисто рубље и чисте хаљине и натерао нас да се молимо и вапимо за спасењем. Од чега да будемо спасени?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
чудо (1954—1971) ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПОВРАТАК У БЕОГРАД Довде до овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле Умио сам лице у рајској реци Обрисао га о скуте сунцородице Надвијене над торњевима Засадио сам очев штап У глину на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
зоре и бијела дана, а задуго ни сванути неће; ја опремих бијесна малина, па се турих њему на рамена, — нит̓ с̓ умио ни богу молио — оћерах га у поље Косово.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
не гине ти једна жестока порција, зато би се ућутао као корњача, главе увучене мећу рамена, правећи се да никад није умио ни ријеч да прослови. — Аха па ти, братац немушти, нећеш ни да одговориш! — злурадо би завречао учитељ.
Убрзо је заспао и Јованче. Колико је тако проспавао, то ни сам не би умио казати, али кад се пренуо, прва му је мисао била: — Ваља опет у извиђање.
души прву истинску тугу у животу и неизбрисив лик тихе дјевојчице, која га је некад предано вољела и коју он ипак није умио сачувати. XXИИИ Иза брда тресу и одјекују топови. Бије се велика битка.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало — али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-З
коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив