Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁵⁰ Вук Врчевић каже да у Црној Гори и Херцеговини често и по више година не крсте децу јер чекају да се код мирења (умир крви) окуме са зараћеном страном.⁵¹ И у многим другим српским крајевима је исто.
Мада се овде као разлози наводе неспособност мајке да спреми послужење куму, односно чување некрштеног детета за умир, мислим да су ови практични разлози дошли касније и да су они само рационализације које скривају онај прави разлог
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Шта је свршено? — А оно што су одлучили сви главари, у име свијех племена, рецимо, мир или рат, или умир између брастава, као што ће сад бити о новој години! — И шта још? Какву још власт има гувернадур? — А куд ћеш више?
два браства, не могаше још испросити, него се надаше да ће се то моћи свршити до поклада, ако се о Васиљеву дне учини умир на Цетињу, као што се надаху.
као дјецу, владика се одједном преобрази, од блага оца постаде оштар, неумитан судија, рече им да тога дана хоће умир без поговора, да се утврди суд и све што се дотле два пута покушавало!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад све разумем — Зашт’ им се свима чело следило Због пријатељства са Латинима. Умир’ се, чедо! Трпи до сутра — Сутра и тако биће скупштина, Где ће се она помоћ решити Што Млечанима дати обећах —
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Умир’ се, чедо, И заборави Санова лажних грозне призоре — Почини, иди, сневај и даље — Још може мајка санка поноћног