Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
“ и опет се онесвешћује, опет пада. Долази му отац. На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: — Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу.