Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То су се Цигани радовали што постоје. Можда се неко разводио, можда је неко умирао, можда се неко рађао, било је свеједно: они су све то музиком прослављали.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Најпре сам као нешто ћутао, а онда почех панично да се извлачим. У ствари, умирао сам од страха, а говорио сам да ствар још није зрела, да не знам довољно добро француски, да моја уметност мора да
Милићевић, Вук - Беспуће
И у томе свијету он је провео толико година, умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они. Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао. Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре? ОД тога ништа нисам видео.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Хор врабаца од племенитих метала певао је док је он умирао испред олтара и свеци у рукавицама пренеше га кост по кост у друго царство ко што се већ пристоји.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
КАРИКАТУРА О да си само једном пао по женском телу медном умирао би радо. Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом.
Очи твоје не би дизо криком. Заогрнут модрим олујним видиком умирао би мирно после сласти. Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту.
Авлија је била пуна рањеника у блату. Срби би чучали крај свог земљака који је умирао. Румуни су плакали и праштали се, као да на туђ погреб иду. Мађари су псовали и болничаре, и лекаре, и божју мајку.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ако нема њега, наћи ће се ко ће бити први на бденију... Хм, зар мора баш он да буде први. Ко би онда умирао? И шта би радили звонари, кад не би нико умирао! ... Одлупај јутром и вечером, па квит. Којешта! ...
Хм, зар мора баш он да буде први. Ко би онда умирао? И шта би радили звонари, кад не би нико умирао! ... Одлупај јутром и вечером, па квит. Којешта! ...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
овоме се состојало: ко ми се је год показивао да ме радо има, ја већ нимало не сумњајући да он мене савршено не љуби, умирао сам за њим и чини ми се да живот мој престао би ми пријатан и сладак бити кад би[х] ја икада могао престати оне који
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Срби остану да играју коло и певају поскочице. У зворничкој тамници умирао је више од месец дана. Натенане су му савијали кости, пекли удове, напајали га затрованом водом.
Није потписао ниједно писмо и ниједан указ: умирао је. Нешто од те власти уистину је било у Кнегињиним рукама а она ју је осећала као проклетство. Јун 1839.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
хтео да виче из свег гласа и да запомаже нечију помоћ, али га тешке, за земљу приковане ноге, издавале и глас му умирао у грлу.
коме идем у сусрет, захваљивао Богу што ми је она безначајна штета донела тако нешто неочекивано, и топио се и умирао у најлепшем пијанству, чијој се сласти никад нисам надао и које није било ни у каквом плану чак најсмелијих мојих
ниједан омотач писма, мени упућеног, није доживео славу: да на њему буде у целости исписана реч за којом сам истински умирао; никад... али ко би то све могао побројати? И, ето, због тога, ја сам једанпут сањао како се убијам.
Дакле тих првих дана искрцавања, врло велики број наших војника умирао је ту крај пристаништа преконоћ и одмах после изласка из пароброда, не дочекавши ни да види крајњи циљ својих
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С њима је умирао њихов поглед што сеже до крајњег оградног зида на хоризонту; а застор хоризонта спушта се непосредно за том оградом:
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Какву? — Богме, да вама свак плаћа мисе, а ви никоме. КРЕЋИ, ОЧЕ ИГУМАНЕ! Умирао један стари игуман у зенђилу манастиру. па од жалости, кад види да ће умријети, почне плакати.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
или посредством наше народне песме: Склопи очи протопоп Недјељко, Тихо поје а с душом се дјели Није знао кад је умирао. Кад се душа отрже од тјела, Пред њим прха злаћена пчелица Да јој каже путе у небеса, У насеље раја божијега.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био сам спреман да уживам у предвечерју. Дан је умирао у пожару запада, у позлаћеном блеску лишћа, по тамним хрптима видика, у свечаној тишини коју нису реметили чак ни ови
Усправан и висок као бор. Корачао је достојанствено. Клекао је крај једног рањеника што је цели дан умирао на врелини љутога камена, узалуд дозивајући неког ко би му помогао да се макар склони у хлад са сунчеве пржине.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« и кад он одговара: »Нека је љуби тај Хајдук-Вељко«, ја сам увек замишљао да он тебе мени оставља. И знам, кад је умирао, да сам га замолио: »Побратиме, кардо, дај и остави мени Ташану«, да би ми те он дао, као што бих ја, када бих умирао
умирао, да сам га замолио: »Побратиме, кардо, дај и остави мени Ташану«, да би ми те он дао, као што бих ја, када бих умирао и имао такву жену, само је њему оставио. (Узрујано): Ах! ТАШАНА (заборавља се, разнежено): Луд си ти, луд!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— довикнух, па га и ја дохватих за једну руку. Носимо га као врећу, док не за ђосмо за окуку, те га онда спустисмо. Умирао је. Мене нешто у грлу стеже. Наиђоше неки пешаци. — Хајдете, браћо, да га понесемо.
А код суседног огњишта један је умирао. Другови су му подметнули торбу испод главе и оставили га тако да умре. Поднаредник Груја рече да је већ у агонији и