Теодосије - ЖИТИЈА
А лађарима, који изгубише наду да ће преживети, руке сасвим ослабише. И сви нашавши се у невољи од, страха умираху. Јер ова нада на спасење остави их.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И презирем тугу, заборављам бољу, Јер у мени тече крв, предака моји̓. Мученика старих и јунака који Умираху ћутке на страшноме кољу.
Све ишчезне тада. Заборављам бољу, А преда ме стају редом преци моји, Мученици стари, и јунаци који Умираху ћутке на страшноме кољу...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Падају звезде усред ноћи беле, Падају тол’ко; и, наједном, преста... И ветар пева поезију смрти. А кобне жеље умираху редом, Очајне, страшне, у прозорју бледом, С падањем звезда. Само мис’о сину: Откуд толико звезда?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
4. КУМ РИБА. Некаквоме чоеку умираху ђеца: нека једва крст дочекају а нека ни петнаест дана. Свуда је на пророчице ходио и на пророке књигу отварао, али
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У тренутку једном не знам шта се деси... Када се пробудих, удараху звона, Уз очајни ропац умираху греси, Купљени животом: то мре васиона, Земља, њено време.
Када се пробудих, удараху звона, Уз очајни ропац умираху греси, Купљени животом: то мре васиона, Земља, њено време. Умираху боје, С њима душе људи и гробови њини: Сазреваху звезде, ал' да их опоје Не остаде нико, ни ноћ у црнини.