Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 189 КРИЛА 191 ПЕСМА ЉУБАВИ 193 ПЕСМА СУТОНА 195 ПЕСМА ТИШИНЕ 197 ПЕСМА УМИРАЊА 199 ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 201 ПЕСМА 203 ЗАБОРАВ 206 ПЕСМЕ СРЦА 207 ЋУТАЊЕ 209 ПЕСМА ЖЕНИ 210 СУМЊА 212 СТРОФЕ ЈЕДНОЈ
Кад поноћни ветар поред горе глухе Прође и отресе тешки мрак са грања, Као страсна песма жудног умирања, Чу се глас музике из трстике сухе.
Док звучни сутони падају и хладна Светлост првих звезда, ти се ткаш од ноћи. ПЕСМА УМИРАЊА Љубави умиру без збогом, сред њине Агоније дуге, неме, неприступне...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гуши се Јуришић, и осећа страшну жеђ и како се онај велики црни црв ускомешао у мозгу, а обруч неки дави га до умирања. Па наједном пљусак и све се стаде купати у брзим и мутним потоцима, који су се рушили са свих страна.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
обрезивања, сакаћења и мучења иницијаната (симболична кастрација, увођење у племенске митове и тајне, симболика умирања и поновног рођења, завист према женском полу итд).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Апсанџија не спушта резу. Врата, и себи претешка, клате се и крцкају, крцкање се наставља у јези умирања што дуго траје, а нема руке да га одложи, да заустави звонко кидање и гњечење сувих жилица, јер Андра, кроз замућен
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је, у једном часу, све изгледало изгубљено, Вишњићева се песма проломила над Дрином, кроз пуцњаву и кроз јек умирања и устаници су, опет, јуришали.
Карађорђе није стизао нити је могао да стигне. Ни песма није могла, сад, да надјача тај све луђи хук умирања и то безнађе растопљено у киши и у блату.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се онај мутан, жут и прљав муљ руши право у моје срце, да га плави, да га дави, да га гуши у оном најкрвавијем ропцу умирања.
сав онај бол тамо човечнији је, слађи је, привлачнији, људскији од оног грозног, очајног грицкања хладне смрти, умирања од досаде, од оне јадне труле и гнојаве чаме прошлости.
Једнога дана, баш пред крај оног умирања између неба и камења, шетао сам новопросеченим путем куда су пролазили мали енглески камиони са муницијом коју су
али ја сам то описао у једној од својих ранијих књига, где сам изнео онај заиста чудан, невероватан и необјашњив начин умирања по гомилицама.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У тим поткровним атмосферама као и у зимским баштама, још живе младићка грудоболна умирања у еуфорички повишеним температурама — расциктани галебови у пурпуран сутон.
Јер у животу као да се и не ради друго него само умире. Живот као да и не значи друго него нанизати велик, грдан број умирања својих рођених и туђих, — па најзад умријети, сасвим умријети. Престати доживљавати чак и умирања.
Престати доживљавати чак и умирања. Често ми пада на ум Микеланђелова ријеч из једног писма Васарију: „Нон насце ин ме пенсиер цхе нон ви сиа дентро
Контемплација смрти. Жонглират ће корелацијама бескрајно сићушног и васионског, тажит ће бол умирања нечујним клизењем галаксија, настојећи да из тих грдних несразмјера извуче некакву „филозофску утјеху”.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
путу од дућана до куће у Младеновом опажању појављује исти онај помало сабласни пејзаж, са симболичким наговештајима умирања и смрти (све је „црно, „мртво” и „пусто”), који и Софка у Х глави опажа на путу између теткине и своје куће: „Пошто
На подлози Митиног умирања - које садржи јако књижевно пресликавање по начелу метонимије - унеколико нам постаје јасније и књижевно значење
И ту где голуб (то је симбол љубави) крилима трепери, очајно се отимљући од мрачне воде (то је чиста архетипска слика умирања, смрти), искрсава безимена „она” - лик везан за дубоко покопану љубав из далеког детињства.
Призор замирања Аранђелових чула чита се, рецимо, на веома јакој подлози паралелног Дафининог умирања, полаганог и ако рачунамо време самог романа, изузетно дугог: последњи део четврте главе и с краја на крај осма, а
А и кад их упоредимо са страницама гласовитог Еминог умирања у Флоберовој Госпођи Бовари, на које иначе опомињу, оне нимало не губе, него, напротив, добијају на вредности.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
њих ту нико није умро ко је умро звездо моје крви и њихове зеленгоре ВИИИ За оне који су искористили смело могућност умирања за оне који су прекорачили преко свога леша за њихову смрт тако потребну против смрти за оне који су сада једно јер
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тако си ти хтео! Такав је, уосталом, био наш неписани закон. То се знало и ишло се тога дана до умирања. Предвече почели смо се пењати уз неку планину. Чули смо још јасније пуцње топова.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
говорило Гласом шупљим и потмулим: „Заклетве се твоје сети, Заклетва је погажена Срцу немир, души пак’о, А у часу умирања Ко с’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба.
Двоје младих загрљених У камен се претворило. Сабља-момче проговара: „Заклетве се твоје сети! Ко с’ у часу умирања Ком’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Златом као ви на походу зајесеним, раскоши пролијем свих умирања. ВЕЧЕРЊА Клоне дан горама у руј. Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Трговали су свеједнако са страшћу и волели новац, а живели истовремено у врсти метафизике умирања. Зато што су нестајали, једнако их је плашила надмоћ многобројнијих.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сакупио сам онда војнике. Замолио сам их као другове, нека учине још и овај последњи напор. Иако су били изнурени до умирања, поспушали су ме и пред зору изиђосмо на врх... Где је ко застао, ту је и заспао. Око подне почели смо дејствовати.
А та тежња за животом, жилава и упорна, ставља у механички покрет и ону задњу ћелију организма, замара тело до умирања. Мртва машина све дотле ради, докле има горивог материјала. И тело наше тражи хране, а већ је пексимита нестало.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Самоубиство, ти носиш још живот у себи и ништиш страх од умирања! Да ли ћеш ступити у моју собу, кад из ње изађе последњи Изглед?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Важно је да неко службу звонара обавља, да звоно звони. И звоно је звонило, јављајући венчања и рођења, празнике и умирања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То, између осталог, показује и слика умирања, која се често срета и код нас и код Хомера. Код нас, и кад је развијенија, она никад не достиже снагу описа с којима